Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДРАГАНА ВАРАГИЋ, глумица

И за живот и за позориште потребна je храброст

Кад будемо схватили да је однос према другоме однос према самом себи, нешто ћемо променити
Драгана Варагић (Фото Википедија/Zoran Jovanovic Maccak)

Глумица Драгана Варагић укрстила је овог пролећа свој уметнички потенцијал са Београдским драмским позориштем. Редитељка Ана Томовић поверила јој је улогу краљице Елизабете Прве у романтичној комедији „Заљубљени Шекспир”, рађеној по мотивима филмског сценарија Марка Нормана и Тома Стопарда из 1998. Премијера је у суботу увече, 26. марта од 19 сати на сцени „Оливера и Раде Марковић” БДП-а. Дело је превела Марија Стојановић, драматург је Периша Перишић, сценограф Александар Денић, костимограф Момирка Баиловић. Копродуцент је Јуриј Франко.

– Ово јесте дружење и са Шекспиром, али и с Томом Стопардом, једним од највећих живих светских писаца на енглеском језику. Стопард, као и Шекспир, воли да се враћа на већ познате наративе и да им даје ново обличје. Воли игру речима, интелигентан хумор, али и хумор кафане, парадокс. Помешао је илузију и стварност, идентитете, класе, референце на разне комаде и на само стварање представе. Води нас комедијом забуне до питања о моћи љубави у време владавине новца и корумпираности, надуваног ега, купљених титула, укратко, трансакција између новца и емоција. Пита се може ли позориште да нам прикаже праву истину и природу љубави. И за живот и за позориште је потребна храброст. И љубав – каже за „Политику” Драгана Варагић.

Све је почело када се леди Виола, очајна у жељи да постане глумица у време када је женама била забрањена таква „изопаченост”, маскира у мушкарца који долази на аудицију за комад Вила Шекспира. Која је то нит која нас спаја с репликама заљубљеног Шекспира?

Конвенције, и животне и позоришне, руше се да би се пробио живот. Бујица живота је снажнија и тачнија од много тога што намећемо једни другима. Нека нас могућност позоришта да гледајући друге разумемо себе подсети да имамо чиме да разумемо друге и другачије. У Талијином храму увек постоји могућност за свакога присутног да стоји на земљи, а разговара с боговима.

Које муке муче заљубљеног Вила Шекспира? С каквим Шекспиром ћемо се срести на Црвеном крсту?

Шекспир је млад човек, њега муче много тога, од нестале инспирације до забрањене љубави и немања новца. Велике љубави имају своје законитости, а реалан свет своје. Ретко кад су у складу. У „Ромеу и Јулији” прича о љубави завршава се трагично, овде не, али сигурно не онако како би сви волели. „То је живот”, кажу Енглези. У представи о представи преплићу се текстови „Ромеа и Јулије” са животном причом Шекспира и Виоле.

Свет је позорница на којој свако игра своју улогу, говорио је Шекспир. Ко је ваша краљица Елизабета Прва, јунакиња за коју је Џуди Денч добила „Оскар” за најбољу споредну улогу?

Ана Томовић и ја смо се још раније договарале да радимо нешто заједно, а прошле године сам позвана да се прикључим ансамблу БДП-а. То смо сад спојили у краљици „Заљубљеног Шекспира”. Игра екипа енергичних, талентованих и већ сазрелих младих глумаца: Лука Грбић, Сташа Николић, Александар Радојичић, Марко Тодоровић и нас неколико старијих који са друге стране држимо баланс. Одавно нисам играла у великом ансамблу, па ми ова енергија ми прија. А ужелела сам се и епохе, у последње време сам углавном играла у савременим текстовима.

Краљица и ја имамо једну заједничку особину, обе волимо позориште. С годинама је развила стрпљивост, као и ја, али она је и велики дипломата, што ја нисам. Краљица, која се због круне одвојила од свега онога што нама обичнима живот значи, по тај живот иде у позориште. У њено време позориште је процветало. Она га је разумела. Шаховска табла јој је стално у глави, а притом јој није стран ни хумор, који би и њене слуге врло добро разумеле.

Како воли заљубљени Шекспир?

Као и сваки велики песник, без обзира на реалност. Препреке су невидљиве његовим очима којима гледа у сунце. А ми смо заборавили на толеранцију, систем вредности, страх од сутрашњице се згрчио у нама, али ипак не можемо да заборавимо на љубав. То нам је дато и то не можемо сами себи да одузмемо, колико год се трудили. На срећу.

Пред крај 2021. године вратили сте се из Америке с наградом за најбољу епизодну улогу на фестивалу „Independent Shorts” у Лос Анђелесу за тумачење тетке у филму Иване Тодоровић „Када сам код куће”, који говори о насиљу у породици. Како се породица носи с прећутаном тајном, будући да је тема злостављања код нас све чешће присутна?

Породица често окреће главу или криви жртву. Тек понекад се нађе неко ко каже „ниси сама”. Али друштво нема механизме како да спречи насиље, и то је поразно. Основне полуге друштва не функционишу, или су само слово на папиру, с правом се нема поверења. Жртва је злостављана од стране насилника, али и од стране друштва. То све говори о нама и колико нам је важно достојанство живота, туђег, а то у крајњем случају значи и нашег. У том филму играм тетку, која прикрива насиље, па је тиме и сама насилник, али постаје и жртва свог поступка. Покушавајући да због насилника сачува породицу, ту породицу је у ствари разорила. Кад будемо схватили да је однос према другоме однос према себи самом, нешто ћемо променити.

Чему учите младе колеге, своје студенте на Академији уметности? У ком смислу вас рад с њима мења?

Учим их да је глума мисао, да се глумац који мисли на сцени препознаје својим присуством. Глума је озбиљна игра. Ко не уме да је заволи, никад то не сазна. Учим их све што сам до сада научила. Имала сам могућност да сем наших професора додатно учим од чувене америчке глумице Уте Хаген, или британске Сисили Бери, која је маг за изговорену реч на сцени, од Јожефа Нађа… Има тога још, била сам радознала.

Да ли остајете при констатацији да је Београд адолесцентски град? Шта данас волите у њему, a шта не?

Волим Београд јер уме да адолесцентским посвећењем воли и Фест и Битеф, и Коларац, и тениске мечеве и кошаркашке утакмице, своје две реке, земунске и дорћолске улице, мирис липе. Не волим што нема зрелост да се носи са својим проблемима. Не волим то што му се душа заморила, а још није била ни сазрела. Ни што га се све то готово и не тиче. Ево сада иду избори. Од оних сам што увек гласају. Гласајте и ви. Нека се и ваш глас чује. Кажите шта мислите.

Шекспир између два језика

У Пољској сте предавали програм „Шекспир између два језика”. Какво је то искуство?

Нас петоро из разних крајева света смо позвани да у раду са студентима представимо своја предавачка искуства. Пољацима је било занимљиво што сам специјализирала Шекспира у Стратфорду, играла га прво на српском у Народном позоришту у Београду, после на енглеском у Канади, и предложили су да радимо Шекспира „између два језика”, по методи коју сам научила у Стратфорду. Индикације сам давала на енглеском, али смо радили у пољском преводу, значи на језику који не говорим. Комуникација је зато била максимално изоштрених чула. Истраживали смо, у ствари, шта је то присуство глумца на сцени. После недељу дана разумела сам студенте и кад су ми се обраћали на пољском. Нека унутрашња логика комуникације је већ била успостављена. Игра нас је повезала, ритам. Искуство нам је било драгоцено, па су и следеће године тражили да гостујем са истим програмом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.