Србија може да откупи акције „Гаспромњефта”

Заменик руског премијера Александар Новак изјавио је јуче да би глобална тржишта нафте и природног гаса могла да доживе колапс у случају увођења санкција руском енергетском сектору, извештава Ројтерс. Новак је упозорио да би евентуални ембарго изазвао непредвидив скок цена енергената, преноси агенција Тас. Додао је да Сједињене Америчке Државе покушавају да кривицу за поскупљење горива пребаце на Русију, наглашавајући да Москва нема никакве везе са том ситуацијом, преноси Танјуг.

С друге стране Европска унија још ради на разјашњењу новог сета санкција против Русије како би омогућила земљама западног Балкана да настави са куповинама горива из Русије. Овај потез следи након жалбе наше земље да може доћи до несигурности у снабдевању горивом услед нове рунде рестрикција, пишу Мартон Дунаи из Будимпеште и Валентина Поп из Брисела, преноси „Фајненшел тајмс”.

Последња рунда санкција ЕУ ка Русији, како је већ познато, забрањује учествовање у било каквим трансакцијама са компанијама изван ЕУ које су 50 одсто и више у власништву руских група, укључујући „Гаспром”. Подсећамо „Гаспромњефт” је власник 51 одсто НИС-а. Овим правилима би НИС-у било забрањено куповање руске нафте од досадашњих посредника, као што су „Гленкор” и „Витол”.

Тим  поводом се пре два дана поново огласио и први човек државе Александар Вучић објаснивши да ако НИС не буде изузет из санкција ЕУ, да ћемо тражити нова решења.

– Чекамо и надам се да ће ЕУ пронаћи изузетак у својој одлуци Европског савета о трећим земљама и санкционисању компанија у већинском  власништву руских фирми – „Гаспромњефта”. Ако нам ту помогну, били бисмо веома захвални ЕУ. Ако не, онда морамо да тражимо нова решења и да разговарамо са нашим руским партнерима, јер не можемо да дозволимо да наш народ нема нафту и један једини дан – казао је Вучић гостујући на Пинку, преноси Танјуг.

Председник је недавно истим поводом био категоричан рекавши да нећемо национализовати руску имовину у Србији већ да ћемо видети да купимо нешто од пословања.

Бранко Павловић, који се бави привредним правом, а који је током и после приватизације Нафтне индустрије Србије био консултант два репрезентативна синдиката ове компаније, наводи да пре свега није корисно у јавности детаљисати око решења могућих проблема, али је за јавност важно да зна да ако Србија остане јасно при ставу да никаквих санкција Русији неће бити, онда постоји више начина да се овај проблем, ако до њега, дође, реши. И обрнуто, ако смо око тога нејасни, онда проблем може постати стваран.

– Уколико сте партнер на кога „Гаспромњефт” може да рачуна, онда је све решиво. Наставак производње је известан. Погрешно је јавности речено да ми немамо сопствену нафту и да су налазишта исцрпљена. Прошле године смо из наших налазишта обезбедили око 25 одсто црног злата. Осим тога, Словенија уопште нема рафинерију, па ето живе људи и тамо – напомиње он.

Упитан која су то решења, одговара да има више правних начина да се могући проблем реши. Крајњи рок до када би Европски савет требало да растумачи ову одлуку је 15. мај.

– Технички и у најгорем случају прерађиваћемо својих милион тона домаће нафте, а забранити точење камионима који возе робу за извоз и за рачун компанија из Европске уније. Друго – развићемо бартер аранжман за жито, треће – недостајуће количине горива куповаћемо у окружењу, а у међувремену ћемо спровести сва истражна бушења и дуплирати своју производњу – наглашава Павловић.

Како се незванично сазнаје Србија може да издвоји и рафинерију у Панчеву као посебан правни субјекат и да управља прерадом и несметано увози руску нафту.

Упућени у проблематику кажу да ће евентуалним увођењем санкција „Гаспромњефту” бити направљене озбиљне тешкоће будући да он снабдева 70 одсто овог тржишта. Алтернатива за излазак из проблема, уколико га буде, има неколико. Од откупа акција и то тако што би српска страна откупила део или цео пакет од „Гасрпомњефта” који има 51 одсто власништва. Друга солуција је да руска страна прода део акција неком трећем Кинезима, Турцима, Мађарима, Аустријанцима… с тим што и ЕУ поставља неке услове који се за сада држе у највећој тајности.

Иначе баш тај предлог да цео или део пакета акција „Гаспромњефта” откупи нека трећа држава или фирма није ништа ново, јер је Влада Велике Британије спрема да уђе у привремено управљање британском малопродајном подружницом која припада руском државном гиганту „Гаспрому”, извештава „Блумберг њуз”.

Упитан како коментарише овај трансфер у Великој Британији Павловић одговара да Русија још није повукла контрамере.

– Да ли неко стварно мисли да би ЕУ могла да издржи месец дана санкција у енергетици које би њима увела Русија? Ми смо иначе већ били под тоталним мерама и то Савета безбедности Уједињених нација. Дакле, легалним и обавезујућим за све државе. Па ево тридесет година касније ви постављате питања и ја вам одговарам, живи смо и здрави – закључује Павловић.

Компанија „Лукоил” која такође послује у Србији није предмет интересовања Европског савета, због чињенице да је реч о приватној међународној руској компанији, док се „Гаспром” директно доводи у везу са председником Руске Федерације Владимиром Путином против кога покушавају да уведу санкције и преко Србије.