Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шредер: Рат последица политичког неуспеха

(Фото EPA-EFE/Omer Messinger)

БЕРЛИН – Бивши немачки канцелар Герхард Шредер по први пут се изјаснио о рату у Украјини и оценио да је он последица политичког неуспеха.

Шредер је, на једној конференцији у Турској, како преносе немачки медији, указао да је конфликт последица што после Хладног рата није успостављена одговарајућа безбедносна архитектура.

„Нисмо успоставили безбедносну архитектуру која би узела у обзир промењену ситуацију након пада Берлинског зида”, навео је он, а преноси Танјуг

Шредер је указао да Европу чекају још велики изазови, као последица руског рата у Украјини.

Национални суверенитет већ дуго је само илузија, рекао је бивши немачки канцелар, указујући на изазове као што су миграција, безбедносне претње и глобализација.

Шредер је казао да ће Европа, као последица рата, проширити своје капацитете и одбрамбене потенцијале.

„Европа мора преузети већу одговорност за сопствену безбедност, како у ЕУ, тако и у НАТО”, сматра он.

Међутим, наводи, Европа не би требало да се ограничи у томе само на војску.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бане
Рат је последица вашег уверења да сте победили СССР и да као победници имате право на бахатао понашање у сваком тренутку.
ДП
Paranoidna doktrina SADa je da na Zemlji ne moze postojati neki drugi centar apsolutne moci (nuklearna sila s odgovarajucom vojnom potporom). Male lokalne sile mogu i one su potencijalni ciljevi za ultimatnu silu - SAD. Od 1947 od prilike to je poremeceno jer je Rusija ta "druga" suprotna sila. Doktrina je od onda da "Rusiju treba unistiti". I to je stalno u centru svih geopolitickih kretanja. Dakle prvi princip je da "Rusiju treba unistiti". Mi od 50tih godina vidimo posledice.
Драган
"Национални суверенитет већ дуго је само илузија, рекао је бивши немачки канцелар, ...." овакав став је имао и 1999 када је одобрио учешће Немачке у злочину над СРЈ.
Иван Грозни
А шта каже за НАТО агресију 1999.
Зоран Маторац
Шредер каже: „Европа мора преузети већу одговорност за сопствену безбедност, како у ЕУ, тако и у НАТО”. Зар безбедност ЕУ, посебно баш Немачке, не лежи у тесној сарадњи са Русијом на свим нивоима? Зашто би и како у том случају њихова безбедност била угрожена?
Joca Švedska
Niste sasvim razumeli tu priču. Suština je smanjenje uticaja SAD, kao i kraj američke okupacije Nemačke koja traje od 1945. Stvaranjem ozbiljne evropske (čitaj: nemačke) vojske prestao bi vazalski odnos Evrope prema SAD. To ima svojih prednosti jer su SAD generator nestabilnosti u svetu, ali može biti i veoma opasno imajući u vidu ranija iskustva sa jakom nemačkom vojskom. Tu bi saradnja EU sa Rusijom bila poželjna, zato SAD i čine sve (npr. rat u Ukrajini) da to onemoguće

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.