Немачки милитаризам се поново буди? Непријатељ је исти – Москва

Европа брзо заборавља, а Немци поново иду старим стазама. Тако би у најкраћем могла да се опише  вест о формирању европске јединице за брзо реаговање, са пет хиљада припадника, чије језгро ће чинити немачки војници. Та јединица замениће постојећу борбену групу са три хиљаде војника која није успела да прерасте у европску армију. За њу није било довољно војника, али рат у Украјини је поставио нове приоритете међу којима је Русија означена као главна безбедносна претња.

Можда људи не памте али историја бележи. Слични пројекти постојали су и раније. Наравно, у другом историјском оквиру али суштина је иста. Одбрана Европе од пошасти са истока, читај Русије. И онда и сада.

Да подсетимо, Немачка је 1941. напала Совјетски савез,  желећи да се докопа лебенсраума - простора за живот, који ће населити чистокрвни Германи. Пре тога требало  је раселити и уморити Словене на простору данашње Пољске, Украјине, Белорусије и Русије.

У почетку, Немцима је добро ишао поход на исток, стигли су до Химкија, предграђа Москве. Ипак, после Стаљинграда је постало јасно да Хитлер неће победити СССР. Чак ни уз помоћ  европских савезника који су насели на причу о супериорности раса и надмоћности немачког оружја.

Уз Мађаре, Румуне, Италијане и Хрвате који су се прикључили нападу на СССР, Немци у помоћ  позивају и остале европске народе да бране цивилизацију старог континента.  Занимљиво, многи су поверовали пропаганди Гебелса, чак и држављани земаља које је Немачка војно победила и окупирала.

Тако су се у редовима Вермахта и СС-а нашли бројни Французи, Шпанци, Холанђани, Норвежани, Естонци, Литванци, Летонци, Данци. Ту су и Украјинци, Руси којима је остављено да бирају између сигурне смрти у логорима или да промене страну. Затим Албанци и Муслимани у саставу СС „Ханџар” дивизије, који су на рукавима униформи носили шаховницу.

Када је већ постало јасно да је Немачка изгубила рат, нацистичке главешине су пробале  да  Савезницима продају причу о неминовном сукобу Истока и Запада. Хајнрих Химлер, вођа СС-а предвидео је оснивање СС корпуса „Европа” који ће уз америчку и британску подршку одбацити Црвену Армију.

Американци нису желели да ратују против бившег савезника, поготово не раме уз раме са дојучерашњим непријатељима.  Али интересантно је да су Енглези у Холандији уредно сакупили заплењену технику, сервисирали је и ускладиштили за случај сукоба са Стаљином.

Из наведеног, Немачка стварно има највише искуства за организацију европске војске. Али, да ли она има морално право да се бави тиме. Шта је са Француском која има респектабилну војску или Пољском чији војници су се кроз историју  показали као одлични борци.

Нажалост, изгледа да се историја понавља а Европа из ње ништа није научила.