Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕ САМО О ПОСЛУ: БИЉАНА МАЛЕТИЋ ЗАВЕРЛА

Култура је насушна потреба свих

Глумицу која је са 20 година дипломирала глуму публика препознаје по лику Јасне из серије „Игра судбине”, a љубитељи позоришта je знају из представа театра КПГТ и Београдског драмског позоришта
Биљана Малетић Заверла (Фотографије: лична архива)

Глумица Биљана Малетић Заверла ове године није присуствовала пројекцијама Феста, иако је белешком „обавезно” означила, између осталих, филмове Педра Алмодовара и Кенета Бране.

– Термини су се поклапали с мојим снимањима. Погледаћу их првом приликом – каже за „Магазин” глумица с којом смо о филмској уметности, одлуци да са 16 година упише глуму, друштвеном ангажману уметника, родитељству разговарали у време трајања најважнијег домаћег фестивала.

Игра судбине

После успешног и напорног снимајућег дана нових епизода тренутно хит серије „Игра судбине” радо је причала не само о послу.

Телевизијски гледаоци нашу саговорницу већ препознају по улози коју тумачи. Смешкају се, застану с дилемом да ли да се обрате на улици, у продавници, дому здравља... Све је више упитних погледа – ено је Јасна! Рола коју игра стидљиво се појавила најпре у две епизоде прве сезоне, потом је разрађена у другој, док је у трећој сезони емитовања улога коју тумачи Биљана Малетић Заверла добила додатно убрзање.

 – Наравно да имамо радно време – каже уз осмех на наше питање како изгледа ангажман у великој екипи домаће серије, рекордеру по броју снимљених епизода.

– Почиње се у седам ујутро, завршава у 19 увече. Колико сте пред камерама зависи од тога колико је ваших сцена уписано у плану снимања. Колико је лик присутан по сценарију – открива.

Посебно је у почетку био изазов што сценарио није познат много унапред. – Током недеље добијамо текст за неколико епизода. Следи интензивно учење, припрема. Дивим се колегама који играју главне ликове и од почетка су у таквом темпу. Морала сам да се навикнем. Било би непрофесионално и непријатно да дођете на сет а нисте спремни, каже Београђанка која је свој професионални пут, пут глуме, одабрала још почетком средње школе.

Уз тату, великог љубитеља седме уметности, од најраније доби гледала је филмове. Уживала је као и сва деца у Дизнијевим цртаћима, посебно је волела црно-беле класике жанра комедије, Чарлија Чаплина, Браћу Маркс, двојац Станлио и Олио. Већ као старији основац почела је да иде у позориште и сама одлучује које ће филмове и представе да гледа. Наравно, почетком деведесетих гледала је култна дела домаће кинематографије: „Црни бомбардер”, „Ми нисмо анђели” и друге, у то доба малобројна, али ванвременска остварења.

– Родитељи су ми економисти по професији и велики филмофили. Тата је био један од првих чланова видео-клуба на Врачару, у Улици Светозара Марковића. За само годину дана постао је почасни члан колико смо изнајмљивали ве-ха-ес касете. Сећам се, викендом су долазили породични пријатељи па смо стално организовали нешто као кућни биоскоп.

Због изузетне заинтересованости уписала је драмску секцију код Бате Миладиновића. Већ на половини школовања у 11. београдској гимназији одлучује да студира глуму.

– Са 16 сам уписала Академију уметности БК, у класи Феђе Стојановића. У 18. матурирала у гимназији и после две године, са 20 дипломирала на факултету. Мама и тата нису били попустљиви. Морала сам све време редовно да идем у средњу школу. Мисли су да је глума моје пролазно интересовање.

Остале су јој лепе успомене на тај период, иако каже да је понекад било напорно. – Професори из гимназије имали су разумевања, нарочито разредна, која је предавала српски језик. Феђа Стојановић био је предиван професор, велики човек и још већи педагог.

Први радни ангажман имала је у позоришту КПГТ код Љубише Ристића.

И то је била врло специфична средина и начин рада који су јој се свидели од почетка. – И даље својом другом кућом доживљавам КПГТ. Мене је формирала естетика Љубише Ристића. Не само јер сам на тој сцени направила прве професионалне кораке, већ све тамошње искуство, окружење, приступ позоришту, самој уметности, пробама, свакодневном ангажованом раду. Тамо се такође све одигравало јако брзо. Брзо је морао да се учи текст, непрестане алтернације. Никад не знаш у какву ће ватру Љубиша да те баци. Сва динамика која је после постала непроцењиво професионално благо.

Биљана је играла у представама „Псовање публике”, „Ричард Трећи”, „Госпођице”, „Ћеиф”... Била је гостујући уметник у позоришном ансамблу Београдског драмског позоришта, делила сцену с бројним колегама међу којима посебно издваја Љубу Бандовића и Ненада Јездића.

Средином фебруара с колегом Сашом Јоксимовићем обрела се у потпуно неочекиваној улози, далеко од позоришних дасака и рефлектора. Са задовољством се одазвала хуманитарној акцији Савеза слепих Србије.

Поводом Националног дана књиге, она и неколико њених колега су члановима библиотеке за слепе и слабовиде на кућну адресу достављали књиге на Брајевом писму и у аудио-записима.

– Лепо искуство које ћу дуго памтити. Било је симпатично јер сам отишла на адресу читатељке која се стварно зове Јасна – препричава.

Неколико дана касније, приликом сусрета с колегом Сашом Јоксимовићем на сету, сумирала је утиске. – Обоје смо понели идентичну емоцију. Дирнула нас је њихова срећа. Ми смо такође били испуњени јер смо некога обрадовали, улепшали дан. Размена енергије је била невероватна.

– То је нешто најмање што и глумци, али и сви други људи могу да учине и да допринесу друштву у којем живе. Култура је потребна свима, не сме бити ограничена, недоступна ниједном делу популације. Сви морамо више да се потрудимо да културу „ослободимо”, да је, ако треба, однесемо на кућни праг људима с хендикепом. Култура је попут хране, ваздуха. Одлазак у позориште, читање књига, слушање квалитетног извођења музике не сме да буде луксуз – сматра Биљана Малетић Заверла.

Недостаје јој позориште

У пословним плановима до краја јуна налази се снимање нових епизода „Игре судбине”. Признаје да јој док је заокупљена једним форматом недостаје други, што је својствено и другим уметницима. – Повремено ми „искоче” успомене на рад у позоришту, па ми недостаје театар.

Слободно време је посвећено кћерки Мии, која има 10 година. Највише воле да уживају у дугим шетњама по дорћолском кеју, у парку Ташмајдан. И наравно, попут свих родитеља, под великим стресом прати процес школовања који је због пандемије у хибридном онлајн и класичном моделу.

Кћерка је била ученик првог разреда када је почела пандемија. – Тих првих неколико дана онлајн школе били су страшни, не само мени, већ свим родитељима. Требало је деци објаснити да одједном не иду у учионицу, не виђају учитељицу, другаре, да је екран замена за све. Ми, одрасли, међусобно смо се храбрили и размењивали искуства да све лакше пребродимо.

Миу је водила на снимања. – Заједно смо се појавиле у неколико кадрова у којима је глумила моју телевизијску кћерку. По њеним реакцијама видим да је, ипак, више занима оно што се дешава иза камере.

Широким осмехом одговара на констатацију да ће њена ћерка Миа ускоро стасати у године када је она одлучила и уписала глуму. – О, да! Морам се спремити за будућност у којој ћу ја можда да глумим, а она режира.

Црни бомбардер па сви остали

– „Црни бомбардер” је филм у који сам, морам то да кажем, од првог гледања и све ове године заљубљена. Велики сам поштовалац, пратилац домаће кинематографије, али дело Дарка Бајића је нешто посебно – каже наша саговорница и открива да би у неком потенцијалном римејку желела да одигра лик Јелене, који је тумачила Бранка Катић у филму „Убиство с предумишљајем”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
Kultura, kao naša varijanta ove reči, se nepravilno prevodi i upotrebljava. Opstanak pa zatim udobnost prebivališta uvek dolaze na prvo mesto pre zabave i "kulture". Situirani čovek razvijene civilizacije ima više hrabrosti da ne ode na balet, operu ili pozorišnu predstavu od nekoga, ko ima mnogo fundamentalnijih problema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.