Да ли је одзвонило дивљој градњи на језеру Гружа

Крагујевац – Влада Србије је донела одлуку о изради просторног плана посебне намене за подручје слива реке Груже и вештачке акумулације у Книћу са које се водом за пиће снабдевају Крагујевац и суседне шумадијске општине, укупно око 250.000 становника централне Србије. Тренутно важећи план усвојен је још 1976. године, а измене предложене 2011. нису прихваћене због великог броја примедби житеља книћанских и крагујевачких села која се наслањају на гружанско језеро. Мештани су се тада успротивили најављеном повећању нивоа акумулације јер би могла да угрози њихова домаћинства, а пре десет година није нађено решење ни за захукталу дивљу градњу која нарушава природну средину језера и отежава процес прераде воде.

Новим планом, чију израду финансира Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, обухваћено је 44 села и насељених места на територији Крагујевца, Кнића, Чачка и Горњег Милановца: Каменица, Љубичевац, Рамаћа, Рогојевац, Страгари, Баре, Бечевица, Борач, Брестовац, Брњица, Бумбарево Брдо, Грабовац, Гривац, Гунцати, Драгушица, Дубрава, Жуње, Забојница, Кикојевац, Коњуша, Кнежевац, Кусовац, Љуљаци, Опланић, Пајсијевић, Претоке, Радмиловић, Рашковић, Топоница, Бресница, Вујетинци, Остра, Бело Поље, Враћевшница, Горња Врбава, Горња Црнућа, Грабовац, Доња Врбава, Доња Црнућа, Јабланица, Липовац, Неваде, Сврачковци и Прњавор. На том подручју живи око 30.000 становника који се углавном баве пољопривредом.

Планом посебне намене, како је то предочила влада, треба да се регулише начин коришћење самог водоизворишта Груже, али и да се дефинишу мере заштите и уређење читавог речног слива. Један од битних сегмената плана односи се на експлоатацију природних ресурса и заштиту животне средине. Анализираће се и привредни потенцијали краја, као и могућности развоја путне инфраструктуре и повезивања са ширим окружењем. Одлука о изради просторног плана за подручје гружанског језера надовезује се на недавно усвојени план о изградњи гружанске магистрале која Крагујевцу треба да омогући бољу саобраћајну везу са Моравским коридором, Коридором 11 и аеродромом „Морава” у Лађевцима, на средокраћи пута Краљево–Чачак.

Брана и погон за пречишћавање воде у Пајсијевићу активирани су 1984. године, после низа техничких перипетија и једне политичке одлуке којом је пресечена деценијска стручна расправа о исплативости формирања акумулације на терену са лошом конфигурацијом. Проблем велике плавне површине и мале просечне дубине вештачког језера актуелан је и данас, пре свега због сталног присуства биља које труљењем нарушава квалитет воде. Процес прераде воде је скупљи и због бројних загађивача, међу које спадају и власници нелегалних викендица саграђених на обалама језера. Према подацима крагујевачког „Водовода”, предузећа које газдује акумулацијом, на Гружи има бар двеста објеката од чврстог материјала који су никли упркос строгој законској забрани.

Просторни план треба да буде завршен до пролећа 2023. године, а законодавац је оставио месец дана за јавну расправу и достављање примедби на предложена решења. Имања многих пољопривредних произвођача спуштају се до самог језера, а закон изричито забрањује употребу хемикалија на обалама акумулације питке воде. Питање је да ли ће и како тај проблем бити решен. Гружанска магистрала отвара могућности привредног развоја читавог краја, али је неизвесно како ће тећи експропријација земљишта. Гружанско језеро је и стециште риболоваца, који се не понашају увек у складу са препорукама о заштити животне средине. Ипак, главно питање је хоће ли на Гружи бити заустављена дивља градња, за коју у нашој земљи још није пронађен адекватан лек.