Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је одзвонило дивљој градњи на језеру Гружа

Влада Србије је донела одлуку о изради новог просторног плана за подручје акумулације с које се водом за пиће снабдева око 250. 00 становника централне Србије
Влада Србије је донела одлуку о изради новог просторног плана за подручје акумулације с које се водом за пиће снабдева око 250.000 становника (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Влада Србије је донела одлуку о изради просторног плана посебне намене за подручје слива реке Груже и вештачке акумулације у Книћу са које се водом за пиће снабдевају Крагујевац и суседне шумадијске општине, укупно око 250.000 становника централне Србије. Тренутно важећи план усвојен је још 1976. године, а измене предложене 2011. нису прихваћене због великог броја примедби житеља книћанских и крагујевачких села која се наслањају на гружанско језеро. Мештани су се тада успротивили најављеном повећању нивоа акумулације јер би могла да угрози њихова домаћинства, а пре десет година није нађено решење ни за захукталу дивљу градњу која нарушава природну средину језера и отежава процес прераде воде.

Новим планом, чију израду финансира Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, обухваћено је 44 села и насељених места на територији Крагујевца, Кнића, Чачка и Горњег Милановца: Каменица, Љубичевац, Рамаћа, Рогојевац, Страгари, Баре, Бечевица, Борач, Брестовац, Брњица, Бумбарево Брдо, Грабовац, Гривац, Гунцати, Драгушица, Дубрава, Жуње, Забојница, Кикојевац, Коњуша, Кнежевац, Кусовац, Љуљаци, Опланић, Пајсијевић, Претоке, Радмиловић, Рашковић, Топоница, Бресница, Вујетинци, Остра, Бело Поље, Враћевшница, Горња Врбава, Горња Црнућа, Грабовац, Доња Врбава, Доња Црнућа, Јабланица, Липовац, Неваде, Сврачковци и Прњавор. На том подручју живи око 30.000 становника који се углавном баве пољопривредом.

Планом посебне намене, како је то предочила влада, треба да се регулише начин коришћење самог водоизворишта Груже, али и да се дефинишу мере заштите и уређење читавог речног слива. Један од битних сегмената плана односи се на експлоатацију природних ресурса и заштиту животне средине. Анализираће се и привредни потенцијали краја, као и могућности развоја путне инфраструктуре и повезивања са ширим окружењем. Одлука о изради просторног плана за подручје гружанског језера надовезује се на недавно усвојени план о изградњи гружанске магистрале која Крагујевцу треба да омогући бољу саобраћајну везу са Моравским коридором, Коридором 11 и аеродромом „Морава” у Лађевцима, на средокраћи пута Краљево–Чачак.

Брана и погон за пречишћавање воде у Пајсијевићу активирани су 1984. године, после низа техничких перипетија и једне политичке одлуке којом је пресечена деценијска стручна расправа о исплативости формирања акумулације на терену са лошом конфигурацијом. Проблем велике плавне површине и мале просечне дубине вештачког језера актуелан је и данас, пре свега због сталног присуства биља које труљењем нарушава квалитет воде. Процес прераде воде је скупљи и због бројних загађивача, међу које спадају и власници нелегалних викендица саграђених на обалама језера. Према подацима крагујевачког „Водовода”, предузећа које газдује акумулацијом, на Гружи има бар двеста објеката од чврстог материјала који су никли упркос строгој законској забрани.

Просторни план треба да буде завршен до пролећа 2023. године, а законодавац је оставио месец дана за јавну расправу и достављање примедби на предложена решења. Имања многих пољопривредних произвођача спуштају се до самог језера, а закон изричито забрањује употребу хемикалија на обалама акумулације питке воде. Питање је да ли ће и како тај проблем бити решен. Гружанска магистрала отвара могућности привредног развоја читавог краја, али је неизвесно како ће тећи експропријација земљишта. Гружанско језеро је и стециште риболоваца, који се не понашају увек у складу са препорукама о заштити животне средине. Ипак, главно питање је хоће ли на Гружи бити заустављена дивља градња, за коју у нашој земљи још није пронађен адекватан лек.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.