Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Југославији није било трајног места у „новој Европи”

Демонстрације против Тројног пакта, Београд, 27. март 1941. (Фото Википедија/Милан Роглић)

Догађаји од 27. марта 1941. године сврстали су Краљевину Југославију на „праву” или победничку страну историје Другог светског рата. Била је и остала део антифашистичке коалиције и један од оснивача Организације Уједињених нација у пролеће 1945. у Сан Франциску. Сачувана је традиција отпора неправди и злу које је претило да помрачи историју. Сачувана је традиција одбране, ако треба и против најјачег у име права на слободу и самоодбрану, онако како је то било 1804, 1914. и 1915, али и касније 1948. и 1999.

Др Миле Бјелајац (Фото: Лична архива)

Априлски слом војске, нацистичка окупација и противправно комадање земље, а посебно страдање српског народа и геноцид, оставили су и код савременика и код историчара дилему – да ли је то био фаталан и трагичан чин? Апологети наводно једине исправне политике приклањања сили Осовине, поред идеолошких склоности појединаца и покрета, своје оцене темељили су на трагичним чињеницама периода окупације, а потом на оцени револуционарног преврата. Ехо ових оцена баштини и део историчара све до данас.

Но шта нам казују извори о стварним плановима врховника сила Осовине? О томе да ли је и под којим условима Југославија могла опстати у будућем „новом поретку”? Да ли су и када врховници Југославије постали свесни или обавештени да је будућност Југославије била запечаћена већ у јулу 1940. године, једва две недеље после слома Француске?

Према италијанским белешкама о разговору с Хитлером 7. јула 1940, стоји да „Југославија каква је сада неће моћи да има право грађанства у новој, од Осовине створеној Европи”. У немачким белешкама стоји да се због тренутних околности коначно решење за Југославију (мало) одлаже: „Важно је нотирати да Југославија није пријатељски наклоњена Осовини и да у ’новој Европи’ после рата неће имати право да задржи било какву данашњу форму” и да ће Фирер, „који држи све ствари у својим рукама”, одлучити о тренутку кад ће се то спровести. Хитлер је говорио о разграничењу зона утицаја и нагласио да ће, када дође време, „југословенски проблем бити разрешен према италијанским смерницама”, помињући и остале претензије.

О намерама су обавештавани сателитски, ревизионистички режими, па читамо из извештаја дипломата вишијевске Француске током лета 1940. из Рима, Будимпеште и Софије шта је појединима било обећано у комадању Југославије када дође тренутак: Далмација се предвиђа у италијанској зони, Словенија и већи део Хрватске у немачкој, Мађарској следује добар део од садашње границе до Земуна. У бугарској престоници се чуло да им је у Берлину саопштено да ће се Југославија свести на границе Старе Србије, а Грчка, која је савезник Енглеске, биће подвргнута „третману какав заслужује”.

„Примила Југославија захтеве Фирера или не, њена судбина је запечаћена. Ако прими, она још може спасти за Србију статус Словачке, ако не прими, биће потпуно уништена. На питање шта је с осталом Југославијом рекао је: Босна иде Хрватској и тако улази у саставни део Италијанског царства са статусом протектората. Словеначка иде Немцима. Остало се дели међу Мађарима, Бугарима и опет Италијанима.” Овако је свог министра обавештавао према својим изворима из сателитских амбасада у Москви посланик Милан Гавриловић 18. фебруара 1941. шифрованим телеграмом пов. бр. 145.

Да постоји ратни план Рајха и Италије за напад на Југославију, њене обавештајне службе су обавестиле највише руководство почетком јануара 1941. План који је завршен у октобру прибављен је шпијунажом 28. децембра 1940. По њему се и поступало у Априлском рату. Руководство је, нажалост, сумњало да је реч о британском подметању.

Остаће питање који је то „прави” тренутак када би наступило комадање Југославије? До тада би сигурно следили све већи притисци, посебно након окупације Грчке. Југославија их је била свесна још од 1940. јер су претње биле бруталне и пре слома Западног фронта. Сигурно би било тражено демобилисање и повлачење војске у касарне. Вишијевска Француска потрајала је само до 1942. и питање је да ли би Балкан морао да подели исту судбину у очекивању савезничких искрцавања и успешног отпора Црвене армије?

Данас савременост као да наликује прошлом. Деценије притисака, уцена и претњи и питање да ли неко ко доноси „добро” треба да убеђује и позива на сарадњу на такав начин. Као савременици, знамо увек недовољно о правим циљевима глобалне политике и интереса. Питамо се да ли је још на снази став најјачих сила изложен на конференцији у Братислави 2000. године, да Србију треба трајно изоловати из европског поретка, како је немачки делегат известио Берлин после њеног одржавања.

*Доктор историјских наука

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Voja
Skandinavske zemlje, da li "neutralne" ili okupirane, nisu imale ni 1.000 žrtava u Drugom Svetskom Ratu. Mi smo imali preko milion i po žrtava. Jeste Hitler imao svoju rasnu ideologiju, gde nama nije bilo mesta na kraju krajeva, ali za tolike žrtve smo i sami dosta krivi. Stvarali smo "slobodne teritorije" kad je samo ludima to padalo napamet pa su Nemci ubijali i mlado i stalo. Nismo shvatili da se psihopati ne može suprotstaviti viteštvom.
Катарина Крстић
Коментатори изгледа губе из вида да је текст који коментаришу само један из серије објављене у Политици поводом 27. марта, па, на жалост не примећују да имамо пред собом ретког аутора који позаје целу генезу припреме уништења Југославије, па последично и Срба, још од августа (октобра) 1940. године, те многе оцене у јавости о Пучу не стоје. Ипак, и аутор превиђа да 1940. ако смо могли рачунати на Савезнике, нисмо на налет Црвене армије, јер су тада и дуго током рата СССР и Немачка савезници.
Ђоле
Немачка и СССР савезници??? Благи боже. Пакт о ненападању није исто што и Савез. СВЕ европске земље су потписале такав пакт, прва Пољска 1934. СССР никад није био савезник Хитлера. Балтичко- Пољску мантру избаците из главе.
Deda
Na danasnji dan, 27 marta 1941 god, grupa oficira je izvela puc zbog koga je Hitler odlozio napad na SSSR i napao Kraljevinu Jugoslaviju. Pucisti nisu ni sanjali da ce nam parola BOLJE GROB NEGO ROB doneti rat, haos i genocid. Pobegli su u inostranstvo da se nikad vise ne vrate. Preko 200 000 nasih vojnika i oficira je poslato u nemacke logore. Vise nije bilo nikog da uhapsi ustase pristigle iz Italije i Madjarske i spreci formiranje NDH.
Bolje rob (na kratko) nego grob (zauvek)
Komunisti se stalno pravdaju lažnom pričom da "Hitler nikada nije držao reč". To nije tačno. Svi ugovori manjih zemalja sa Hitlerom, uključujući i slovenske zemlje, bili su poštovani od Hitlera, pod uslovom da su ispoštovani i od druge strane. Da je Jugoslavija ispoštovala ugovor sa Hitlerom, rat bi bio izbegnut bar do 1944. Pošto je tokom okupacije ubijano oko 400.000 Srba godišnje, to bi spaslo 1.200.000 Srba, ne bi bilo NDH, i Jugoslavija bi i danas postojala kao "skandinavska" kraljevina.
СЛОБОДАН
"Деда" С обзиром на ваше године морали би знати да се нацисти никада нису држали својих обећања (исто као и натисти) и да су прво напали баш Пољску која им је била савезник у окупацији Чехословачке. Толики број људи на улицама који на протестима против Нацифашизма није могао нико подкупити већ су протести били спонтани сходно нашем слободарском духу. Хвала богу да је било тако јер нас због сарадње са нацистима не би опрали ни Дунав ни Сава.
Atlija Milorad
Aman ljudi koga to zanima...
Ljilja
@ Jeremija Krstic...zato sto te porazene snage vladaju danas....
nekad sad
Posle II sv rata nesto visokih oficira Rajha je preslo na slicne ili iste polozaje u Nato (prema podacima sa Zapada) sto samo potvrdjuje da su neki njihovi interesi dosta bliski.
Јеремија Крстић
Западом од 1945. влада Америка, а истоком у наше време владају Кина, Индија и Русија. не видим ту никакве поражене снаге.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.