Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЗИЈАД БЕЋИРОВИЋ, директор института ИФИМЕС из Љубљане

У Србији делује око 100 страних служби

Део региона, међународне заједнице и део људи из Србије укључени су у пројекат рушења Александра Вучића, уложена су знатна средства и сада сваки актер покушава да дâ свој допринос
(Фото ИФИМЕС)

Косово је најизолованији простор у Европи и требало би да буде гласоноша иницијативе „Отворени Балкан”, јер би себи омогућило учешће у регионалној сарадњи и излазак из деценијске изолације. То у разговору за „Политику” истиче директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане проф. др Зијад Бећировић, додајући да не смемо да заборавимо на ефекте стварања духа заједништва у региону, без којег нема напретка ни за кога.

„Позитивна искуства наступања Вишеградске групе с једним заједничким гласом у процесу приступања чланству у ЕУ важна су за западни Балкан, јер наступати појединачно је усамљени глас који се недовољно чује у интеграцији од 450 милиона становника, односно ЕУ. Уколико будемо паметни, постојећу кризу не треба да гледамо само као опасност и претњу него и као развојну шансу, да унапредимо наше међусобне односе и репозиционирамо се у међународним односима на најбољи могући начин”, наглашава директор ИФИМЕС-а, института који има специјални консултативни статус у Економском и социјалном савету Уједињених нација (ECOSOC/UN) у Њујорку и издавач је престижне међународне ревије „European Perspectives”.

Из Београда се свакодневно чују поруке да комшије нећемо оставити гладне. Одобрен је контролисани извоз пшенице и најављене су испоруке земљама „Отвореног Балкана”, али и БиХ и Црној Гори. Колико ови гестови солидарности могу да допринесу очувању регионалног мира и стабилности?

Пријатељство и солидарност су се показали као најјаче оружје. Свесни смо чињенице да су од распада некадашње државе односи у региону поприлично нарушени. Међутим, постоје одговорни лидери који раде на обнови поверења, на основу којег развијају билатералне и регионалне односе и граде пријатељства. Адекватно суочавање с прошлошћу допринеће унапређењу тих односа. Криза изазвана короном и украјинска криза потврдиле су потребу и важност „Отвореног Балкана” и упућености једних на друге. Уверен сам да ће и преостале земље приступити „Отвореном Балкану”. У Црној Гори ускоро ћемо имати нову владу и премијера Дритана Абазовића, који је као млад и модеран политичар већ препознао важност регионалне сарадње и инклузивне политике. У ствари, бројеви све говоре. За једну Црну Гору са 600.000 становника тржиште без баријера од 18 милиона становника представља развојну шансу, а сваки привредник ће вам то објаснити преко економије обима и важности таквог тржишта за мала и средња предузећа, која преовладавају на овим просторима. Босна и Херцеговина треба да искористи „Отворени Балкан” као развојну шансу, који треба да допринесе релаксирању и унапређењу односа унутар БиХ и региона.

Приштина је одбијањем да допусти Србима да гласају на изборима 3. априла погазила договор по којем је слободно гласање у српским срединама предуслов њиховог учешћа у косовским институцијама. Београд је позвао Србе на стрпљење, али опасне провокације стижу из Приштине баш сада?

Поруке које долазе из Приштине су неодговорне и поприлично забрињавајуће. На то су упозорили и амбасадори држава Квинте, који су ипак могли да испослују одржавање избора и у српским срединама на Косову. Тиме се ремети успостављени баланс у договору, који је постигнут пре, а односи се на то да представници Срба учествују у раду косовских институција, али заузврат да им се омогући слободно гласање у српским срединама односно учествовати на свим изборима у Србији. Оваквим потезом приштинских власти отвара се Пандорина кутија, а то значи да су тиме отворене могућности за бројне сценарије. Не искључујем могућност да се Срби повуку из косовских институција и да чак на наредним изборима не учествују. Они би то вероватно и сада учинили да није било молбе председника Србије Александра Вучића да то не чине, јер је најважније сачувати мир и стабилност, показати стрпљење и тако избећи евентуална нова страдања становништва. Како се приближавају избори у Србији, а то смо наговестили у нашим ранијим анализама, рашће притисак на председника Вучића. Постоји пројекат рушења Вучића и сада сваки актер покушава да дâ свој допринос томе сходно својим могућностима. У томе учествује део региона, део међународне заједнице, али наравно и део људи из Србије. У пројекат рушења Вучића уложена су знатна средства и сада све то треба оправдати.

Ко има интерес да дестабилизује Србију и Александра Вучића у овом тренутку?

Има ту унутрашњих и спољних фактора и приметно је да делују у садејству једни с другима. Ми смо у нашим анализама и најавили да ће како се буду приближавали избори у Србији председник Вучић бити у фокусу на начин да се спречи његова победа на изборима, односно да се елиминише из политичког живота. Неки то раде отворено, док други раде вештије и у позадини, а то је много опасније. Бојим се инцидената на дан избора и непризнавања резултата од стране појединих актера, који ће бити поражени. Не радују се сви успесима Србије и лидерству њеног председника Вучића. У Србији делује стотинак страних обавештајних служби и вероватно се део одговора скрива иза тог податка.

Често чујемо с различитих страна да нашем региону прете нови сукоби. Каква је ваша оцена?

Ситуација није нимало охрабрујућа. Користи се веома неповољан регионални и међународни контекст да се по „доктрини шока” остваре одређени циљеви, које није могуће остварити у нормалним околностима. Угледни светски научници сматрају да је 20. век био првенствено столеће Америке, а све је више аргумената за профилисање 21. века као столећа Азије. Запад је био на челу светске историје скоро 200 година. Ситуација се умногоме променила јер Запад мора научити да дели, чак и да одустане од постојеће позиције и да се прилагоди свету у којем више не може доминирати на начин као до сада. Украјинска криза ће утицати на наше животе, на профилисање света за барем наредних неколико деценија. Регион је постао полигон за обрачунавање великих сила. Није без разлога председник Вучић забринут. Тешко бисмо на овим просторима пронашли бољег познаваоца међународних односа од њега, јер је свестан које се крупне ствари дешавају у позадини и да ће оне довести до тектонских промена. Жеља да се изазове сукоб, тражи се ко ће га изазвати и преузети одговорност за њега. Вучић то зна и зато моли све оне где има или може имати утицаја да у томе не учествују. То је веома одговорно понашање једног државника. Свет се налази на својеврсној прекретници.

Како оцењујете политику Србије од почетка кризе у Украјини и колико је у данашњим условима значајно очувати курс неутралности и стабилност у земљи и региону?

Као што сам већ рекао, Република Србија се налази под изузетно великим притисцима, а посебно њен председник. Мислим да је сада већ општеприхваћена војна неутралност Србије и кључни међународни актери су заинтересовани да се неутралност и сачува, јер у постојећој констелацији односа она је гарант мира и стабилности Србији и региону. Украјинска криза потврдила је начелност политике Србије, а то је поштовање међународног (јавног) права, што је потврђено и на Генералној скупштини УН гласањем за резолуцију о територијалном интегритету и суверенитету Украјине, а када су у питању евентуалне санкције према Русији, Србија се руководи својим интересима, као што то раде и неке друге земље, нпр. Турска, Израел, Уједињени Арапски Емирати и друге. Вучић има огромно искуство и филигрански познаје међународне односе, а време кризе показало је како је ко водио државу, предузећа... Спољна политика Србије, која је била заснована на четири стуба, ЕУ, САД, Русија, Кина, плус Покрет несврстаних, показала се у времену кризе оптималном, јер шта би било да је Србија била ослоњена на само један стуб, без обзира на који.

Док из више суседних земаља, али и Приштине, стижу запаљиве изјаве на рачун Србије и председника Вучића, Београд се уздржава од негативних и непромишљених одговора?

Имам осећај да је председник Вучић дежурни „кривац” у региону. Када дођу у кризу због слабог вођења својих земаља или уђу у велике проблеме, Вучић је тај који им дође као добар изговор за све. Вероватно је Вучић крив и зато што је преко ноћи на Косову цена јестивог уља премашила цену од четири евра за литар или што немају довољне количине залиха брашна. Безброј пута смо имали прилику да чујемо из уста председника Вучића да ништа на овом свету не би урадио ако би то угрозило и жртвовало мир и стабилност и, наравно, економски просперитет Србије, која је преузела лидерство у региону. Постојећа ситуација је идеалан моменат да испливају фрустрације и изгледа да то интензивно раде сви они који не могу или не знају да понуде решења за стварне проблеме својих грађана.

Не чини ли се да су сада, у времену кризе и опасности од несташица, многи регионални лидери принуђени да се обрате управо Србији и Вучићу за помоћ и да прибегну сличној, одговорнијој, политици?

Недавно сам посетио регион, закључивши посетом Албанији. Поједине земље имају залихе брашна за веома кратак период, слична је ситуација и са другим основним прехрамбеним артиклима. Србија је у време короне показала солидарност и понудила помоћ не само према комшијама у региону него је послала помоћ Италији, која је међу седам најразвијенијих држава света. И недавно је председник Вучић рекао да ће учинити све да нико не буде гладан у Србији и региону, што је са симпатијама и захвалношћу прихваћено. Тек сада видимо како бисмо лакше и са мање последица пребродили кризу изазвану короном, али и садашњу украјинску кризу, да смо на време успоставили регионалну иницијативу „Отворени Балкан”.

Мрцварење западног Балкана

Више западних актера позвало је на прекидање европског пута Србије, па чак и смену власти по моделу Мајдана и Украјине. Колико су ови притисци опасни?

Ниједну претњу не треба потценити. Србија се још увек суочава с матрицом која је унутар званичног Брисела успостављена још за време режима Слободана Милошевића. У међувремену се много тога променило, посебно у последњих десет година. Вучић је ребрендирао Србију у регионалним и међународним односима. Унапредио је положај мањинских заједница као нико до сада. Србија је показала лидерство и одлучну намеру да постане пуноправна чланица ЕУ. Било би далеко корисније да их сви они који из ЕУ упућују таква писма упуте челницима ЕУ, да коначно покажу политичку вољу да Србију, али и остале земље западног Балкана приме у своје чланство, а не да се иживљавају и мрцваре их последњих петнаестак година, измишљајући нове услове и критеријуме, док су на другој страни неким земљама, попут Бугарске и Румуније, али и Хрватске, једноставно прогледали кроз прсте. Питање чланства је ствар политичке воље унутар ЕУ, а ако ње нема, онда нема ни чланства у ЕУ.

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Juce objavljeni moj komentar na ovaj clanak, danas je volsebno nestao ?! Zar je moguce da se i time sluzite administratori cenjena Politike ? Razumem da je intervenisala iz kabineta ali da tako bahato, tako reci krampom odvadite vec objavljeni komentar zaista je ispod vase reputacije.
Djordje
Sloba je trajao 12 godina, smenio ga DOS pa je i on trajao 12 godina... Toma i SNS su smenili DOS pre 10 godina sto govori da im je ostalo jos minimum 2 godine na vlasti...
Stojko
Tačno, mene prate i prisluškuju 4 tajne službe
Nenad
Glavni su bratija i kumovi
Radmila P.
Ali Srbijom upravlja samo jedna, bratska.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.