Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАНДИДАТИ ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА О САОБРАЋАЈУ И ЕКОЛОГИЈИ

До посла за 30 минута, прелазак на обновљиве изворе енергије

Како ће решити два горућа проблема престонице, „Политика” је питала 12 кандидата за градоначелника Београда. Други од четири текста објављујемо данас
(Фото А. Васиљевић)

Највећи део новца из буџета града сваке године одлази на функционисање саобраћаја и јавног превоза у Београду, а да грађани који га користе нису задовољни његовим функционисањем. Аутомобили су окупирали тротоаре, пешаци су принуђени да се кроз град пробијају како знају и умеју, возачи кукају што немају где да се паркирају, с једног на други крај путује се сатима... Српска престоница сваки час је међу најзагађенијим градовима у свету, канализација се директно излива у Дунав и Саву, а житељи Београда вапе за зеленилом и огорчени су на бетонизацију града. Како ће се са овим проблемима суочити они који би да воде престоницу у наредне четири године, питали смо 12 кандидата за градоначелника Београда. У данашњем тексту одговоре даје њих тројица.

(Фото Медијски тим Морамо)

Добрица Веселиновић („Морамо – за добар град”)

Саобраћај: Покрет „Не давимо Београд” и коалиција „Морамо” имају јасан план како да се реше саобраћајне гужве и омогући сваком грађанину да од куће до посла стиже за 30 минута – тако што оптимизујемо и рационално користимо постојећу саобраћајну инфраструктуру.

План обухвата ширење мреже жутих трака и увођење три брзе (експрес) линије трамваја и аутобуса и повећавање броја и такта полазака линија „БГ воза”. Морамо да подстичемо бициклистички саобраћај ширењем мреже бициклистичких стаза, али и пешачко кретање по граду, што би довело и до смањења загађења. Изградњом јавних гаража и минимум четири „парк енд рајд” паркиралишта на ободима града, код окретница јавног превоза смањили бисмо гужве, као и недостатак паркинг-места.

Екологија: Коалиција „Морамо” као аутентична лево-зелена коалиција нуди јасна решења за чист ваздух, рационалније и боље управљање отпадом, очување и повећање зелених површина, као и унапређење водоснабдевања и канализације. Имамо шест јасних корака којим намеравамо да побољшамо квалитет ваздуха, а односе се на изолацију зграда и других стамбених јединица, као и формирање јавног фонда у ту сврху. Поред улагања у изолацију и мање потрошње енергије, важно је да направимо велики прелазак на обновљиве изворе енергије као што су соларна, геотермална и енергија ветра. Такође, субвенције грађанима за прелазак индивидуалних ложишта на ефикасније системе грејања, и стриктно кажњавање загађивача.

Свих ових година ми смо се борили за очување паркова, Великог ратног острва, Кошутњака и јасно смо рекли да морамо да повећамо број зелених површина и очувамо постојеће. Што се канализације тиче, наш план базира се на концепту „Зелено-плави сан”, професора Чеде Максимовића, и у оквиру њега неопходно је да коначно направимо канализациону мрежу у насељима која је тренутно немају, која би ишла у мања постројења за пречишћавање отпадних вода уместо садашњег плана да се сва канализација слива у једно гломазно и прескупо постројење за чију изградњу узимамо огроман кинески кредит.

Недопустиво је да европска престоница у 21. веку сву непречишћену воду испушта у водотокове и да то деценијама уназад нико није решио.

(Фото Двери/ПОКС)

Борислав Антонијевић (Двери–ПОКС)

Саобраћај: Грађани заслужују добро организовану, стручну и ефикасну јавну управу и градске службе. У томе је један од главних приоритета планирање, изградња и одржавање ефикасне саобраћајне мреже и јавног превоза да би се осигурало безбедно и брзо кретање и возача и пешака и особа са инвалидитетом дуж улица и путева и да би се организовао одрживи саобраћај. Добро организован саобраћај важан је за сваки град као и крвоток у организму, ако то не функционише онда цео организам трпи. Више од 10 година у Београду влада саобраћајни колапс и урбанистички хаос јер се све радило искључиво у интересу страних инвеститора и властодржаца, а не у складу са потребама грађана. Сведоци смо да су по хитном поступку усвајани спорни планови детаљне регулације и План генералне регулације где се питала политика, а не струка, инвеститори, а не грађани. То је довело и до саобраћајног колапса, недостатка паркинга и инфраструктуре која није у складу са потребама грађана и потребама Београда као престонице. Сви ти спорни планови и инфраструктурни пројекти морају проћи стручну ревизију и заједно са грађанима и њиховим иницијативама треба приступити изради нових модерних и оправданих решења. Један у низу начина решавања проблема саобраћаја, а који је потпуно запостављен, јесте развијање речног саобраћаја као једног од видова саобраћаја који би допринео смањењу загађења ваздуха, смањењу проблема паркирања, гужви у граду и повезивању централних и приградских насеља.

Екологија: За решавање свих питања неопходна је синергија између струке, грађана и доносилаца одлука и близак однос грађана, њихових иницијатива са градоначелником и градским службама. Зато ћемо организовати ефикасну комуникацију посредством веб сервиса и успоставити институцију „Дани отворених врата градоначелника” минимум два пута месечно. Проблем загађења ваздуха је изузетно комплексан, будући да је реч о густо насељеном граду, кроз који пролази градски, регионални и међународни саобраћај, и да се у релативној близини налазе термоенергетска постројења. Загађење је и национално и глобално питање. Највећи узрочник аерозагађења су термоелектране, железаре (Смедерево 70 километара од Београда), индивидуална ложишта и саобраћај. Ово питање захтева адекватне и хитне мере и санкције за загађиваче и доносиоце одлука који су дозволили да Београд и Србија буду најзагађенији у Европи јер је загађење ваздуха на првом месту питање јавног здравља. Загађење је један од десет главних фактора ризика по здравље и највећи узрок смрти повезаних са негативним еколошким условима и као такво класификовано као водећи еколошки узрок за рак. Загађењем су највише погођена деца, труднице, старији. Алармантан је податак да 33 одсто БДП-а Србије иде на трошкове који настају услед преурањене смртности људи од утицаја загађеног ваздуха. Студија из 2020. открила је повезаност између загађења и повећаног броја случајева ковида 19, обима прихвата пацијената на болничко лечење и броја смртних исхода. Новац из буџета се сад троши на спорне пројекте и послове. Кривично ћемо гонити све који су у томе учествовали јер због тога смо ускраћени за виталне ствари које се, између осталог, односе и на решавање еколошких проблема.

(ФотоТанјуг)

Александар Шапић (Српска напредна странка)

Саобраћај: Последњих година страховито је повећање броја новорегистрованих аутомобила, углавном увезених из ЕУ где су практично одбачени јер немају право да се користе „евро” 2 и 3 мотори. То не може да се реши преко ноћи, али уз субвенционисање куповине еколошких возила, укључујући и субвенције за таксисте у те сврхе. Неопходна је и изградња инфраструктуре, тунела код Економског факултета, то је један од пројеката који ће смањити број возила кроз град, али и загађење. Једнако су важни и нови савски мост са четири траке и приступна саобраћајница из правца Новог Београда која треба да прикупи саобраћај из Булевара Николе Тесле и да се споји са кружним током испред новог савског моста. Тиме се мења саобраћајна слика града. Завршетак обилазнице до Бубањ потока је такође кључан да би се изместио саобраћај из центра, а смањују се и бука и загађење. На све то, сигуран сам, уколико бисмо ангажовали људе који се баве саобраћајем да се возе по граду и утврде који саобраћајни знакови треба другачије да буду подешени, да би се тиме добар део саобраћајних проблема решио. Ту је и градња метроа. До 2030. морају две линије метроа да се ураде чиме се суштински растерећује центар, плус јачање „БГ воза”. Јер када људи из приградских насеља буду долазили возом тиме је елиминисан значајан број аутомобила. А да би се уопште више људи пребацило на јавни превоз мора да се настави унапређење и улагање, али и да људи који га користе истовремено ту услугу редовно плаћају. Јер без тога јавни превоз, који се тренутно субвенционише са чак 100 милиона евра, не може да опстане нити да буде квалитетнији.

Екологија: Ниво загађења често није такав каквим се представља. Има периода када је јако загађен и периода када није, а то није због неких фабрика или индустрије, већ нам ружа ветрова тако „набаци” па испада да је град загађенији него што заиста јесте. Један од главних разлога повећаног загађења су аутомобили са „евро” 2 и 3 моторима. Они могу да се забране, али онда бисмо имали социјалне немире, јер шта би људи возили. Јасно је, то не може преко ноћи да се реши. Други проблем су индивидуална ложишта јер се многи грађани греју на разне начине. Али, ако будемо имали проблем са енергијом, гасом, струјом, како онда да укидамо индивидуална ложишта? Ево шта се дешава са ценом гаса. Људима би требало да помогнемо да се прикључе на гас, али и истовремено тај гас треба да буде приступачан. Нормално, уз постављање филтера на јавне објекте и електране, које свакако нису кључ загађења. Проблем су аутомобили и индивидуална ложишта. То треба да решавамо тако што ћемо да пошумљавамо Београд, да чувамо „плућа града”, као и мале зелене површине јер нам они пречишћују ваздух. Да на томе буде посебан акценат. Зато инсистирам на игралиштима, теренима, бициклистичким стазама, због тога што на тај начин грађане усмеравате да здравије живе, да мање возе кола, да више шетају. Али, то је процес. Што се тиче отпадних вода, колико знам, тренутно се ради пет пречишћивача који су кључни. Важна је и даља изградња канализације јер њоме контролишемо фекални отпад. Ти пројекти морају да се наставе.

Сутра: Немања Шаровић, Војин Биљић и Тома Фила

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.