Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гљиве и инсекти против пластичног отпада

Група наших истраживача у наредне три године реализоваће истраживање које представља јединствен приступ решавању глобалног еколошког проблема
Пластични отпад у шуми (Фото лична архива)

У албуму апокалиптичних слика глобалног загађења међу најупечатљивијима су оне које приказују непрегледне депоније и огромна острва пластичног отпада која плутају океанима. Током разградње која траје стотинама година пластика се круни и распада на честице које се називају микропластика. Те „опиљке” ветрови разносе, кроз испаравање се дижу у атмосферу, а киша их потом враћа на тло. Многим воденим животињама и птицама микропластика улази у ланац исхране, а тога посредно није поштеђен ни човек. Без претеривања, могло би се рећи да пластику и дишемо и једемо...

Ова „велика микроопасност” по живи свет тек одскора је у фокусу науке и екологије. У наредне три године њоме ће се бавити и деветочлани тим наших истраживача окупљених око пројекта ЕМИПЛАСТ, чију реализацију финансира Фонд за науку Србије, у оквиру програма ИДЕЈЕ.

„У светским размерама проучаван је утицај микропластике на водене екосистеме. Неупоредиво је мање проучено како она утиче на квалитет и плодност земљишта и живи свет на њему. У том смислу наше истраживање је на Балкану апсолутно пионирски подухват”, каже др Слободан Крњајић, виши научни сарадник Института за мултидисциплинарна истраживања (ИМСИ) и руководилац пројекта ЕМИПЛАСТ.

Током прве фазе биће прикупљени узорци алувијалног земљишта са њива и из шума у долини Мораве (околина Лесковца), у Посавини (Мачва) и Подунављу (регион Смедерева). Тако ће Србија први пут добити јасну слику о количини микропластике на ова три подручја.

Затим следе лабораторијске анализе како би се утврдиле последице „пластифицирања” шумског и обрадивог земљишта у долинама три поменуте реке. Међутим, амбиције нашег научног тима су и много веће:

„Бавићемо се гљивама и инсектима, организмима који би убрзавањем разградње микропластике могли да помогну у борби против овог еколошког изазова. По тако постављеном задатку ЕМИПЛАСТ је јединствен у свету”, истиче биолог др Жаклина Марјановић, научни саветник у ИМСИ и аутор овог истраживачког пројекта.

Велика база прикупљених узорака тла послужиће као полигон за тестирање успешности „репрезентације” гљива, коју ће селектовати докторка Марјановић, као и за мерење учинка „анти пластик” инсеката, за чију „регрутацију” је задужен њен колега др Крњајић.

„Полимери пластике слични су полимерима лигнина, супстанце од које су грађени ћелијски зидови биљака. Зато ћемо микропластику понудити гљивама које разграђују лигнин до нивоа воде и угљен-диоксида. Па да видимо да ли ће загристи тај мамац”, објашњава наша саговорница.

Др Слободан Крњајић додаје да већ има искуства са инсектима који ће послужити за лабораторијске експерименте:

„Ради се о пет врста лептира и тврдокрилаца, с тим што неки од тих инсеката имају јачи апетит за микропластику насталу од кеса и сличне амбалаже, а други на стиропор”, објашњава руководилац пројекта.

Као и у сваком борбеном дејству, и овде се рачуна на садејство трупа. Тако би се остаци микропластике коју после гозбе излуче инсекти дали на даљу обраду гљивама, а провериће се и какав би био учинак тог процеса у обрнутом смеру, од гљива ка инсектима. Све зарад главног циља – стопостотне разградње микропластике.

На наше питање да ли би се здружена ефикасност инсеката и гљива могла проверити у реалним условима, у некаквој специјалној операцији, да не кажемо инвазији на депонију пластичног отпада, др Марјановић каже да би то био рискантан потез. Интервенције у природну равнотежу, каже, по правилу доводе до поремећаја екосистема, а није могуће претпоставити у шта би тај дисбаланс могао да се изроди.

Наши саговорници не одбацују могућност да се у перспективи зачну фарме инсеката и гљива које би „прождирале” микропластику, која углавном настаје од најчешћег пластичног отпада: ПЕТ амбалаже, једнократних прибора за јело, одеће од синтетичких материјала, аутомобилских гума... Чак су и фамозне биоразградиве кесе заправо обичне пластичне кесе, којима је додат адитив како би се брже распале на – микропластику.

Осим футуристичких перспектива, ЕМИПЛАСТ ће понудити и одговоре на актуелне изазове. Подручја за теренски рад нису случајно одабрана: ради се о регионима с традицијом пластеничког повртарства, па ће се урадити процена еколошког ризика и утицаја микропластике на тај вид пољопривредне производње.

„Сводови пластеника после неколико година постају крти, пропадају и морају да се мењају. Уместо да покупе и правилно депонују остатке, неки повртари их напросто заору, баш као што чине и с пластичним фолијама, којима се прекрива тло ради задржавања влаге и бржег зрења. Тако се у земљишту временом гомила микропластика”, упозорава др Крњајић.

На немар у одлагању израубованих пластеника указује и др Марјановић. Како истиче, шуме дуж река оскрнављене су бацањем свакојаког смећа, плус много тога нанесе и вода кад набуја.

„Када имате шуму којој је пластичним отпадом ослабљен имунитет, где су десетковане заједнице корисних гљива, онда је та шума лака мета за патогене инсекте и свакојаке штеточине. А када се ликвидирају шуме, на ред долазе јабучњаци, шљивици, сви воћњаци. Тога би морали да буду свесни неодговорни пољопривредници који од шума у својој околини праве дивље депоније и стоваришта микропластике”, закључује др Жаклина Марјановић.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dule Astro
Ideja je odlična, samo što opet rešavamo posledicu, a ne uzrok. Problem nije plastika sama po sebi, koja je odličan materijal, već upotreba nje tamo gde zaista nema potrebe, a naročito njeno odlaganje, tj. niska svest o reciklaži.
bravo
Bravo na ideji. Samo napred. Dajte nam vise ovakvih tekstova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.