Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Извоз српске малине за сада није угрожен

Слободних количина овог воћа нема, малинари бележе пад производње
(Фото EPA-EFE/N. Hall)

Због сукоба у Украјини и отежаног транспорта произвођачи јабука могли би да имају проблем са пласманом својих пошиљки за Русију, које је годинама главно одредиште за наше произвођаче. Мада је можда рано говорити, извоз јагодастог воћа не би требало да буде угрожен у наредном периоду јер је у том сектору за нас доминантно европско тржиште, рекао је за „Политику” један од водећих стручњака др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.

Ситуација са транспортом јабуке се прилично закомпликовала услед тренутне кризе. Са јужне хемисфере Аргентинци су, рецимо, недавно послали 35.000 тона јабука и крушака, од чега је свега трећина стигла у Санкт Петербург. Остале количине „заробљене” су у Ротердаму јер не постоји могућност да се испоруче у Русију.

– Нека тржишта могла би да буду интересантна за нас, а остали ће покушати да извезу на неке друге дестинације. Све то прилично усложњава ситуацију с нашим јабукама. Имамо одређене количине у хладњачама, а у тренутним околностима веома мало је испоручено преко Пољске – наглашава Лепосавић.

Што се тиче малине, наш саговорник каже да се такође осећа одређена обазривост на тржишту и Европе и Јапана јер су сви у тренутној кризи с Украјином окренути снабдевању елементарним, неопходнијим производима.

– Слободних количина малина код нас нема, све је продато. Али уговорене количине овог воћа се успорено преузимају из хладњача, што нама, у односу на неки ранији период када је постојала устаљена динамика, поскупљује читав поступак: од складиштења, чувања, струје... – објашњава он.

Иначе, око 60 одсто малина из Србије се испоручи Немачкој и нама је у том сектору доминантно европско тржиште, мада последњих неколико година има повећаних захтева из Америке, посебно за малину из органског концепта производње.

– Међутим, ми дефинитивно имамо проблема што се тиче примарне производње и смањења количина, а наши традиционални купци врло добро знају колико чега могу да набаве у Србији – наводи он.

Поред Америке имали смо и захтеве из Јапана, али то тржиште је специфично и они траже посебну категорију производа од малине. Лепосавић наглашава да неколико великих страних фирми за откуп јагодастог воћа већ дужи низ година има своје фабрике у нашој земљи па сматра да у том смислу за сада не би требало да буде проблема с пласманом.

Према његовим речима, осим Србије, и друге државе које производе воће тренутно се суочавају са последицама сукоба у Украјини. У Шпанији је угрожена примарна производња због немогућности набавке репроматеријала – ђубрива и хемије. Белорусија је највећи светски добављач калијума за комплексна ђубрива, а Европа је тек недавно потпуно стопирала извоз кроз пакет санкција према овој држави.

– И ту имамо некоректно понашање, на све што Европи не треба увели су санкције одавно, а за увоз сировине за производњу калијумовог ђубрива чекају април, док се не заврше послови који изискују његову употребу која је највећа на почетку вегетације. Али ово је сад постало озбиљно и за Французе јер не могу да обезбеде сировине за воћарство у свим фазама, посебно за јагодасто воће. Питање је шта ће и они ове године произвести и продати – напомиње Лепосавић. Додаје да код нас за сада има ђубрива али не у неограниченим количинама и да цене основних и сложених формулација свакодневно расту, што би могло такође да утиче на приносе и у Србији.

Извоз малине из Србије износио је 426 милиона долара у 2021. и вредносно је оборен рекорд. Ипак, из Привредне коморе Србије недавно је саопштено да малинари бележе пад обима производње што је последица неповољних временских прилика, општег стања засада, квалитета садног материјала, дефицита стручног кадра и недостатка сезонске радне снаге, али и начина примене агротехничких мера и неконтролисане примене средстава за заштиту биља.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.