Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Роман Абрамович - од сирочета до санкционисаног олигарха

Роман Абрамович са сином (EPA-EFE/Michael Steele)

Роман Аркадијевич Абрамович рођен је у Саратову у југозападној Русији, неколико стотина километара од границе са Украјином, 1966. године. Његова мајка Ирина умрла је од тровања крви кад је имао једну годину, а његов отац је умро две године касније у несрећи са краном на градилишту. После тога Абрамовича је одгојила родбина, а он је време провео у Комију, у северозападној Русији, где је новац био оскудан, а зимске температуре веома ниске.

„Да будем сасвим искрен, не могу рећи да сам имао лоше детињство", једном је рекао за Гардијан у ретком интервјуу.

„У детињству не можете упоређивати ствари: неко једе шаргарепе, неко једе слаткише, оба имају добар укус. Кад сте дете, не правите разлику."

Школу је напустио са 16 година, радио је као механичар и служио у Црвеној армији, пре него што је почео да продаје пластичне играчке у Москви. Прешао је на парфеме и дезодорансе, изградивши богатство пошто је већа отвореност под совјетским лидером Михаилом Горбачовим дозволила већи маневарски простор предузетницима.

„Дивљи исток"

Распад Совјетског Савеза, а са њим и управљања државе минералним богатствима, пружио је више прилика, и у раним двадесетим, Абрамовичу се више пута посрећило у пословању. Преузео је нафтну компанију Сибњефт од руске владе на намештеној аукцији 1995. године за око 250 милиона долара, a продао ју је назад влади за 13 милијарди долара 2005. године.

Његови адвокати тврде да нема основа за тврдњу да је згрнуо велико богатство путем криминала, пише Би-Би-Си. Међутим, он је 2012. године на британском суду признао да је извршио исплате у сврху подмићивања како би дошло до његовог споразума за Сибњефт.

Учествовао је у „алуминијумским ратовима" деведесетих, у којима су се олигарси - људи који су стекли огромна богатства и политичку моћ после пада Совјетског Савеза - борили за контролу над овом огромном индустријом.

„Свака три дана, неко би био убијен", изјавио је Абрамович 2011. године, додавши да га је ова претња по властиту безбедност учинила нерадим учесником у том послу.

Али, Абрамович је додатно доказао колико је чврст, стекавши стотине милиона фунти усред свог тог хаоса.

(EPA/WILL OLIVER)

Улазак у политику

Постао је савезник председника Бориса Јељцина и играч на постсовјетској московској политичкој сцени, а једно време је чак имао стан у Кремљу. Кад је Јељцин поднео оставку 1999. године, Абрамович је наводно био међу онима који су подржали премијера и бившег шпијуна КГБ Владимира Путина као његовог наследника.

Кад се Путин устоличио, желео је да успостави доминацију над олигарсима. Неки су завршили у затвору, док су други били прогнани ако нису показали верност.

Абрамовича није задесила ниједна од те две судбине. Он је 2000. године био изабран за гувернера осиромашеног региона Чукотка, на североисточном крају Русије. Стекао је популарност пошто је уложио властити новац у социјалну службу, али је поднео оставку на тај положај 2008. године. Сво време, одржавао је његове пословне интересе, преузимајући сва класична обележја богатства - купујући уметничке слике, куће, аутомобиле, јахте.

Роман и његова бивша Даша Жукова(EPA/SERGEI ILNITSKY)

Лондон зове

У необичном потезу за човека који се нашироко сматрао повученим, стидљивим чак, Абрамович је 2003. године постао славан широм фудбалског света кад је купио Челси, највећи клуб у западном Лондону, у споразуму вредном 140 милиона фунти.

„Моја читава филозофија у животу је улагање у професионалне клубове", рекао је он Фајненшел тајмсу.

„У Чукотки имам професионалне тимове , а исто ћу урадити и овде."

Под тренерском палицом Жозеа Муриња и других, Абрамовичево богатство је помогло да Челси освоји пет титула Премијер лиге, по две Лиге шампиона и Лиге Европе, пет ФА купова, европски Суперкуп и Светско клупско првенство.

Абрамовичеве године донеле су неприкосновени успех фудбалском клубу Челси

Новац разних олигарха последњих година је преплавио Лондон. Сматра се да Абрамовичев властити портфолио подразумева вилу са 15 соба у Кенсингтон Палас Гарденсу у западном Лондону, наводно вредну више од 150 милиона фунти; стан у Челсију; ранч у Колораду; и викендицу на Француској ривијери.

Његове јахте - Соларис и Еклипс - спадају међу највеће на свету. Абрамович, који се разводио три пута, власник је и приватног авиона.

Кад га је 2006. године Гардијан упитао шта новац може да учини за некога, он је одговорио:

„Не може да вам купи срећу. Мало независности, да."

Он сасвим сигурно има много новца, даље наводи Би-Би-Си. Финансијски медијски гигант Блумберг процењује да Абрамовичево богатство износи 13,7 милијарди долара, што га чини 128. најбогатијим човеком на свету. Његов ривал Форбс процењује да је то ипак 12, 3 милијарде долара, и ставља га на 142. место.

Оно што је под великим знаком питања, међутим, јесте распон његове независности од Путина. Прошле године је Абрамович тужио издавачку кућу Харпер Колинс за клевету, због књиге Путинови људи Катерине Белтон, у којој се тврдило да му је руски председник наредио да купи Челси. Али Абрамовичеве везе са Путином настављале су да га муче, нарочито кад су руске снаге почеле да се гомилају на граници са Украјином, а потом и извршиле инвазију на њу.

Кад је најављено замрзавање Абрамовичевих и средстава још шест олигарха у Великој Британији, министарка спољних послова Лиз Трас је изјавила:

„Уз њихове блиске везе са Путином, они су саучесници у његовој агресији. Крв украјинског народа је на њиховим рукама."

Абрамович је најавио продају Челсија осам дана пре него што су му уведене санкције. Неки навијачи су наставили да скандирају Абрамовичево име, али многи политичари траже да његова средства буду заплењена, а не само замрзнута.

„Надам се да ћу моћи да посетим Стамфорд Бриџ још један последњи пут да бих се опростио од свих вас уживо", поручио је Абрамович навијачима Челсија.

Али повратак у западни Лондон мало је вероватан у догледно време. У бизарном обрту, испоставило се да је Абрамович испољио симптоме наводног тровања - заједно са вишим преговарачима Украјине - на мировним преговорима на украјинско-белоруској граници одржаним почетком марта. Међутим, појавио се потом на преговорима Русије и Украјине у Турској, а Кремљ је саопштио да су приче о наводном тровању само наставак пропагандног рата против Русије.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
Najznačajniji podatak, koji objašnjava tajanstveni uspeh u trgovini i kupovini naftne kompanije od države (poreklo inicijalnog kapitala, kad ga obični Rusi nisu mogli ni sanjati)...ostaje sakriven, a zajednički je imenilac tročetvrtinskoj većini postsovjetskih tajkuna.
Barbike i parfemi
Plastične igračke i dezodoransi čine čuda na ulici…kako se ja toga nisam setio da se obogatim. Vrlo je logično da su ljudi u eri osludice u SSSR krajem 80ih umesto osnovnih namirnica tražili pomenute artikle. Možda je pak on sir Oliver a mi ostali Alan Ford.
slobodan
Nijedan ruski oligarh nije mogao to da postigne i da nastavi sa aktivnostima bez "saradnje" ruske drzave tj mocnika u Kremlju.
islam hajrudin
I tako kazu,sve je u zivotu slucajno a sreca prati hrabre. Nekad u mladosti covek poveruje u igru brojeva i statistiku kao nauku per se. I veruje u te slucajne brojeve i procente. Ali kad se malo verovatnoca izucava zajedno sa 6 sigma, dodje se do zakljucka da je covek ili ljudi,ipak taj koji stoji iza tih brojeva. Kad se prodju neke godine 47,48,pocne covek da preispituje i sebe i svet u kojem se krece,pa tako i statistika postaje deo planiranja,a manje cista slucajnost ili sreca.
ana lalic
Zasto doticni nije ulagao u rusku privredu umesto u zapadne jahte, zapadni fudbal, zapadni real estate????
Борис М. Бања Лука
@ana lalic Читате ли текст. Јасно пише да је улагао у неразвијене регије као губернатор.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.