Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Љутња на село

​Интелектуалчев терен су речи, политичарев – дела; отуд су толико трагикомичне оне замерке српских антититоиста доживотном председнику социјалистичке Југославије да је, ето, био неначитан те да је лоше говорио и свој матерњи језик. За писца би такво што било срамотно, за политичара небитно. То што је Ђинђић био филозоф је свакако чиста случајност; уосталом, можда и најуспешнији српски политичар свих времена – Милош Обреновић – био је све пре него неко интелектуално префињен

Ближе нам се, ево, још једни избори, па можда није згорег подсетити на вероватно најупорнију и најдуговечнију критику идеје демократије. То је она фамозна теза по којој је највећи проблем демократије то што у њој једнако вреди глас генија и глас кретена. Кад на биралиште изађе неки пословични Ајнштајн, његов глас не вреди ни трунке више од гласа неког полуретардираног Џона Смита који не зна да веже пертле на ципелама или не зна која му је десна, а која лева рука.

Није ово простор ни за сумирање те вишевековне „полемике”, а камоли за било какав покушај варијације на тему. Не, овде је то тек шлагворт за импресију да је управо та карактеристика демократије њен заправо најбољи део. Неки предизборни иступи зорно показују како има мало политички неписменијег света од такозваних српских интелектуалаца.

Две-три недеље уочи избора отворена је дуго најављивана обновљена пруга Београд – Нови Сад на којој сада најмодернији возови могу да развију брзину и од две стотине километара на сат. Експресни воз прелази удаљеност између два највећа града у Србији за једва пола сата, док онај „редовни” (регионални, који стаје на практично свакој станици) стиже за мање од сат времена.

То је, наравно, промена која видно мења квалитет живота великог броја људи. Опозициони политичари схватају то барем инстинктивно, па се не оглашавају превише на ову тему. Политички ангажовани интелектуалци, међутим, из неког разлога имају страшно интензивну потребу да ову ствар ниподаштавају, омаловажавају и релативизију. У тој бизарној намери понекад показују и необичну маштовитост. Ето, као, и пре је било возова, није то ништа посебно. То је као да се неко одушевљава најновијом генерацијом мобилних телефона и свим могућностима које ови пружају, а некакав пословични „бумер” завапи како је он имао мобилни још деведесет седме, а пре тога и пејџер.

Велики шпански филозоф Ортега и Гасет давно је писао – позивајући се на Дидроов „Парадокс о глумцу” – да за различите професије не вреде исти морални аршини. Нема ничег погубнијег за интелектуалца од тога да лаже и да своје мисли лоше вербално формулише. За политичара се пак, нарочито предизборно, готово подразумева да лаже, односно у најмању руку, да се непрецизно изражава. Интелектуалчев терен су речи, политичарев – дела; отуд су толико трагикомичне оне замерке српских антититоиста доживотном председнику социјалистичке Југославије да је, ето, био неначитан те да је лоше говорио и свој матерњи језик. За писца би такво што било срамотно, за политичара небитно. То што је Ђинђић био филозоф је свакако чиста случајност; уосталом, можда и најуспешнији српски политичар свих времена – Милош Обреновић – био је све пре него неко интелектуално префињен.

Регионално уважени српски уметник и интелектуалац, Саша Илић, бележи ових дана како „на возове на релацији Београд–Загреб–Љубљана–Вилах одавно више нико не рачуна”. Да је овакву реченицу изговорио политичар, то би било сасвим у реду, нарочито ако би се испоставило да му доноси гласове. Истовремено, међутим, декан Саобраћајног факултета у Београду Небојша Бојовић најављује реактивирање линије Београд – Љубљана већ ове године, уз појачан број полазака оне наредне.

Да ли ће Саша Илић да се „поспе пепелом” ако се испостави да „на возове на релацији Београд–Загреб–Љубљана–Вилах” ипак неко рачуна? Да ли ће му његови малобројни читаоци запамтити још једну погрешну процену? Да ли ће медијске платформе које публикују његова сматрања размислити о ангажовању аутора који више држи до истине и лепоте стила него до неспретног борбеног цинизма?

Питања су, наравно, реторичка. Илић је прави интелектуалац по мери ове средине. Из етимологије нам је познато да реч интелектуалац потиче од речи „клерик”, што ће рећи „верски службеник”. Међу Србима и Бошњацима постоји једна суштински идентична пословица која се разликује једино у „титули” актера. Но свеједно је да ли се на село наљути поп или хоџа, кад због те љутње направи (односно одсече себи) исту ствар.

Потцењивање важности инфраструктурних пројеката који позитивно утичу на живот великог броја људи, свеједно био то Мост на Ади или брзе пруге и ауто-цесте, нешто је што сeби могу допустити само симболички потомци хоџа и попова, такозвани интелектуалци, склони љутњи на село и тужним последицама. Политичари и обични људи по правилу имају паметнија посла.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dušan
I Hitler je pravio autoputeve, ali šteta koju je napravio, ne samo drugima nego i Nemcima, višestruko prelazi korist od autoputeva, ako je uopšte merljiva.
Земунац
Хитлер је урадио у Немачкој оно исто што и Френклин Д. Рузвелт у САД да би извукао земљу из велике економске кризе. Основа су били велики јавни радови. Друга ствар је политика коју је водио први и она коју је водио други.
Zoran
Ko se poziva na pozitivna Titova dela, taj i nije bas cist.
Nikola
Otkad je ovaj Ilić intelekualac? Ja sam čuo za nekoga Ilića koji svim silama napada Srbiju i Srpstvo i za to biva nagrađivan, u zemlji Srbiji. To li je taj intelektualac, Muhareme?
Mitar Perić
Pitam se zašto Vladimir Kecmanović i Muharem Bazdulj misle da ih niko ne primećuje u skrivenim kulturnim igrama sa vlastodršcima. Jedan urednik u RTS-u, a drugi sedi u upravnom odboru RTS-a. Naravno da će se boriti za svoje pozicije, samo da im ovako ostane. Mentora Kusturicu takodje nismo čuli da se izjašnjavao po pitanju iskopavanja litijuma, a onomad je onako silno napadao otvaranje rudnika na Mokroj Gori. Inače, okej su umetnici, Kusta verovatno i genijalan, ali nema potrebe za patetisanjem
Мирослав
Мухареме, као и увијек. БРАВО.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.