Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Домаћи инвеститори траже већу подршку државе

Србија има велика природна богатства, па се пољопривреда и домаћа привреда могу боље развијати уз државну подршку и организацију, сматрају у удружењу „Заштитник предузетника и привредника Србије”
(Фото А. Васиљевић)

Због рата у Украјина отказани су многи аранжмани за посету Руса региону Балкана, па и СрбијеПрекинути субвенционисање страних фирми, смањити пореска оптерећења за мале зараде, зауставити дискриминацију мајки предузетница и преиспитати неколико закона, а међу њима и Закон о архивирању који је непотребан за мала и средња предузећа. То су, укратко, захтеви удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије” који ће данас у подне, као порука новом сазиву владе, бити пренети на протесту испред зграде Владе Србије. У удружењу које редовно прати око 30.000 привредника, а формално је регистрованих око 1.500, очекују да ће се тим тачкама одговорни одмах после избора позабавити, јер је то у интересу економије наше земље.

Први захтев је да се прекине пракса финансирања страних инвеститора и тај новац преусмери у домаћу привреду и пољопривреду, најавила је Милена Амон, заступница овог удружења.

– Додатна вредност лежи у развоју домаће привреде. Имамо велика природна богатства, па се пољопривреда и прерада могу боље развијати уз државну подршку и организацију. Ипак, против страних инвестиција немамо ништа, али сматрамо да је инвеститор онај који превасходно улаже свој, а не новац грађана Србије. Исто тако, било какве субвенције за стране инвестиције би требало да буду резервисане искључиво за иновативне технологије, а не за рецимо фабрике које су често перципиране као загађивачи животне средине – објашњава Амонова.

Један од захтева је и да се смање порези и доприноси на мале зараде. У удружењу сматрају да такве плате не би требало опорезивати са 10 одсто.

– Тренутно је неопорезиво 19.300 динара, а ми мислимо да до нивоа просечне потрошачке корпе не би требало опорезивати зараде. Тако би се онима са малим платама дигао стандард. Рецимо, Црна Гора, је таквим потезом подигла минималац са 250 на 450 евра – наглашава Милена Амон.

С тим је сагласан и Драган Суботић, власник туристичке агенције из Београда, која откако је почела криза, уместо са четири радника сада ради без иједног запосленог.

– Мала привреда је у проблему, због чега је потребно да се релаксирају или укину парафискални намети, да се смање порези на минималне личне дохотке, јер ми имамо највишу стопу оптерећења у Европи, док највећи део земаља ЕУ нема никакве порезе на то. Очекујемо и конкретну подршку туризму која је изостала свугде, сем у хотелском сектору који је добио два пута ту помоћ – наводи Суботић. Открива и да му није само корона помрсила конце у пословању, већ и рат у Украјини.

– Радим на ивици егзистенције, а имао сам четворо запослених којима сам морао да дам отказ. Имали смо огромне издатке, а без прихода. Сада, због рата у Украјина, отказани су нам сви аранжмани за посету Руса региону Балкана па и Србије. Авионске карте су три пута поскупеле, нема летова других компанија из Русије према нама. На губитку сам због свега тога око 220.000 евра, јер је толики био очекивани прилив средстава за тај посао, односно туристичку посету Руса у току летњих месеци – објашњава Суботић.

Овај предузетник подвлачи и да прича око фискализације која се представља као бесплатна ствар за привреднике, у пракси то ипак није, јер много веће цене привредници плаћају за одржавање свега тога.

– Уведена нам је еко-такса која кошта, израда елабората за архивску грађу који сви морамо да урадимо, а и то кошта, а помоћи за туризам ни на видику – додаје Суботић. У 2019. његова агенција имали је око 300.000 евра прихода на годишњем нивоу, 2020. није остварила никакву зараду, а прошлу годину Суботић је завршио, како каже, на позитивној нули, да би се сада на целу причу надовезало отказивање аранжмана због рата у Украјини.

– Тотално је бесмислено да предузећа архивирају документацију о пословању која већ постоји у Агенцији за привредне регистре. Непотребно је гомилати такву папирологију у архивама. Јер, микро и мала предузећа немају архивску грађу, већ документарни материјал углавном складиште на АПР-у. Зато и не видимо потребу за архивирањем таквог материјала – сматра Милена Амон.

У Србији иначе има око 270.000 предузетника и микропредузећа у којима је запослено око 390.000 радника.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.