Да ли је Мексико за Америку оно што је Украјина за Русију

У светлу поређења да Москва никад не може да дозволи западне трупе у Украјини као што Вашингтон никад не би толерисао руске трупе у Мексику или Канади, пажњу привлаче изјаве америчких званичника да Русија и те како покушава да се приближи америчкој граници управо путем Мексика. Ратом у Украјини Кремљ покушава да исцрта границе своје интересне зоне, као што су Сједињене Државе Монроовом доктрином прогласиле западну хемисферу за своју интересну зону, где ниједна трећа земља не сме да се меша. Зато су драматично звучале речи америчког генерала Глена Ванхерка у Капитолу да Русија покушава да допре до Америке преко суседног Мексика.

Ка­ко пре­но­си „Форбс”, Ван­херк је пред се­на­то­ри­ма ис­та­као да ру­ска вој­на оба­ве­штај­на аген­ци­ја ГРУ има ви­ше шпи­ју­на у Мек­си­ку не­го у би­ло ко­јој дру­гој зе­мљи и да Мо­сква уз њи­хо­ву по­моћ по­ку­ша­ва да ути­че на де­ша­ва­ња у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма. Пре­ма ре­чи­ма аме­рич­ког ге­не­ра­ла, Ру­си­ја, али и Ки­на, ис­ко­ри­шћа­ва­ју си­ту­а­ци­ју с нар­ко-кар­те­ли­ма, на­си­љем и ко­руп­ци­јом у Мек­си­ку да би се ме­ша­ле у та­мо­шња зби­ва­ња.

Исто­вре­ме­но с овим упо­зо­ре­њем сти­гао је и про­тест аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра у Мек­си­ку Ке­на Са­ла­за­ра про­тив ја­ча­ња ру­ског ути­ца­ја у овој зе­мљи. Са­ла­зар се ус­про­ти­вио то­ме што је баш у вре­ме кад је рат у Укра­ји­ни ула­зио у дру­ги ме­сец, у мек­сич­ком пар­ла­мен­ту у при­су­ству ру­ског ам­ба­са­до­ра фор­ми­ран од­бор ру­ско-мек­сич­ког при­ја­тељ­ства. Иако је са­мо дан ка­сни­је фор­ми­ран и од­бор аме­рич­ко-мек­сич­ког при­ја­тељ­ства, то ни­је уми­ри­ло Ва­шинг­тон. Оно што би у уоби­ча­је­ним окол­но­сти­ма про­шло не­за­па­же­но, као про­то­ко­лар­но оба­ве­ште­ње из мек­сич­ког пар­ла­мен­та, за аме­рич­ку ам­ба­са­ду по­ста­ло је нај­ва­жни­ја вест.

„Мо­ра­мо да по­ка­же­мо со­ли­дар­ност с Укра­ји­ном, не с Ру­си­јом. Ру­ски ам­ба­са­дор се хва­лио ка­ко су Ру­си­ја и Мек­си­ко ве­о­ма бли­ски. Из­ви­ни­те, то се ни­кад не­ће до­го­ди­ти”, упо­зо­рио је Са­ла­зар и до­дао:

„Од­лич­но се се­ћам да су за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та Мек­си­ко и САД би­ли ује­ди­ње­ни про­тив оно­га што је ра­дио Хи­тлер.”

Из ру­ске ам­ба­са­де у Мек­си­ку од­ба­цу­ју аме­рич­ке оп­ту­жбе, твр­де­ћи да је то „про­па­ган­да с ци­љем да се Ру­си­ја изо­лу­је”, пре­но­си мек­сич­ки лист „Хор­на­да”. Иако је Мек­си­ко у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма осу­дио ру­ски на­пад на Укра­ји­ну и Ки­је­ву по­слао ху­ма­ни­тар­ну по­моћ, ни­је увео санк­ци­је Мо­скви и ин­си­сти­ра на то­ме да их не­ће ни уво­ди­ти. Пред­сед­ник Ан­дрес Ма­ну­ел Ло­пез Об­ра­дор је по­сле кри­ти­ка из Ва­шинг­то­на од­го­во­рио да ње­го­ва зе­мља ни­је „ни ру­ска, ни ки­не­ска, ни аме­рич­ка ко­ло­ни­ја” и да не зна да ли ру­ски оба­ве­штај­ци из­во­де опе­ра­ци­је у Мек­си­ку.

По­след­ње из­ја­ве аме­рич­ких зва­нич­ни­ка по­твр­ђу­ју да је Ва­шинг­тон осе­тљив на ја­ча­ње ве­за из­ме­ђу Мек­си­ка и Ру­си­је и при­су­ство ру­ских опе­ра­ти­ва­ца у бли­зи­ни мек­сич­ко-аме­рич­ке гра­ни­це. Кра­јем 2020. Ло­пез Об­ра­дор је огра­ни­чио де­ло­ва­ње стра­них аге­на­та, што је пре све­га би­ло усме­ре­но на слу­жбе­ни­ке аме­рич­ке Аген­ци­је за су­зби­ја­ње нар­ко­ти­ка, по­зна­ти­је као ДЕА. Аме­рич­ки аген­ти го­ди­на­ма у Мек­си­ку са­ра­ђу­ју с ло­кал­ном вој­ском и по­ли­ци­јом да би спре­чи­ли шверц дро­ге пре­ко гра­ни­це. Ло­пез Об­ра­дор је сма­трао да је ДЕА пре­че­сто пре­у­зи­ма­ла ис­тра­ге у сво­је ру­ке и кр­ши­ла мек­сич­ки су­ве­ре­ни­тет, као и да су се ње­ни по­ли­цај­ци „по­на­ша­ли као да је ово њи­хо­ва зе­мља”. Иако је одр­жа­вао до­бре од­но­се с пред­сед­ни­ком До­нал­дом Трам­пом, Ло­пез Об­ра­дор спа­да у др­жав­ни­ке ко­ји су по­след­њи че­сти­та­ли из­бор­ну по­бе­ду са­да­шњем ше­фу Бе­ле ку­ће Џо­зе­фу Бај­де­ну.

У овом ре­ги­о­ну Ру­си­ја одр­жа­ва ја­ке ве­зе са зе­мља­ма с ко­ји­ма Аме­ри­ка ни­је у до­брим од­но­си­ма, као што су Ку­ба, Ве­не­цу­е­ла и Ни­ка­ра­гва. Кад је по­чет­ком ме­се­ца Ге­не­рал­на скуп­шти­на Ује­ди­ње­них на­ци­ја усво­ји­ла ре­зо­лу­ци­ју ко­јом се осу­ђу­је ру­ски на­пад на Укра­ји­ну, Ку­ба и Ни­ка­ра­гва су би­ле уз­др­жа­не, док Ве­не­цу­е­ла ни­је гла­са­ла.