Венецуела између Вашингтона и Москве

Како се приближити Америци, а не удаљити се од Русије, изазов је за Венецуелу, која је због рата у Украјини и кризе с енергентима добила прилику да поправи односе с Вашингтоном.

САД и Велика Британија су због руског напада на Украјину забраниле увоз руске нафте и у потрази су за новим залихама, због чега се у Каракасу надају да би Бела кућа могла да укине ембарго на венецуеланско црно злато.

Чавистичка влада последњих месец дана води интензивну дипломатију и с Москвом и с Вашингтоном. Већ на почетку инвазије, председник Николас Мадуро позвао је шефа Кремља Владимира Путина да му пренесе да Русија ужива „снажну подршку” званичног Каракаса. Мадуро је у телефонском разговору с Путином окривио САД и НАТО да су одговорни за дестабилизацију истока Европе, пренела је агенција Ефе. Ипак, Мадуро је донекле стишао реторику и позвао на дијалог Кијева и Москве кад је недавно примио америчку делегацију, с којом је преговарао о енергентима. Неколико дана касније, његова потпредседница Делси Родригез у Турској се састала с руским министром спољних послова Сергејем Лавровом.

Вашингтон још од 1999. није у Каракас послао делегацију на тако високом нивоу као што је био случај с делегацијом коју је примио Мадуро. Администрација Доналда Трампа тврдила је да чависти крше грађанска права и да су лажирали председничке изборе, па је 2019. увела ембарго на нафту из те јужноамеричке државе. Био је то снажан потрес за венецуеланску економију, која се заснива на извозу црног злата, па Каракас покушава да се с Американцима договори о укидању или ублажавању ембарга. И влади Џозефа Бајдена значило би да дође до нових извора енергената и да смањи цену горива пред јесење изборе за Конгрес.

Од доласка некадашњег председника Уга Чавеза на власт, Каракас је градио блиске односе с Русијом, који су се побољшавали како су се погоршавали односи с Америком. Последњих година Венецуела је у тешкој економској кризи и у великој мери ослањала се на руске зајмове, што се на Западу тумачило као да је Путин Мадуру бацио „појас за спасавање”. Према тврдњама западних медија, руске компаније су помагале Венецуели да заобиђе амерички ембарго и достави нафту купцима широм света. Како је Русија сад и сама на мети бројних санкција и у изазовној ситуацији, Венецуела покушава да поправи односе с Америком.

Да би одобровољио САД, Мадуро је после састанка с делегацијом из Вашингтона пустио из затвора двоје америчких држављана за које је Бела кућа сматрала да су ухапшени без основа. Наследник Уга Чавеза пристао је и да у Мексику настави преговоре с венецуеланском опозицијом. Из Вашингтона објашњавају да Америка не повлачи подршку венецуеланском опозиционару Хуану Гваидоу, док венецуелански министар спољних послова Феликс Пласенсија поручује да је за побољшање односа неопходно да САД „као јединог легитимног венецуеланског председника признају Мадура”.

Рат у Украјини пружио је чавистима прилику да поново слободно продају нафту, али их је суочио и с новим недаћама. За Каракас је проблем како да дође до новца који чува у руским банкама, јер су многе од њих доспеле на црне листе на Западу. Ипак, Русија остаје Мадуров најважнији партнер.

Русија и Венецуела сарађују и на пољу одбране, па су руски војници тренирали венецуеланске колеге обучавајући их, на пример, за управљање дроновима и противракетним системима. Иако Русија нема војну базу у Венецуели, и оваква војна сарадња изазива нервозу у Вашингтону. Како за шпански лист „Паис” оцењује аналитичар Џонатан Бенавидес, Американци стрепе да се Русија приближава америчком „дворишту” исто онако како су се Американци увукли у простор око Русије.

„Циљ алијансе (између Русије и Венецуеле) је да узнемири САД”, сматра Бенавидес.

Заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков у јануару је изјавио да не може „ни да потврди ни да искључи могућност” да би Москва могла да пошаље војне снаге у Венецуелу и на Кубу. Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливан казао је да не може да коментарише такве изјаве, али и да би Америка „одлучно одговорила ако би Русија кренула у том смеру”.