Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почео уговорени извоз пшенице и кукуруза у Албанију

(Фото ЕПА-ЕФЕ/Mohammed Saber)

Уговорени извоз 30.000 тона пшенице и 17.000 тона кукуруза у Албанију почео је да се реализује, речено је Танјугу у Удружење „Жита Србије”. Директорка тог удружења Сунчица Савовић рекла је да су извозници чекали пет дана да добију формалну дозволу од Владе Србије за тај извоз, као и да ће, по одобрењу владе, у Италију бити извезене мале количине житарица.

Савовићева је додала да је дозвољен извоз за само једног италијанског купца у количини од 67.000 тона кукуруза и 17.000 тона пшенице.

Министри пољопривреде Србије и Северне Македоније раније су договорили да извоз пшенице, кукуруза, брашна и јестивог уља у Северну Македонију буде настављен према раније уговореним количинама.

ПКС сматра да треба дозволити извоз

У Привредној комори Србије оцењују да би привремену забрану извоза житарица и брашна за остале земље требало укинути или бар увести квоте за извоз да би произвођачи могли да искористе садашње високе цене и зараде, док не почну да падају с приближавањем нове жетве.

Када је реч о Италији, Савовићева каже да су одобрене количине за извоз мале, имајући у виду да измејду 27 и 30 одсто нашег извоза пшенице и кукуруза иде у Италију.

„Прошле године је та земља купила око пола милиона тона кукуруза и око 340.000 тона пшенице, а чланице Удружења 'Жита Србије' су до владине одлуке о забрани извоза, са италијанским увозницима имали склопљене уговоре за 195.000 тона пшенице и 160.000 тона кукуруза”, напоменула је Савовићева.

Додала је да „Жита Србије”, према уговорима који су раније склопљени, имају обавезе да до 30. јуна на различита тржишта извезу 459.000 тона пшенице, а до 30. септембра 670.000 тона кукуруза.

Стиже и нов род, мање кукуруза више сунцокрета

Савовићева је изнела податке да је прошле јесени пшеницом засејано 621.000 хектара и уколико род буде на десетогодишњем просеку од 4,8 тоне по хектару, то значи да бисмо могли да очекујемо непуна три милиона тона новог рода.

Према плану пролеће сетве, каже, кукуруз би требало да буде заснован на 950.000 хектара, па бисмо уз пројекцију десетогодишњег просечног рода од 7,5 тона по хектару ове године могли да очекујемо 7,1 милиона тона ове житарице.

„Очекује се да ће ове године површине под кукурузом бити нешто смањене у корист сунцокрета, који је због рата у Украјини постао атрактиван за сетву, јер је тражен као роба, а и зато што му треба мање ђубрива. Процена је да ће бити засејан на 245.000 хектара и уколико буде родио три тоне по хектару, као последње три године, принос би био око 735.000 тона”, рекла је Савовићева.

Проценила је да ће овог пролећа површине под сојом бити на нивоу прошле године или мало веће.

Под сојом ћемо имати око 240.000 хектара, с тим што очекујемо да приноси буду 3,2 тоне што је око 770.000 тона на нивоу целе земље, уколико временску услови послуже.

Прошле године су због суше били само две тоне по хектару, напоменула је директорка „Жита Србије”.

Нагласила је да ове пројекције не зависе само од метеоролошких прилика, већ и од тога да ли ће пољопривредници имати довољно новца за финасирање сетве, јер им су им огромне количине робе, услед забране извоза, заробљена у силосима, а принуђени су да трошкове сетве финасирају по тржишним ценама деривата, семена, ђубрива и заштитних средстава које стално расту.

„Пре забране извоза, залихе с којима је требало ући у нову производну годину су 430.000 тона. С обзиром да се ово све споро одвија, ући ћемо са историјским залихама и имаћемо два проблема, силоси су крцати пшеницом и кукурузом, па је питање где ћемо да сместимо нови рода и када у тако пуне силосе почне да се утоварује и род 2022. долази до иделаних услова за појаву штеточина и пада квалитета ускладиштених житарица”, истакла је Савовићева.

Омогућити зараду док су добре цене

Секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију у ПКС Александар Богуновић каже да би требало укинути забрану извоза житарица и брашна или бар увести квоте.

„Већ дуже време чекамо да се укине забрана извоза, јер је близу жетва, а вишкови су процењени на преко милион тона пшенице и близу два милиона тона кукуруза. С обзиром на то да је прошла година била лошија за кукуруз, јер су приноси били око 30 одсто нижи него што се очекивало, а пшеница је имала јако добар род, важно је да се што пре уклони забрана извоза да би наши произвођачи приходовали средства док су цене на светским берзама јако добре”, рекао је Богуновић за Танјуг.

Додао је да је јесенас пшеницом засејано око 30.000 хектара више него претходне производне године, што значи да бисмо могли очекивати око четри милиона тона новог хлебног жита.

Истакао је да су нам се тренутно поклопили добар прошлогодишњи род пшенице и висока цена на берзама, што би требало искористити да се уберу полодови ситуације на светском тржишту.

„Забрана је донета на краћи период и очекујемо да у догледно време буде уклоњена. Наша препорука, као и препорука произвођача, јесте да се не уведе поптуна забрана, већ да се уведу квоте. Да држава дефинише количине које би могле да изађу из земље до наредне жетве и да се прати динамика извоза, с обзиром на то да реално не можете у кратком временском интервалу да извезете велике количине које би угрозиле нашу стабилност”, рекао је Богуновић.

Нагласио је да се, осим тога, силоси морају испразнити од старог рода пшенице да би примили нови род.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

fensi denser
hranimo hrvate, albance, sev. makednoce, milogorce... nije ni čudo što smo gladni
Željkos
Treba ljudi da jedu hleb .
Djole
Zašto ? Kad nam Nato zatvori uvoz nafte , gasa i veštačkog djubriva šta će biti sa setvom u Srbiji ?
PSA
Zato što neće

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.