Курти се игра политике док Албанци масовно беже с КиМ

Срби с Косова и Метохије који хоће да гласају на недељним председничким и парламентарним изборима, уместо на биралиштима надомак кућних адреса, с личним картама које издаје Србија упутиће се на нека од биралишта у централној Србији. Привремене приштинске институције нису прихватиле, као ни приликом промене Устава, да се гласа у покрајини, па је Републичка изборна комисија одлучила да грађани с КиМ гласају у Бујановцу, Рашкој, Куршумлији и Тутину. За гласаче ће највероватније бити организовани аутобуси до градова у централној Србији.

Одлука да не дозволи гласање на изборима, јер то Влада Србије није тражила директно него преко официра за везу, које су разменили Београд и Приштина, познаваоце прилика није изненадила. То је било очекивано јер је влада Албина Куртија од почетка против дијалога и нормализације живота у овом делу Србије и региону. Ако је судити по званичним саопштењима, изостанак договора Београда и Приштине највише је разочарао дипломате пет западних земаља повезаних у Квинту (САД, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија). Када је постало јасно да договора нема, западне дипломате су се огласиле необично оштрим саопштењем.

„И док ценимо вољу Србије да пронађе решење, веома смо разочарани сазнањем да је косовска влада одлучила да одбије конструктиван предлог Квинте. Тиме је косовска влада пропустила прилику да демонстрира своју посвећеност принципу заштите цивилних и политичких права својих грађана, укључујући и мањинске групе”, наводи се у саопштењу Квинте. Један од потписника саопштења Квинте, немачки амбасадор на Косову Јерн Роде наводи да је кључно уложити напоре у регионалној сарадњи и проналаску решења за људе у региону. „У том контексту смо, као земље Квинте, јасно изразили незадовољство јер се Косово до сада није сагласило с прагматичним решењем које би омогућило онима који имају право гласа на Косову да учествују на српским изборима”, навео је Роде.

Један од главних разлога зашто Курти није дозволио гласање јесте чињеница да за више од годину дана његове власти у покрајини није остварио ниједно од бројних обећања. Борба против корупције готово да не постоји, осим уколико се у то не рачуна слање специјалних јединица Росу на север Косова да спроведе економске мере. Кадрове бивше власти заменили су чланови и присталице Самоопредељења које су махом, са основном школом, добијали кључна места у извршној власти. Управо због тога је Куртију био потребан циркус за спречавањем избора, што је у складу с његовим политичком агендом. Куртијева влада више гледа како ће се било која одлука одразити на гласаче на Косову, који га масовно напуштају, а мање како ће се то одразити на односе Косова с међународном заједницом, а посебно с партнерима на Западу.

Ардијан Арифај, некада саветник бившег председника Косова Хашима Тачија, сагласан је да је порука Запада снажнија него до сада. „Саопштење Квинте користи оштар језик према Косову, који нисмо могли до сада да видимо – такав тон може да сигнализира губитак симпатија битних политичких центара на Западу. Не верујем да ће бити конкретнијих потеза међународне заједнице с једне стране, а са друге стране, јавност на Косову на овакве потезе масовно гледа као на показивање зуба Србији и победу”, каже Арифај за „Коху”.

Албанска опозиција упозорава да је Приштина све изолованија и да се приближавају црвеним линијама. Тако је секретар Демократске партије Косова Бернард Никај рекао да Косово годину дана нема спољну политику јер косовска влада није учинила ниједан корак у аплицирању и лобирању за чланство у било којој међународној организацији. „Оно што видимо у спољној политици више је дезоријентисан спољнополитички подухват него спољнополитички ангажман. Косово има амбасаде које немају амбасадоре и које су биле затворене јер у њима није било особља, за шта је крива министарка спољних послова Донику Гервалу”, рекао је Никај, преноси „Љајми”.

А заменик председника Демократског савеза Косова Љутфи Хазири, који је био и преговарач у дијалогу Косова и Србије, рекао је да косовска влада није зауставила одржавање српских избора на КиМ, већ их је условила чиме је нарушила имиџ политике Косова према земљама Квинте и сматраће се кривом у том случају. Међутим, тако нешто је, сматра Хазири, нарушило имиџ политике Косова према земљама Квинте. „Стратешко повлачење је нарушило имиџ политике Косова према земљама Квинте јер до сада странке нису условљавале, нити је наша страна икада условљавала преговарачки процес”, рекао је он, преноси „Телеграфи”.

И док се Курти игра политике, амбасади Немачке у Приштини од 1. децембра до 1. марта предато је око 200.000 захтева за издавање виза за одлазак у ту земљу. Из немачке амбасаде, по досадашњој пракси, издају нешто више од 5.000 дозвола годишње. Општа бежанија последица је бесперспеткивности и чињеница да садашња власт на КиМ не размишља о отварању радних места, него искључиво о сукобу с етничким Србима. Осим Немачке, високо на лествици жеља налазе се Швајцарска и Белгија.

У ситуацији када готово сваки трећи становник Косова своју будућност не види у покрајини, између премијера Албина Куртија и председнице Вјосе Османи у току је „мали рат” око тога ко ће представљати Косово у Вашингтону на потписивању финансијског споразума с америчком агенцијом „Миленијум челенџ корпорејшен”. Извори унутар владе потврдили су да Курти церемонију потписивања споразума с овом агенцијом у Вашингтону види као добру прилику за посету САД. Курти је једини косовски лидер који до сада није био у службеној посети САД и досад му је три пута ускраћена виза за улазак у ту земљу. За разлику од њега, Османијева је радо виђен гост и неки дипломатски кругови у Приштини сматрају да је она постављена на то место да би управо контролисала Куртија. Ко ће од њих отићи у Вашингтон није много битно, али показује да косовске политичке елите живе у свом виртуелном свету, не схватајући да би на Космету, уколико би колико сутра грађанима КиМ био укинут визни режим са ЕУ, осим Срба, остали само албански политичари и тек понеки њихов присталица.