Среда, 28.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Помфрит у ташни „шанел”

Имамо напету ситуацију, изјавио је пре неки дан извесни Торстен Хелвиг. Његову изјаву пренели су најпре немачки, а потом и светски медији као најаву судњег дана. Да нису приметили негде око Берлина руски тенк или Дулета Савића који је сео да наручи кобасице? Како су руске оклопне јединице тренутно заузете у Украјини, а са Дулетом сам се видео прекјуче, пре „напете ситуације”, упитао сам се шта је толико успаничило Немачку.

У неколико ресторана више се неће служити помфрит, завапио је Хелвиг. Лакнуло ми је када сам видео да дотични није портпарол Бундесвера, већ келнске пиваре. Цена јестивог уља је због рата у Украјини толико поскупела да порција помфрита кошта готово као кавијар. Немци ће сада јести кувани кромпир, завапио је узбуђено Хелвиг. Устаљени начин живота се, дакле, драматично мења. Ако је за утеху, Немци ће се хранити здравије. Зар је на то требало да их подсети рат на европском Истоку?

Међутим, коме је до размишљања о лошем холестеролу када свет не зна да ли је у предсобљу трећег светског рата или нове Јалте и цртања интересних зона великих сила? И најозбиљнији светски медији распредају о најбезбеднијим земљама у које се треба склонити. У анкети су победиле оне на крају света, попут Новог Зеланда. Кажу да су плацеви тамо нагло поскупели. Можда ће тамо Бил Гејтс засадити парадајз?

Ништа ново под капом небеском. Читава цивилизација се од манихејства дели на две стране као у кинеском јину и јангу. Једно смо ми или наши, а друго су они или њихови. Смисао наших живота је да победимо, освојимо моћ и славу, да поразимо друге. Зато су нам чак потребне и муке по тенису и фудбалске утакмице које знају да украду срећу, и ратови против људских живота, и измишљени хероји и фантазмагорични злочинци. Све нас то испуњава и јача, рекао би Ниче. Битно је да преживимо у радости славе и цикличних разочарања која не може нико тако брзо излечити као следећа вест или новост са ратишта нашег навијачког ега.

Како другачије протумачити одлуку „Цирих осигурања” да уклони свој логотип З са друштвених мрежа, након што је то слово постало симбол подршке напада Русије на Украјину?

Компанија је саопштила да уклања лого – бело З на плавој позадини – јер не жели да буде погрешно протумачено као подршка Русији. Слово З се користи као ознака на руским војним возилима која учествују у сукобу у Украјини, а појављује се и на заставама и проруским скуповима. Да се можда Роман Абрамович није осигурао код Швајцараца или можда Путин лично? Ништа од тога. Менаџмент је подлегао хистеричној русофобији која се преселила и у Дубаи, где се француски модни бренд „шанел”, одбијањем да прода торбу Рускињи у тржном центру у Дубаију, придружио, како је навела Марија Захарова, „русофобичној кампањи укидања Русије”.

Извесној Рускињи нису хтели да продају торбу „шанел” док не потпише да је неће однети у Русију и носити у својој земљи, што је навело Захарову да подсети на тврдње о повезаности Коко Шанел с нацистима током Другог светског рата.

Дакле, „Шанелови” производи не смеју ући у Русију, купци морају потписати сагласност за то, па је Захарова, која, узгред, изузетно држи до модног стила, подсетила да је Коко Шанел била агент Трећег рајха.

Ако је Достојевски утамничен, нека се припреме Толстој, Чехов и Јесењин, мада је овај последњи мање сумњив јер је смувао славну Американку Исидору Данкан, ако су менаџери славне француске модне куће и швајцарског осигурања заиста пошандрцали, код велике Коко Шанел Захарова донекле греши.

Модна краљица 20. века била је истовремено богата и несрећна. Бирала је погрешне мушкарце, по правилу оне који су поседовали богатство и моћ. И по правилу би је шутнули. Један од њих је био високопозиционирани официр војне обавештајне службе у Паризу. Звао се барон Фон Динклоге. Живела је с њим у париском хотелу „Риц” на високој нози, а када су отворени француски архиви, показало се да је Абвер регрутовао још 1940. године, под кодним именом Вестминстер. Разуме се, по њеном љубавнику, војводи од Вестминстера. Рехабилитовао је Винстон Черчил, како се не би превише копало по могућим британским попречним везама с нацистима.

Драган Стојановић

Коко Шанел је била само генијална и амбициозна. Умрла је усамљена. Тако се свака политика своди на крају на исто. Нема те политике која неће убити љубав, било да је реч о новом светском поретку, авиону-самоубици, политичкој коректности или џихаду. Зато је Фјодор Михајлович толико опасан, зато га треба утамничити, јер је у бити био писац љубави који је, откривши праву природу света коју и данас живимо, прожет сплеткама, љубомором и похлепом, упозорио сваког човека, а тако ће бити док буде постојао и последњи, да ће у тренуцима највећих искушења пожелети да постане оно што је увек презирао, чему се подсмевао. Постаће Идиот и зваће се кнез Мишкин, на свим језицима, на свим географским ширинама, и у палатама и у уџерицама. Ионако ће му бити свеједно.

Нису ли, уосталом, готово све последње поруке послате мобилним телефонима најдражима, које су дрхтавим прстима куцали они који ће за који минут нестати у диму и ватри њујоршких Кула близнакиња 11. септембра 2001. године, имале готово идентичан садржај: „I love you.” То је приметио Богдан Тирнанић у свом есеју „Холивуд (и остало) после 11. септембра”. Тирке је објашњавао да се природа света, рат или терористички напад своде, у бити, на мелодраму. Био је у праву.

Јурњава за каријером, неколико степеница више, већа канцеларија или владање светом постале су неважне пред понудом која се не одбија, коју им је послао вођа Ал Каиде. Звао се Бин Ладен. Зато су наизглед баналне, последње поруке са стотог спрата биле тестаменти пропуштених живота. Звучи апсурдно, али оне су их вратиле у живот иако су већ давно били мртви, много раније него што су тог јутра стигли на посао. Схватили су да су идиоти јер нису много раније постали кнез Мишкин. Али никада није касно.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Слободан Девић
"Лепота ће спасити свет ..."
E
Sta je pisac hteo da kaze ovim obicnim tekstom? Mozete li biti malo kasnije?
branislav popović
Standardno za pisca. Pokušaj da bude duhovit.
Вукица
"Обичан текст" шаље поруку о пролазности људској и заблудама, којих постајемо свесни сви тек на крају живота, без могућности да нешто променимо. (Ово, на срећу, није штиво за брзо читање између 2 селфија, којима другима шаљемо поруку да смо оно што-нисмо! Неке и пробуди...)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.