Неконтролисана употреба пестицида велика опасност за птичји свет

Ниш – Постоји на српским просторима од давнина изрека „појео ћар вајду”, која поучава да не треба радити нешто што ће донети већу штету од користи. А управо то се годинама све чешће догађа када је реч о очувању и заштити ретких врста птица.

Из удружења одгајивача голубова и птица певачица на југу Србије последњих недеља непрестано стижу упозорења да с почетком пролећних пољопривредних радова птичји свет вребају велике опасности. При томe, износе се подаци који указују на неконтролисано коришћење пестицида, што наноси огромну штету.

Ова последња упозорења, са апелом за примену строжих мера и увођење веће и сталне контроле коришћења токсичних препарата, уследила су након недавног помора птица у Банату. У само једном дану, у околини Вршца, отровано је чак девет примерака строго заштићених орлова белорепана – мишара.

Ова птичја врста, као и највећи број летећих грабљивица, једе остатке угинулих животиња, објашњавају стручњаци и љубитељи птица и чланови удружења одгајивача голубова у Нишу и околини. Пошто се у борби против глодара, ласица и других штеточина користе и бројне врсте забрањених пестицида или отрова, јасно је да се таквим неодговорним понашањем на посредан начин убијају и птице које чисте природу.

Истовремено, како истичу активисти Друштва за проучавање и заштиту птица Србије, све чешће се дешава да неки одгајивачи голубова користе „оригинални” метод заштите својих пернатих љубимаца од птица грабљивица. Једном врстом отровне супстанце премазују перје и крила голубова и на тај начин их привидно штите од птица предатора, али се тако и трују грабљивице, попут сивих и степских соколова. Штета је непроцењива јер су управо степски и сиви соко најугроженије врсте птица.

Зато се апелује да државни органи предузму конкретније мере не би ли прекинули тај „ланчани процес тровања природе и тровања у природи”. Изнет је и податак да је у последњих двадесетак година у Србији званично регистровано више од 200 масовних тровања птица у којима је страдало више од 2.500 примерака. Посебно забрињава чињеница да су у нашој земљи, највише због тровања, пестицида и криволова, чак 123 врсте птица суочене с ризиком од ишчезавања.

Ако све ово није било довољно опомињуће, онда се мора имати на уму и да ће овај ланац тровања ускоро завршити на човеку, уколико и даље некажњено буду пролазили они који користе забрањене пестициде и отрове у пољопривреди, за производњу хране и у борби против штеточина.