Нови сазив парламента доноси „живе расправе”

Ко ће ући у нову Владу Србије нећемо знати можда ни за месец-два, али је, уз чињеницу да је у недељу Александар Вучић обезбедио други петогодишњи председнички мандат, извесно и да ће у Народној скупштини седети, ако буду желели, Даница Грујичић, Лазар Ристовски, Јован Колунџија, Ана Брнабић, Милош Вучевић, Милан Кркобабић, Ненад Поповић, Небојша Бакарец и још бројна позната лица с листе СНС-а, затим с листе СПС-а Ивица Дачић, Драган Марковић Палма, Душан Бајатовић, Золтан Дани и други, а са листе „Уједињени за победу Србије” „квалификовали су се” Мариника Тепић, Зоран Лутовац, Мирослав Алексић, Борко Стефановић, Синиша Ковачевић, Владета Јанковић, Санда Рашковић Ивић, Марија Лукић, Павле Грбовић...

Не само број листа које су прешле цензус, чиме је обезбеђена већа репрезентативност и легитимитет скупштине, него и особе које су, по месту на својим листама, освојиле мандате, гарантују да ће рад овог сазива парламента бити много занимљивији од претходног. Наиме, у њему, поред осталих, могу бити и Балинт Пастор и Елвира Ковач (СВМ), па Божидар Делић, Војислав Михаиловић, Милош Јовановић и Верољуб Стевановић (ДСС–Монархисти), Милица Ђурђевић Стаменковски, председница Заветника, као и Александар Јовановић Ћута, Небојша Зеленовић и Радомир Лазовић („Морамо”), Бошко Обрадовић и Жика Гојковић (Двери–ПОКС), Томислав Жигманов и Александар Оленик (ЗЗВ), Енис Имамовић (СДА) и Усаме Зукорлић (СПП).

Неко с више, неко с мање ентузијазма. Ивица Дачић прексиноћ није крио задовољство резултатима, будући да је његова листа на парламентарним изборима освојила 100.000 гласова више него пре две године, док Александар Вучић није крио разочарање позицијом своје листе, за коју је окривио – себе, тј. своје, како је рекао, одговорно понашање поводом украјинске кризе. Чињеница је да је листа „Александар Вучић – Заједно можемо све” близу апсолутне већине мандата, али је у претходном сазиву имала 188 посланика, а чињеница је и да сада међу првих 120 кандидата на овој листи њих 22 су из СДПС-а, ПУПС-а, СПО-а, ПС-а, ПСС–БК-а, СНП-а, тако да је „строго” Вучићевих посланика мање од 100 овог пута. Лидер СНС-а је прексиноћ рекао да ће Србија имати веома стабилну и чврсту владу. „Немамо никаквих проблема са Савезом војвођанских Мађара (СВМ), имамо најближе могуће односе, па ћемо имати у сваком случају апсолутну већину”, поручио је он.

Како се тачно осећају у коалицији „Уједињени за победу Србије”, која је упркос већој излазности освојила мање гласова него што је очекивала, сазнајемо од Мирослава Алексића, потпредседника Народне странке и трећег на овој другопласираној изборној листи (37 мандата). Он је јуче рекао да није задовољан резултатима парламентарних избора јер ће разлога за задовољство бити када СНС више не буде на власти у Србији, а да ће опозиција наставити борбу у парламенту, где ће имати укупно 80 посланика. Алексић налази задовољство у чињеници да је његова странка остварила добре резултате на локалним изборима у Бору (18 одсто гласова у коалицији са ДС-ом и Влашком странком), у Бајиној Башти (самостално освојили 18 одсто гласова) и у Смедеревској Паланци (око осам одсто).

Он је за ТВ Н1 оценио и да су избори одржани у неравноправним условима и уз велики број неправилности, којима ће се листа „Уједињени за победу Србије” бавити у наредним данима, али и да опозиција сноси део одговорности за резултат на парламентарним изборима. „У реду, прошли смо велику школу, идемо даље и настављамо борбу”, рекао је Алексић.

А кандидат за градоначелника Београда коалиције „Морамо” Добрица Веселиновић изјавио је да разговара с осталим представницима опозиције о могућим коалицијама. Рекао је да је задовољан изборним резултатима и да је добро што је Србија добила зелено-леву опцију у парламенту, преноси Бета. Додао је да то ипак не значи да неће имати протесте и даље. „Будите сигурни да наш улазак у институције не значи да нас више нећете виђати на улици. Напротив, наставићемо да разговарамо с комшијама, да бранимо јавна и природна добра кад год их неко угрози и борбу за добар град подигнемо на виши ниво”, рекао је он.

Најзадовољнији изборним резултатима су листе које су, према истраживањима јавног мњења уочи избора, биле на ивици цензуса од три одсто. ДСС–Монархисти су, притом, прескочили и онај стари цензус од пет одсто и освојили 15 мандата. Покрет обнове краљевине Србије (ПОКС) из ове коалиције (председник Војислав Михаиловић) имаће седам посланика у Скупштини Србије и три у Скупштини града Београда. „Ово је велики дан за Србију јер су монархисти поново ушли у Скупштину Србије после 77 година, када су из ње протерани. Започињемо нашу борбу и кроз институцију парламента, за обнову краљевине Србије”, изјавио је Михаиловић и захвалио се, поред осталог, академику Матији Бећковићу на отвореној подршци.

Он је овај успех довео у везу с расколом у ПОКС-у, извлачећи закључак да су гласачи дали „коначну реч да је Војислав Михаиловић једини легитимни заступник странке и да је јасна већина уз њега”. Међутим, и други део ПОКС-а, који је био у коалицији с Дверима, дошао је до мандата у Народној скупштини. „Патриотски блок за обнову краљевине Србије” јуче је саопштио да је освојио 3,9 одсто гласова на републичким, 3,5 одсто на београдским, а председнички кандидат Бошко Обрадовић 4,5 одсто на председничким изборима, чиме су грађани Србије добили „аутентичну патриотску парламентарну снагу која ће се коначно залагати за државу без корупције, домаћу привреду, за сваког обесправљеног и пониженог грађанина”. И ова коалиција се захвалила многима за подршку, посебно професорима Алеку Рачићу и Бранимиру Несторовићу, али и академику Кости Чавошком, проф. др Александру Липковском, др Владимиру Димитријевићу...

Листе деснице које су (не)очекивано прешле цензус су и, према оценама аналитичара, несумњиви добитници ових избора. Као и социјалисти Ивице Дачића и сам Вучић као победних председничких избора у првом кругу. Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да су највећи губитници избора коалиција „Уједињени за победу Србије” и Српска напредна странка. „Показало се да је колација ’Уједињени за победу Србије’ имала неоснована очекивања да ће освојити двоструко већи проценат гласова на парламентарним и градским изборима него што су освојили. На парламентарним изборима су освојили знатно мањи број мандата од оног на који су рачунали, а на градском нивоу највероватније неће моћи да буду у власти иако су све карте били бацили на градске изборе”, оценио је Вукадиновић за Бету. Додао је да је и СНС на парламентарним изборима остварио резултат испод њиховог очекивања и да се велики број потенцијалних гласача СНС-а определио за СПС и мање странке десне оријентације због њиховог чвршћег националног става и сврставања уз Русију.

А социолог Владимир Вулетић оцењује да су избори у Србији показали да ће легитимност бити обележје будућег сазива републичког парламента, за разлику од досадашњег. Навео је да ће у новом саставу парламента бити „живе расправе”, али да ће у томе предњачити три суверенистичке странке које у први план истичу противљење глобализацији и Европској унији, а окренуте су националним питањима. „Те странке су, рекао бих, кључни добитници ових избора”, рекао је Вулетић за Танјуг.

Навео је да је група странка окупљених око лидера Странке слободе и правде Драгана Ђиласа само делимично испунила свој циљ. „На неки начин успели су да се консолидују и врате на позиције где су били у време када је (Саша) Јанковић на председничким изборима имао сличан број гласова као сада (Здравко) Понош, али они заправо нису успели својом снагом да уздрмају Александра Вучића. Видећемо да ли ће искуство ових избора да их нечему научи, да ли ће променити стратегију. Мени то не изгледа да ће тако бити, али остаје да видимо”, рекао је Вулетић.