Среда, 10.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОДЛАЗАК ДЕЈАНА МИЈАЧА (1934–2022)

Свој редитељски рукопис градио је смело и сигурно

Живимо по принципу коцкарнице. У њима неко и добије неки динар, мада углавном људи губе, говорио је о нашој стварности познати редитељ
(Фото: Драган Јевремовић)

Позоришни редитељ и академик Дејан Мијач преминуо је  јуче у Београду у 87. години  оставивши неизбрисив печат у српској позоришноj уметности, посебно у естетици режије. Члан Српске академијe наука и уметности био је од 2021. године.

Мијач је рођен 17. маја 1934. у Бијељини, отац Божидар био је свештеник, мајка Ружа (Петровић) учитељица. Растао је у селу Дивци код Ваљева са својом породицом, где их је затекао Други светски рат.  „Живели смо тамо, отац, мајка, ја и тек рођени брат. О томе какав ће то бити рат, колико ће трајати процене су биле различите. Људи су били потиштени, утихли. Остали смо у селу…”,  сећао се Дејан Мијач.

Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву, а затим дошао у Београд на студије режије, у класи професора Вјекослава Афрића. Дипломску представу „Плуг у звезде” режирао је  1957.  у тузланском Народном позоришту, а један од професора тада је приметио: „Овај мали ће постати велики режисер.” Свој редитељски рукопис Дејан Мијач градио је смело и сигурно. Почео је у провинцији са намером да се спреми за „велики” Београд у којем је потписао бројне представе. Три године режирао је у Тузли, затим прешао у новосадско Српско народно позориште, где је од 1961. до 1974. поставио бројна дела домаћих аутора. Тријумфовао је, бележе хроничари, 1973. године са  представом „Покондирена тиква” и већ тада почео да важи за једног од наших најбољих редитеља.

Глумци су волели да раде са Мијачем јер је он кроз глумце умео да спроведе своје идеје на начин да су и споредне улоге постајале видљиве и учествовале у значењу представе. Умео је да ангажује ансамбл, да у глумцу потакне оно најбоље што има да подари, премда је био познат и као строг и захтеван редитељ.

Дејан Мијач остаће упамћен по бројим култним представама, режирао их је више од 120, међу њима свакако је „Голубњача” око које се у то време дигла велика прашина, затим „Женидба и удадба”, „Родољупци”, „Пучина”, „Народни посланик”, „Мрешћење шарана”, „Лажни цар Шћепан Мали”… Нудили су му и да буде управник свих већих позоришта, али је то одбијао. Био је радо виђен гост-редитељ у многим позориштима, посебно у Југословенском драмском позоришту које је сматрао својом кућом. Једино није радио у Народном позоришту у Београду, иако је у два-три наврата започињао пробе представа у тој кући  и прекидао рад.

– Не, не извољевам. Ствар није за ширу причу, али коме год сам од својих колега рекао зашто сам прекинуо рад, говорили су ми да сам у праву. Имам своје принципе, и ако не могу да их реализујем, одустајем од рада. У националном театру су људи златни, имају одличне глумце, али нису се сложиле све коцкице. Жао ми је што се са њима нисам дружио – говорио је у једном интервјуу за „Политику”  Дејан Мијач кога је културна јавност сматрала нашим најуспешнијим редитељем. Он је, ипак, својим неуспехом сматрао све своје представе.

– Свака представа има своју ману која се мање-више препозна. Нисам успео да направим не идеалну представу, већ нисам успео да направим представу која би ме апсолутно задовољила у смислу колико сам успео да остварим одређену идеју. Увек је то био известан проценат. Ниједна није била успешна. Ишао сам из представе у представу да бих поправио оно што сам претходно погрешио – објашњавао је редитељ.

А на питање како види актуелну стварност једном нам је овако одговорио:

– Живимо по принципу коцкарнице. У њима неко и добије неки динар, мада углавном људи губе. Једино ко добија је газда коцкарнице. Тако је и у овој нашој игри рулета у којем смо се завртели. Постоји неки газда који стално добија. Ови остали преживљавају јер је и то некоме потребно. Онога тренутка када им у том смислу не будемо потребни могу мирно да нас баце, да нас раселе, униште, продају као и све друго што продају, да нас пусте низ воду...

Омиљена историјска личност Дејана Мијача био  је Милош Обреновић, зато што је, како је говорио за „Политику”, то човек који је схватао своје време изнутра и споља.

– Знао је одлично непријатеља, да се постави на његову позицију, да погледа његовим очима. На крају, то је човек који је у ужасним условима максимално урадио за Србију. Пут ка независности и еманципацији Србије је покренуо и трасирао Милош Обреновић. Мало помало, милиметар по милиметар, али упорно и са јасном државничком визијом шта то треба да се уради и шта треба да се постигне. Зато га изузетно ценим. А Карађорђевиће уопште не ценим. Зато што су они увек били мегаломани, осим принца Павла, и људи који нису имали осећај за државничку перспективу. Нису имали визију. Све њихове идеје биле су погрешне и гурале су нас у ратове, сукобе… – говорио је Мијач који је иза себе оставио бројне награде и признања –од тога чак осам Стеријиних награда.

Комеморативни скуп поводом смрти Дејана Мијача биће одржан у Југословенском драмском позоришту. Време комеморације и сахране биће накнадно објављени.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.