Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Глобални државни дуг скаче на 71,6 билиона долара у 2022.

(Фото Pixabay)

ЛОНДОН - Глобални државни дуг ће порасти за 9,5 одсто на рекордних 71,6 билиона долара у 2022. години, а процењује се да ће одобравање новог задуживања такође остати на високом нивоу, показује ново истраживање компаније за управљање имовином „Јанус Хендерсон”. У свом другом годишњем извештају „Индекс државног дуга”, објављеном данас, ова британска компанија за управљање имовином предвиђа раст глобалног државног дуга од 9,5 одсто, чему ће највише допринети Сједињене Државе, Јапан и Кина, али се очекује да ће велика већина земаља такође повећати задуживање.

Глобални јавни дуг је скочио за 7,8 процената прошле године на 65,4 билиона долара, пошто су све земље повећале задуживање, док су трошкови сервисирања дуга пали на рекордно ниских 1,01 билион долара, уз ефективну каматну стопу од само 1,6 одсто, наведено је у извештају.

Међутим, очекује се да ће трошкови сервисирања дуга значајно порасти у 2022. години, за око 14,5 процената на бази фиксног девизног курса на 1,16 билиона долара. Највише ће бити погођена Велика Британија услед повећања каматних стопа и утицаја растуће инфлације на знатан део валутно индексираног британског дуга, као и трошкова повезаних са укидањем програма квантитативног попуштања Банке Енглеске.

„Пандемија је имала огроман утицај на задуживање држава, а последице ће се наставити још извесно време. Трагедија која се дешава у Украјини такође ће вероватно извршити притисак на западне владе да позајмљују више како би финансирале повећану потрошњу на одбрану”, каже Бетани Пејн, портфолио менаџер за глобалне обвезнице у „Јанус Хендерсону”, пренео је Танјуг.

Немачка је већ објавила да ће повећати потрошњу за одбрану на више од 2,0 посто бруто домаћег производа (БДП), у оквиру нагле промене политике од руског напада на Украјину, и да ће издвојити 100 милијарди евра (110 милијарди долара) у фонд за своје оружане снаге.

Компанија С&П Глобал Рејтинг проценила је у свом извештају, објављеном у уторак, да ће ново глобално државно задуживање порасти за 10,4 билиона долара 2022. године, што је за скоро једну трећину изнад просека пре пандемије ковид-19.

„Очекујемо да ће задуживање остати повишено, због великих потреба за враћањем дуга, као и због изазова које пандемија, висока инфлација и поларизовани друштвени и политички амбијент представљају за нормализовање фискалне”, изјавила је Карен Вартапетов, кредитни аналитичар у С&П Глобал Рејтинг.

У извештају се процењује да ће глобалне макроекономске последице текућег сукоба извршити даљи притисак на потребе државног финансирања, док ће строжи монетарни услови подићи трошкове државног финансирања.

Ово је додатна главобоља за државе које се већ муче да поново покрену раст и смање ослањање на финансирање у страној валути, и чији су рачуни на име плаћања камате већ знатни.

Предвиђа се да ће у развијеним екоономијама трошкови задуживања расти, али да ће вероватно остати на нивоу који ће владама дати времена за консолидацију буџета и за фокусирање на реформе које стимулишу раст, наводи С&П.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

VesaD
..ovaj drzavni dug je jednak ekvivalentu kapitala najbogatijih ljudi na planeti u procent u 1 posto od ukupnog svetskog stanovnistva..nepravicna raspodela ,veliki nerad veceg broja stanovnistva u zapadnim zemljama , enormno stampanje novca bez pokrica da bi se cuvao kakakv takav socijalni mir..izlaz iz teskog finan, stanja kao i uvek se nalazi u velikim globalnim ratovima te se ukrajinski rat moze smatrati mali pocetak III velikog rata koji ce povuci veliku materijalnu potrosnju i proizvodnju.
Jovan
Kako kod vas dragi Britanci tako i u Vasingtonu i kod FED privatnika u SAD. Nekima koji se sluze mozgom belodano je zasto vam stalno trebaju ratna dejstva i izazivanje nemira i nestabilnosti u svetu.
Mile.
U tekstu se navodi da je prosečna svetska efektivna kamatna stopa 1.6%. Srbija je prošle godine za kamate platila 108 mlrd dinara (920 miliona €) na dug koji je na kraju godine bio 30.14 mlrd €. To znači da mi plaćamo kamatu u proseku 3%. Skoro duplo. Od 2005. do 2011. smo na kamate potrošili 2 mlrd €. To je 300 miliona u proseku godišnje i 0.96% od BDP-a. Tokom 2012. - 2021. smo potrošili 9 MILIJARDI EVRA, 900 miliona godišnje i 2.3% od BDP-a. Setite se ovog kada vam kažu da nismo mnogo dužni.
Petar Veliki
Kome se placa taj drzavni dug? Pitam za prijatelja.
Miroljub
Meni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.