Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Место једне од највећих трагедија српске културе

(Фото Tанјуг/С. Радовановић)

Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату обележен је данас симболичним полагањем књига и цвећа на Косанчићевом венцу, на месту где се та библиотека налазила.

„То је место једне од највећих трагедија српске културе”, рекао је управник Народне библиотеке Србије, књижевник Владимир Пиштало и истакао да је Министарство културе и информисања Народној библиотеци Србије одобрило средства за јавни конкурс за архитектонско решење обнове зграде библиотеке.

„Велико ми је задовољство што смо започели овај процес. Продужавајући традицију ми желимо да што више личимо на традицију, а не што мање”, рекао је Пиштало, преноси Танјуг.

Навео је да би шкољка зграде била онаква каква је била пре 6. априла 1941. године, а унутра би био Меморијални центар са зидом сећања који би, како је рекао, причао причу о једном од највећих културцида у Другом светском рату.

„Овде се десио злочин против сећања и против маште, али злочин против маште не сме бити злочин против наде. Не можемо вратити књиге, али се нећемо одрећи сећања и зато градимо Меморијални центар”, рекао је Пиштало.

Подсетио је да је библиотека која је порушена била на месту римске виле и додао да би се, када буде обновљена, у подруму у стаклу видели римски темељи Београда, док би испред зграде горела вечна ватра, а лети одржавале књижевне вечери.

„Део простора бисмо симболично посветили рестаурацији старих, углавном црквених књига тако да не бисмо само обновили зграду, већ би у њој перманентно обнављали нашу културу”, рекао је Пиштало.

Навео је да би Меморијални центар био окренут и прошлости и будућности, наводећи да би на спрату била сала у којој би једна земља сваког месеца представљала своју културу.

„Овај Меморијални центар би постао једно од препознатљивих лица Београда, баш као Музеј Николе Тесле и овде би долазили туристи из целог света јер би овде Београд причао своју причу - причу о пламену и ускрснућу”, рекао је Пиштало.

Присутнима се обратио и Бранислав Маричић, шеф кабинета министарке културе и информисања Маје Гојковић, који је рекао да је бомбардовање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату један од највећих злочина у историји над културом једног народа и његовим националним идентитетом.

„Циљ непријатељског разарања није био само пуко уништење богатог књижног фонда националне библиотеке и колективног сећања српског народа, већ и стварање установе која ће служити нацистичкој пропагандној машинерији”, рекао је Маричић.

Како је додао, колику су пустош направиле непријатељске бомбе говори податак да је 6. априла 1941. године на овом месту уништено више од пола милиона књига, публикација и осталог културног блага.

Подсетио је да је у Народној библиотеци Србије на Косанчићевом венцу чувана вредна грађа из Србије, Југославије, као и из читаве Европе.

„Зато многи историчари и стручњаци за заштиту културног наслеђа ово нацистичко бомбардовање сматрају злочином без преседана у историји светских ратова. За српски народ посебно болна димензија је да су у шестоаприлском бомбардовању уништене и личне библиотеке најзнаменитијих личности наше културе”, рекао је Маричић.

Навео је да је Народна библиотека Србије страдала и у Првом светском рату да би је, додао је, у следећем глобалном сукобу исти непријатељ потпуно уништио.

„Велико је питање колико би народа имало снаге да се опорави од таквих безумних покушаја затирања писаних трагова културе. Српски народ и његово наслеђе јесу. Тиме смо, као и небројено пута кроз историју, показали изразиту способност прилагођавања најтежим околностима и поновног рађања из пепела”, рекао је Маричић.

Навео је да су недаће коју су наш народ и државу задесиле и у 20. веку и много раније додатно ојачавале одлучност да заштитимо културни и национални идентитет.

„Данас о томе сведоци и чињеница да је Народна библиотека Србије једна од најзначајнијих институција културе у нашој земљи, која стоји раме уз раме са најсавременијим установама тог типа у Европи и свету”, рекао је Маричић.

Навео је да су пожртвован рад и истрајавање на очувању најважнијих традиционалних вредности обогаћени увођењем најсавременијих технологија и подвукао да је захваљујући томе Народна библиотека Србије данас оно што мора да буде - камен темељац целокупног библиотекарства у нашој земљи и блистави драгуљ наше културе.

Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен.

Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1.424 ћирилична рукописа и повеље од 12 до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вукан
Споменик немачко-српског пријатељства које је и данас ,,искрено".
Deda
Dve zapaljive bombe su pale pod krov. Pozar se polako, tokom tri dana, spustao na donje nivoe. Zgrada je bila zakljucana, niko od osblja nije dosao da je obidje. Niko od onih koji su vikali "Bolje rat nego pakt", nije dosao da gasi pozar. Svi oficiri pucisti su pobegli u inostranstvo i tamo ostali. Oni koji su potpisali mir sa Nemackom, knez Pavle, Dragisa Cvetkovic i Vlatko Macek, bili su uhapseni jos 27 marta i proglaseni za izdajnike.
Dragomir Olujić Oluja
Narodna biblioteka nije bombardovana, niti je bilo planirano da bude bombardovana… Ona je zapaljena iznutra 7. aprila, to je učinio jedan od domara/čuvara zgrade... Biblioteka je bila spremna za evakuaciju, ali Patrijaršija nije htela da da prostor a vojska kamione za transport, pa je tako palitelju bio olakšan „posao“...
Maxim
Svi koji su potpisali pakt sa nemcima su izdajnici. Bolelo je njih uvo za narod nego su razmišljali o svojoj poziciji u Jugoslaviji koja bi svakako bila okupirana na ovaj ili onaj način pre ili kasnije. Narod je izašao na ulice i pokazao da ima obraz za razliku od franjevaca i muslidža podaničkog mentaliteta. A odakle ti podatak da niko nije došao da gasi biblioteku niti da je "obiđe"? Svedoci govore drugačije..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.