Пиротска пеглана кобасица као узор

Европска комисија усвојила је предлог за ревизију система географских ознака (ГИ) за вино, алкохолна пића и пољопривредне производе. Нове мере требало би да подстакну њихово усвајање широм Европске уније како би биле од користи руралној економији и постигле виши ниво заштите, посебно на интернету, наводи се у саопштењу ЕК. Циљ је одржати висок квалитет хране и стандарде, те осигурати да се културно, гастрономско и локално наслеђе очува и сертификује као аутентично унутар ЕУ и широм света.

„Географске ознаке представљају богатство и разноликост европског кулинарског наслеђа. Предлажући јачање и даље усклађивање нашег правног оквира, желимо да подстакнемо производњу традиционалних квалитетних производа, што ће користити руралним економијама широм уније и допринети очувању локалне традиције и природних ресурса”, изјавио је комесар за пољопривреду Јануш Војчеховски, додавши да ће се тако додатно заштитити глобална репутација пољопривредно-прехрамбених производа ЕУ, пренео је „Агроклуб”.

Промене се односе на скраћивање и поједностављивање процедура регистрације за подносиоце захтева из ЕУ и изван ЕУ. Повећаће се заштита на интернету, односно у погледу продаје путем интернет платформи и заштите од лоше намере регистрације, као и употребе у систему назива домена.

Као директан наставак стратегије „Од њиве до трпезе”, произвођачима ће бити омогућено да валоризују своје поступке како би допринели бољој заштити природних ресурса и руралних економија, осигурању локалних биљних сорти и пасмина животиња, очувању крајолика производног подручја и побољшању добробити животиња.

Државе чланице ће морати да признају овлашћене групе произвођача са ГИ и оне ће бити надлежне да управљају њима, спроводе их и развијају, посебно тако што ће имати приступ органима за борбу против кривотворења и царини у свим државама чланицама.

Студија о географским ознакама из 2020. показала је да је продајна вредност производа са заштићеним именом у просеку двоструко већа од оних без сертификата. Годишња вредност продаје износила је 74,76 милијарди евра, при чему је преко једне петине овог износа резултат извоза ван Европске уније.

У Европској унији успостављен је систем признавања ознака географског порекла. Постоји јединствена база таквих производа. Купци, најчешће велике трговинске компаније или власници специјализованих продавница, имају могућност да директно контактирају с произвођачима.

Како је „Политика” раније писала, произвођачи из Србије, будући да нисмо чланица ЕУ, морају да прођу кроз двостепену регистрацију. Најпре на националном нивоу, а потом још једном уколико желе да обезбеде ознаку порекла и за тржиште уније.

Последњи у низу производа са домаћим жигом је пиротска пеглана кобасица, чије је порекло недавно регистровано. Решење о заштити географског порекла тог производа Градска управа Пирота добила је од Завода за интелектуалну својину.

Тиме је, како се могло чути, створена законска основа за спречавање покушаја копирања и присвајања производа, као и измештања производње из Пирота. Медији су пренели да је процес заштите почео пре нешто више од две године. На јавни позив за израду елабората, који је кључни део заштите имена порекла, јавио се Институт за хигијену и технологију меса у Београду. Саветодавну и логистичку подршку пружила је Група за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. У дефинисању рецептуре и других битних детаља у вези с производњом пеглане кобасице учествовало је Удружење произвођача пиротске пеглане кобасице.