Ковид-стрес синдрому подложније жене

Ковид-стрес синдрому у време пандемије у Србији највише су били подложни жене, пензионери, особе са основним образовањем и особе које су имале психијатријску дијагнозу у прошлости, показало је истраживање о утицају пандемије на ментално здравље људи у Србији. Испитивање 1.200 грађана показало је и да су анксиозни поремећаји једини поремећаји код одраслих за које је потврђено да су изазвани пандемијом и новим животним околностима.

Највећи стрес је економски статус

Приликом представљања резултата националног истраживања о утицају пандемије на ментално здравље људи на трибини „На кафи са психологом”, у организацији Хемофарм фондације, речено је да се од почетка пандемије 27 одсто људи осећало угрожено и потиштено због стреса изазваним патњом за ближњима, 22 одсто њих пријавило је стрес због финансија и економске ситуације, а свега се 5,5 одсто људи у Србији се изјаснило да је имало партнерских проблема.

Такође, више од половине испитаника сматра да корона ни на који начин није утицала на њихов лични, породични и пријатељски однос.

Психијатар Нађа Марић, која је и професорка Медицинског факултета и и руководилац Службе за научно-истраживачку и образовну делатност Института за ментално здравље, рекла је:

„Свака шеста особа у Србији, односно око 700.000 одраслих између 18 и 65 година, током друге године пандемије, испунило је критеријуме за неки од 12 најчешћих психијатријских поремећаја. То нису тако обесхрабрујући резултати када се упореде са истраживањима у осталим земљама Европе, по којима, на пример, у Чешкој 33 одсто популације има неки облик менталног поремећаја”.

Распрострањене теорије завере током пандемије

Редовни професор на Одељењу за психологију и у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика Филозофског факултета у Београду Горан Кнежевић током истраживања бавио се тероријама завере и објаснио да су оне умногоме утицале на одлуку да ли ће људи приступити вакцинацији.

Навео је да су затворени, потиштени, ментално скучени и традиционални људи склонији томе да верују у теорије завере и у неку „позадинску стварност” која је у интересу одређене групе људи - Американаца, војске, присталица 5Г мреже.

„Оквирно 20 одсто грађана у Србији потпуно или делимично верује у теорије завере, а слични су резултати и у земљама региона”, рекао је Кнежевић, преноси Танјуг.

Усамљеност

Виша научна сарадница на Институту за психологију у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика Филозофског факултета у Београду Љиљана Лазаревић је навела да је 45 одсто испитаника у узорку изјавило да се никада не осећа усамљено, 50 одсто је саопштило да се понекад осећа усамљено, док је пет одсто изјавило да су често или скоро увек усамљени.

Истраживање је спровео Медицински факултет Универзитета у Београду у сарадњи са Одсецима за психологију Филозофског факултета уз подршку Фонда за науку Републике Србије. Осим што је истраживање рађено са циљем сагледавања пандемије, али и да упути све надлежне институције да се више укључе у превенцију и лечење менталних болести.