Уторак, 05.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НОВ СКУПШТИНСКИ САЗИВ И УЛОГА ПРЕДСЕДНИКА ПАРЛАМЕНТА

Како избећи посланичке ратове

За разлику од претходних избора, много је компликованија ситуација, и што се тиче односа снага у парламенту и међународних околности, будући да је Србија под притисцима са свих страна
(Анђелко Васиљевић)

Постизборна комбинаторика о формирању власти увелико траје, иако још нису утврђени коначни резултати избора. У медијима се, уз здушно учешће страначких функционера, копља ломе око премијера. Никоме, уобичајено, није битно ко ће бити председник Народне скупштине. Међутим, избор првог међу једнакима у парламенту, биће много тежи  и важнији од избора премијера. То ће лако схватити они који ће се бавити решавањем овог кадровског питања, уколико буду озбиљно и пажљиво анализирали састав новог сазива, а желе да скупштина функционише.

У посланичке клупе сешће неколико оних који су ту, сад већ давних дана, седели, па се заборавило како су се понашали. Ко их памти, зна да, благо речено, нимало нису допринели, не конструктивном, него било каквом дијалогу. Биће ту и они, слични овима, које смо слушали и гледали у скорије време, а стижу и неки који ће ту први пут сести, али су добро познати широј јавности, нажалост, не по добру. Ко жели да парламент ради у колико-толико пристојној атмосфери, не само што би морао ово да има у виду, него би требало да сагледа и како су функционисали неки претходни сазиви, као и ко је њима председавао. Не мора да крене од првог сазива, довољно је да се концентрише на оне од 2000. године и схватиће да у оваквим условима, председник скупштине мора бити способан да препозна и предупреди сваку потенцијално инцидентну ситуацију, а биће их, и довољно толерантан да је сам не изазове. То није нимало лак посао.

Нови сазив, тринаести од обнове вишестраначја, требало би да буде конституисан почетком маја. Готово је извесно да ће тај посао, као и после претходних избора, у складу са законом, бити обављен потврдом мандата најмање две трећине посланика, а да ће избор председника скупштине бити обављен онда кад буде договорено ко ће чинити парламентарну већину. Само да подсетимо, да је 2020. године, када је листа Александар Вучић – За нашу децу освојила 188 мандата, парламент конституисан почетком августа, а председник парламента је изабран тек у другој половини октобра, непосредно пред избор владе, дакле, онда када је све договорено.

За разлику од претходних избора, сада је ситуација много компликованија и што се тиче односа снага у парламенту и међународних околности, будући да је Србија под притисцима са свих страна света због украјинске кризе, али и персоналног састава. Последње што нам у овом тренутку треба јесте нефункционална скупштина и „ратовање” у њој. Онај ко је састављао изборну листу СНС-ових кадрова, морао се мало више потрудити. Морао је, пре свега, добро да сагледа ко ће све учествовати на изборима, како би могао да изгледа парламент, и да објективно сагледа рад својих посланика у актуелном сазиву.

Лидер странке Александар Вучић рекао је да је он утицао само на избор првих 20 кандидата, а међу њих је сместио и Александра Мартиновића, садашњег шефа посланичке групе, и добро је, што се СНС-а тиче, што је то урадио. Мартиновић је, колико год се у појединим медијима стварала лоша слика о њему манипулисањем његовим дискусијама, искусан политичар са дугим посланичким стажом, изузетног образовања и знања, а све ће то бити потребно. Многих досадашњих посланика неће бити, што је добро, а штета је, за СНС, што су међу њима два млада, талентована политичара, који су се добро показала, Ђорђе Дабић и Дејан Кесар.

Лоше је, не само за СНС, и што ћемо поново гледати неколико особа, које су се баш истицале у вређању одсутних политичких противника, па су и писале реферате о њима. Тешко је од оних који су говорили о „три жута прасета”, именујући их, очекивати да ће, кад сада буду седели поред два „жута прасета” да промене речник. Ту су и они који су говорили о „љотићевцима”, „фашистима” и „српским изродима”. Биће и оних који су „прећутали” годину и по мандата и они који би повремено прочитали понеки реферат хвалоспева Александру Вучићу, сматрајући да су урадили велику ствар, кријући се иза његових леђа. На памет им није пало да искористе време да укажу на неки проблем из своје средине, као Невенка Костадинова из Босилеграда, или на онај који мучи сваког обичног човека због неког глупог параграфа попут Михаила Јокића, а њих у овом сазиву неће бити.

На најјачој опозиционој листи Мариника Тепић – Уједињени за победу Србије, без обзира на колико ће се посланичких клубова поделити, много је бивших посланика из неких ранијих сазива и огромна већина њих „прославила” се по инцидентима. Тако ћемо у парламенту имати човека који је својевремено, тада као посланик ДС-а  гласао из Солуна, а као опозиционар показао „завидан” речник увреда и насилничко понашање. Биће ту и човек који је у сазиву из 2008. године, својим простаклуком умео да изнервира и председавајућу потпредседницу скупштине и своје странке Гордану Чомић и да изазове хаос у сали. Судећи по текстовима које је, у последње време објављивао у појединим медијима, само је обогатио речник увреда.

Међу посланицима је и позната јавна личност, а док је био посланик ДСС-а, дискутовао је тако да би се и кочијаш таквог речника постидео. Сада је функционер друге странке, а читајући његове интервјуе и објаве на „Твитеру”, тешко да ће учешћем у расправи, благо речено, допринети цивилизованијој комуникацији. Много је још таквих, али треба само поменути Жељка Веселиновића, зато што је он, ко је заборавио, урадио нешто што нико нормалан не може да разуме, мада је било оних који су налазили оправдање за њега. Човек је на „Фејсбуку” пожелео „фикус премијерки” Ани Брнабић да буде затворена у четири зида „без кључа са једним обдареним Афроамериканцем тек пуштеним из затвора и да тај шоу народ гледа једно пар месеци”. Сад ће имати прилику да се, макар на конститутивној седници, сретне очи у очи с њом.

Што се социјалиста тиче, пар њих је у овом сазиву умело да употреби тешке речи у обрачуну са бојкоташима, док су њихове колеге из Јединствене Србије, пре свега, због тешких оптужби Маринике Тепић на рачун њиховог лидера Драгана Марковића Палме, користиле сваку дискусију да Тепићевој одговоре „тешком артиљеријом”. Тепићева и Марковић, разменили су пријаве и тужбе суду, а нема никакве сумње да ће, као посланици, у новом сазиву наставити сличан „дијалог”.

Како ће се понашати лидер Двери Бошко Обрадовић, тешко је предвидети. У сазиву из 2016. године, годину дана је својим наступима, добрим амандманима, подизао рејтинг својој странци. Тога се мало ко сећа, будући да је у наставку демонстрирао насилничко понашање, вербално и физичко, по чему је и запамћен. У овој кампањи вратио се на раније позиције, да би сада опет причао о формирању некакве прелазне владе, овог пута београдске.

Листа ДСС–Монархисти има неколико бивших посланика, нико од њих није излазио из оквира пристојности у својим посланичким наступима, па би било непријатно изненађење да сад од тога одступе. Са листе „Морамо” само је Небојша Зеленовић био посланик врло пристојан, но, отада је прошло много времена. Александра Јовановића Ћуту из Еколошког покрета видели смо само у уличним акцијама. Улица трпи тешке речи, посланичка клупа је нешто друго, па да сачекамо. Заветници су непознаница, никад нико од њих није био посланик, нико се, осим председнице Милице Ђурђевић Стаменковски, није оглашавао, или, бар не тако да је запамћен.

Само ових неколико примера, а има тога још, показују колико је важно у оваквом саставу пронаћи председника скупштине, који ће моћи и хтети да разговара са свима, колико год му се то не буде свиђало, мада ће бити и оних који, како су изјављивали, ни о чему не желе да разговарају са влашћу. Било је и раније оних који ни о чему нису хтели ни да разговарају, а камоли да се о неком, техничком, питању договоре, као Саша Радуловић, лидер ДЈБ-а у сазиву из 2016. године. Председник мора да буде толерантан, али и да примени мере кад треба, увек и према свима, а не селективно. Од умећа председника парламента умногоме ће зависити како ће он и да ли ће уопште моћи да ради. Кажу да је добро што су сви учествовали на изборима и што се „политика са улице сели у скупштину”. И јесте, под условом да се у салу за заседање не „уселе” само свађе и међусобно вређање. У супротном, ни грађани, ни држава, од те „селидбе”, баш никакве користи неће имати.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.