Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нафтни концерни „ратни профитери“

(Фото EPA-EFE/Tiago Petinga)

БЕЧ – Међународни нафтни концерни користе ситуацију да би што више зарадили, тврди „Гринпис”.

„Рат у Украјини концерни користе као аргумент за високе цене на бензинским пумпама, иако висина цена није оправдана”, наглашава „Гринпис”, а преноси Танјуг.

Иако би организација за заштиту екологије требало да се радује високим ценама горива, управо је она дала у налог истраживање о огромном профиту нафтних концерна.

Продајом дизела и бензина у Европи концерни су остварили додатне приходе у висини од најмање три милијардe евра, указује се у тој студији.

Само за март студија је показала да је нафтна индустрија у ЕУ дневно остваривала додатне приоде у висини од 107 милиона евра – 94 милиона евра од продаје дизела и 13 милиона евра од бензина.

У Аустрији, према „Гринпису” нафтна индустрија остварила је дневне додатне приходе у висини од око 4,3 милиона евра, од чега 3,7 милиона евра од продаје дизела.

У Аустрији, после Немачке, нафтна индустрија остварила је највеће додатне приходе од продаје горива у ЕУ.

„Гринпис” је позвала аустријску владу да посебно опорезује ову „неморалну ратну зараду” и тиме финансира мере за ублажавање поскупљења.

Студија је показала да су цене на бензинским пумпама расле много брже од цене сирове нафте на светским тржиштима.

Тако су цене за сирову нафту између јануара и марта порасле за само око 19 центи по литри, а истовремено је цена дизела у рафинерији порасла за око 30 центи по литри, а дизела на пумпи за око 37 центи.

Код бензина је ситуација слична, иако је раст цене био блажи.

Те велике марже показују јасно како нафтна индустрија користи ситуацију, јер је цене у ланцу испоруке дизала, док се основа трошкова готово није мењала, закључује студија „Гринписа”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.