Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

После забране Аустрије, Хрвати ће Блајбург обележити на Мирогоју

(ЕПА ЕФЕ - А.Х.)

ЗАГРЕБ - Најава да ће и ове године комеморативни скуп жртвама Блајбурга бити одржан на загребачком гробљу Мирогој и у Удбини 13. и 14. маја, данас је покренула полемику и поделила посланике хрватског парламента.

Лево оријентисане опозиционе странке затражиле су да се иста пажња посвети и жртвама Јасеновца и антифашизму, а десница тврди да се у Блајбургу није славио фашизам и нацизам већ да је то била комеморација жртвама.

Аустријска влада је забранила одржавање комеморације у Блајбургу, због масовних истицања усташких симбола који су обележје Хрватских одбрамбених снага (ХОС).

У последњих неколико година, тема Блајбурга и окупљања интензивно су праћена у Аустрији, Хрватској, али и остатку Европе, јер су све гласнији постајали они који сматрају да се под маском комеморације заправо крије неофашистички скуп.

Последња комеморација у Бајбургу је одржана 2019., а годину раније, 2018., на скупу је присуствовао и председник хрватског парламента, као и три министра из владе.

Тадашњи аустријски политичари и струњаци оценили су да је комеморација у Блајбургу „злоупотреба сећања” и „највећи фашистички скуп у Европи”.

Управо те 2018. године је након блајбуршког скупа аустријска полиција ухапсила седам особа и поднела девет пријава због кршења закона ове земље који забрањује величање фашизма.

Посланик опозиционе Социјалдемократске странке (СДП) Пеђа Грбин истакао је да сматра да треба укинути покровитељско хрватског сабора над комеморацијом за Блајбург.

„То је све што имам да кажем на ту тему, али волео бих да чујем од председника сабора (Гордана Јандроковића) и председника владе шта раде на комеморацији Јасеновца која би требало да се одржи кроз две седмице. То је у другом плану, а за ову земљу је важно барем онолико колико се простора даје комеморацији за Блајбург”, рекао је Грбин, пренео је хрватски портал Индеx.

Посланик опозиционог Моста Никола Грмоја је рекао да комеморација у Блајбургу није забрањена и да ће бити служена света миса.

„Свако има право да комеморира своје жртве, а знамо шта се догађало на Крижном путу. Став Моста је јасан - отклон од свих тоталитаризама, и комунизма, и фашизма и нацизма, али и право Хрвата да комеморирају своје жртве настрадале на Крижном путу”, рекао је Грмоја.

Упитан за појављивање усташких обележја на ранијим комеморацијама на Блајбургу Грмоја сматра да је организатор у обавези да створи услове за окупљање, а не оно што Аустрија тврди да јесте.

Сматра и да би хрватска влада требало да пише Аустрији и објасни то.

Сандра Бенчић (Зелено-леви блок) сматра да је Аустрија препознала да се не ради о комеморацији, него о скупу на којем врло често доминирају фашистичка, односно усташка обележја у хрватском случају.

„То је њима неприхватљиво, а требало би да буде неприхватљиво и Хрватској. Наравно да породице жртава имају право и треба да им се омогући да одрже комеморацију за оне који су изгубили живот у Блајбургу”, рекла је она, пренео је Танјуг.

Међутим, поручила је Бенчић, ако такви скупови попримају фашистичка обележја и ако се тамо велича непријатељска војска, јер је Хрватска заснована на антифашизму, онда заиста треба променити начин на који се то обележава.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kiza
Verujem da bi ih u Kijevu srdacno docekali.
Roos
Da se zločini ne zaborave!
crosdu
Točno, masovno je ubijeno 536,835 osoba sa Bleiburga, a od toga je 200,000 vojnika i preko 300,000 civila! Ne smije se to zaboraviti, ratni zločin je i ubijanje ratnih zarobljnika i još gore ubijanje civila.
Багрдан
Исто ко и Украјина. Тиња.. и чека сигнал.
Filip Cosopt
Kod nas nacionalizam tinja, dok je kod vas neprekidni plameni tornado koji je započeo 20ih godina 20og stoljeća.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.