Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дојаве су притисци на Ер Србију, путници безбедни

(Фото Д. Јевремовић)

Дојаве о бомбама и праћење српских цивилних авиона на путу до Москве су врсте притисака на Србију и нашу авио компанију, која једина саобраћа до престонице Русије, рекао је данас искусни пилот Стеван Игњатовић и поручио да путници не треба да брину, јер су српски пилоти врхунски професионалци признати свуда у свету, преноси Танјуг.

Сматра и да ће овакви притисци на Ер Србију потрајати све док се сукоб између Украјине и Русије не заврши.

„Дојаве о бомбама, праћење цивилних авиона и притисака на домаће летове биће све више и више с обзиром на то да долази сезона, где ће наши људи желети да путују у Грчку, Шпанију...аеродроми ће бити пуни. Једини летимо за Москву, не знам да ли ту има економских утицаја, али оно што је чињеница је да сви наши путници треба да се осећају безбедно и да не треба да их дотиче ако у близини виде борбени авион. Ситуација ће једноставно потрајати докле год траје сукоб Русије и Украјне”, казао је Игњатовић.

Игњатовић је нагласио да пилоти не би требало да се плаше уколико је у њиховој близини војни авион, већ да задрже прибраност и „само раде свој посао за који су обучени”.

Навео је да војни авион може пратити цивилни у три ситуације, а прва је најбезазленија - одавање почасти компанији и држави.

Игњатовић је рекао да борбени авион може пратити и пресрести цивилни, у ситуацијама када авион нема потребну документацију и дозволу за улазак у неки ваздушни простор, због чега „ловци пресретачи” прате путничку летелицу у циљу заштите важдушног простора.

Према његовим речима, један од разлога да се војни авион приближи путничком је и вежба пилота који су у јединицама заштите и који тренирају навођење и заштиту ваздушног простора своје земље.

Као последњи и најмање наивни разлог за праћење цивилних авиона, Игњатовић је навео „шпијунажу”.

„Праћење цивилних авиона користи се и у циљу шпијунаже, када се шпијунски војни авион 'увуче' испод путничког авиона, како би избегао радарску контролу са једне стране, док са друге стране снима ситуацију на земљи”, рекао је Игњатовић.

Овај пилот је казао да иза себе има 40 година искуства и 20.000 сати проведених „на небу”, те је у изјави за Танјуг поделио своје искуство када се на лету од Загреба до Триполија, 1986. године, сусрео са два америчка војна авиона у либијском ваздушном простору.

„Летели смо из Загеба ка Триполију. Ушли смо у либијски ваздушни простор, после пар минута осетили смо шуштање и пресек радио везе. Капетан ме упозорио да су са десне стране два војна авиона, због чега смо нагло скренули правац са курса. После неког времена добили смо контролу лета и обавестили их да се враћамо. Након сат времена од слетања сазнали смо да су Американци бомбардовали Триполи и да смо ми, највероватније, послужили као штит од радарске контроле тим авионима”, присетио се пилот.

Игњатовић је казао да, иако је тада био млад, није изгубио присебност, као и да му је био изазов да види војне авионе поред себе.

Такође, подсетио је и да су војни авиони НАТО-а за време бомбардовања редовно пратили авионе Србије док су за Румунију слали ЈАТ-ову флоту, али да није било пресретања.

Игњатовић је објаснио да постоје међународна правила и прописи уколико цивилни авион пресретне војна летелица, по којима се морају слушати наредбе војних авиона и слдити њихова упутства.

Искусни српски пилот поручио је колегама из Ер Србије да у предстојећем периоду само раде оно за шта су се школовали и тренирали, поштуј путању, компанију и пилотски кодекс, те да ће једино тако донети исправну одлуку у кризним ситуацијама.

„Путницима бих поручио да су наши пилоти свуда у свету доказали своју вредност и да не треба да брину јер су рукама врхунских професионалаца”, рекао је Игњатовић.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba car
Pa kako su pola sveta i više naterali u ropstvo? Indiju, Kinu, Afriku itd, nego "pritiscima".
Drale
Uvek sam se pitao šta se to misli kad se govori o političkim "pritiscima". Sada mi je jasno da ti "pritisci" od strane Zapada u stvari predstavljaju ucene, zaplašivanje, ciljano uništavanje životne egzistencije i pretnje po život naših sugrađana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.