Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је Јован Цвијић смирио Васу Чубриловића

Васо Чубриловић у октобру 1914. (Фото: „Википедија”)

По завршетку Првог светског рата Јован Цвијић (1865–1927) је 1919. године, по доласку из Париза, други пут постао ректор Универзитета у Београду. Ступајући на дужност, сусрео се с бројним проблемима, посебно с незадовољним студентима, из неколико генерација, међу којима је било и много повратника с ратишта. Била је то бурна и немирна средина, са студентима увек спремним на демонстрације и штрајкове. Младе и незадовољне требало је упутити на рад и учење, што није било једноставно. Кад је Јован Цвијић дошао за ректора, у јесен 1919. године, затекао је универзитет који је почео да ради, али и студенте узнемирене, незадовољне, увек спремне за демонстрације и штрајкове.

„У то доба”, пише Васа Чубриловић, „студирао сам у Београду и живео под истим условима као остали студенти. Морам признати да смо већ од јесени 1919. добијали све оно што је било потребно ђаку за живот у послератном Београду.”

Свему томе вишеструко је допринео ректор Јован Цвијић, који је знао да младима увек треба приступати с пажњом и љубављу, чак и онда кад нису у потпуности на правом путу, јер једна земља нема већег богатства од универзитетске омладине.

Међу студентским активистима налазио се тада и млади Васа Чубриловић (1897–1990), један од учесника у атентату у Сарајеву 1914. године, који је после издржане затворске казне од четири и по године дошао у Београд да студира историју. Немирни дух није га напуштао. Као студентски представник, сусретао се с ректором Јованом Цвијићем. Записао је да се Цвијићу морало признати да је код Министарства просвете и владе предузимао све како би смирио незадовољне студенте, који су на Краљевом тргу (данашњем Студентском тргу), испред Капетан Мишиног здања, где је било седиште универзитета, демонстрирали тражећи основне услове за живот и нормално студирање. Више од свега, Јован Цвијић је захтевао мир и учење, као и активност на семинару. Студентима је за кратко време обезбедио домове, мензе и стипендије.

О данима студентских немира 1919–1920. Васа Чубриловић је у уводном раду за Сабрана дела Јована Цвијића, књига 1, поред осталог записао и следеће:

„И мене је једном тако позвао, у пролеће 1920, у свој кабинет. Упознао се са мном, као ректор, за време студентских немира на Београдском универзитету те године. Мада нисам био обавезан да дајем семинарски рад из географије, јер ми је била споредни предмет, ипак ме је позвао себи у кабинет и рекао: ’Бунџијо, доста демонстрација и штрајкова. Мораш показати како умеш да радиш.’ У исто време пружио ми је књигу Константина Јиречека ’Дубровник у трговачкој историји средњега века’. Узео сам књигу и упитао га до када мој семинарски рад мора бити спреман за читање. Одговорио је: ’Десет дана.’ На мој приговор да је то сувише кратак рок, рекао је: ’Није мало. Само се прихвати посла.’

Пристао сам и одржао семинарски рад у заказаном року. Код нас историчара био је обичај да се семинарски рад напише и чита. Ја сам свој рад написао и предао Цвијићу. Али кад је дошло време да га читам, он ме је прекинуо и рекао: ’Говори напамет. Не да читаш. Лако је преписати и читати, али треба показати шта сам можеш усмено да кажеш.’ Затворио сам рукопис и кратко изложио своје мишљење о књизи Константина Јиречека. Мом семинарском раду ставио је озбиљну примедбу да нисам узео у обзир географски фактор, пре свега правце и путеве којима се роба кретала. Имао је право. У свом семинарском раду показао сам да сам, пре свега, историчар. Он је то осетио и није се више трудио да ме привуче на студије својих наука.”

Стеван М. Станковић,

професор, Београд

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
@Dragoljub Bravo covece
Dragoljub
Dinarci su zmija u nedrima Srbije.
Nikolas
Срби из Србије су такође Динарци. Динарски антрополошки подрасни тип је присутан у свим српским земљама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.