Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Могућ благи раст камата

Задуживање на кратак рок и даље исплативо, јер је инфлација већа од цене новца
(Фото Д. Јевремовић)

Народна банка Србије почела је са пооштравањем монетарне политике тако што је своју референтну камату повећала са један на 1,5 одсто. Овај потез се очекивао већ неко време јер се инфлација не смирује и обезвређује реалну вредност новца. У фебруару је међугодишње износила 8,8 одсто, а за неколико дана биће познат и раст цена на мало за март који сасвим сигурно није окренуо у рикверц.

Повећање базне камате централне банке је наговештај и да би друге камате на тржишту могле да почну да расту, а самим тим и цена кредита. Камате на готовинске зајмове сада су на историјски ниском нивоу и у просеку износе осам одсто. Дужници су највише узимали кредите са променљивом стопом, која је збир банкарске марже и камате белибор, који су за неки проценат јефтинији од оних са фиксном каматом. Тромесечни и шестомесечни белибор који су до пре два дана износили 1,2 и 1,4 одсто, након одлуке централне банке повећани су за 0,19 процентних поена. То значи да се за исти проценат може очекивати повећање месечне рате, а то је занемарљиво.

Да је реч о још малом повећању камата које неће представљати удар на џеп грађана потврђује за наш лист и Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији.

„Не очекујем никакав велики раст камата, већ само незнатно поскупљење динарских кредита. Пошто је за сада реч о минималном расту белибора банке не морају нужно за толико да повећају месечну рату”, каже Грубишић.

Додаје да је поменуто повећање базне камате централне банке показатељ да се преокренуо тренд у формирању цене новца. Десет година камате су се само спуштале, а упркос томе што се инфлација захуктала од средине прошле године, повећања није било ни у свету ни код нас све с резервама да поскупљење новца не успори привредни раст. Иначе, референтна камата НБС била је један одсто све од децембра 2020. године. Тренд се преокренуо и референтне камате су повећале и све земље централноисточне Европе.

Упркос поменутом повећању кључне камате задуживање се и даље исплати. При инфлацији од 8,8 одсто међугодишње, и просечној камати на готовинске кредите од осам одсто, значи мањој од инфлације, дужник врати банци реално мање новца него што је узео. Сва је прилика да ће тако бити још неко време, јер се никакво драстично повећање камате не очекује. Друга ствар је са дугорочним зајмовима, јер у њиховим случају се ипак на дуже стазе очекује раст камата. И номиналне каматне стопе на индексиране кредите су ниске и стабилне. И оне су реално негативне било у односу на инфлацију у еврозони или раст цена у еврима у Србији. Благодати ниских камата виде се и по томе што су на нивоу целе прошле године кредитни пласмани имали висок раст од чека 2,9 милијарди евра.

Европска централна банка (ЕЦБ), а српска привреда је више везана за евро него за амерички долар, на пример, још не најављује повећање референтне камате. Из НБС наводе да је ЕЦБ на састанку у марту, одлучила да смањи обим нето куповине активе од банака током другог тромесечја, а одлуке у погледу завршетка овог програма зависиће од оцене средњорочних инфлационих очекивања, с тим да је наглашено да ће промене каматних стопа уследити у неком периоду након завршетка овог програма. То значи да још не треба очекивати веће заоштравање финансијских услова у зони евра у скоријем периоду, с обзиром на то да и сама ЕЦБ напомиње да су подстицајни услови финансирања и даље неопходни како би се обезбедио одржив раст привредне активности. Америчке федералне резерве у марту су започеле циклус повећања референтне каматне стопе, али ни код њих се не ради о драстичном повећању. Реч је о 25 базних поена, односно 0,25 одсто, што је прво повећање од 2018. Они су раније најавили да ће 2023. године још три пута повећати камату.


 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.