Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Ана Илић, координаторка пројектa „Србија експо Дубаи”

Београд је кандидат за специјализовани Експо

Управо захваљујући пројекту „Метахуман”, Србија је постала тема светских медија и он је допринео изузетно великом броју посетилаца и атрактивности нашег павиљона
Ана Илић (Фото: Небојша Бабић)

Светска изложба „Дубаи експо 2020”, на којој су 192 земље представиле највеће умове и иновације уз посету од више од 23 милиона људи, после шест месеци спустила је своју завесу. Србија је наступила под слоганом „Србија ствара идеје – Инспирисани прошлошћу, обликујемо будућност”, угостивши више од милион и двеста хиљада посетилаца, а о утисцима је за „Политику” говорила Ана Илић, координаторка пројекта „Србија експо Дубаи”. Дубаи се за ову изложбу припремао осам година и утрошио је седам милијарди долара.

– Србија је постигла импресивне резултате: од светске премијере невероватне научно-технолошке иновације „Метахуман ‒ Виртуелно оживљавање праисторијског човека из Лепенског вира”, па до представљања првог гејминг села које ће бити изграђено у Београду, што је веома важан потенцијал за нашу земљу, имајући у виду да је индустрија продукције видео-игара, поред кинематографије, најбрже растућа грана креативних индустрија у Србији. Презентовали смо и Стратегије за вештачку интелигенцију Србије, врхунске ВР технологије, оправдали због чега је британски Би-Би-Си прогласио Београд за један од пет најкреативнијих градова на свету – каже Ана Илић.

Дубаи Експо, централна грађевина „Al Wasl Plaza” (Фото:: Експо 2020 Србија)

Колико је пројекат „Метахуман” допринео угледу наших научника, односно наше земље у свету? У ком сегменту је такође направљен посебан искорак?

Управо захваљујући овом пројекту, Србија је постала тема светских медија и он је допринео изузетно великом броју посетилаца и атрактивности нашег павиљона, јер нам је омогућио да упознамо нашег претка, који је пре 10.000 година живео у Лепенском виру. То је била права сензација. Свету смо представили на конкретном примеру резултате рада наше научнице Софије Стефановић, удружен са гејминг компанијом „3латерал” из Новог Сада, која је део „Epic games”, иначе креативни амбасадори платформе Србија ствара.

Шта све Креативне индустрије, на чијем сте челу, још обећавају?

Све области креативних индустрија код нас имају огроман потенцијал и о томе најбоље говоре одлични економски подаци: више од 7,5 одсто удела сектора креативних индустрија у БДП Србије, с порастом извоза више од 50 одсто и континуираним растом, који само у последњих шест година износи чак 60 одсто. Имамо више од 125.000 запослених у сектору, од којих највећи број чине млади и високобразовани људи. Уз то још чекамо најновије економске показатеље, који обећавају још већи успех овог вибрантног сектора који је остваривао раст чак и током пандемије. За нас се често у свету може чути да смо „Силицијумска долина Балкана”, једна од топ пет дестинација за дигиталне номаде. Сјајне таленте имамо у области индустријског и графичког дизајна, гејминга, дизајна софтвера, преко сликарства и визуелних уметности, до сценских уметности, филма и музике. Тренутно најразвијенији сектори креативних индустрија су продукција аудио-визуелног садржаја и продукција видео-игара и верујем да ће ускоро и остале области креативних индустрија постићи овако добре успехе.

Да ли су већ почеле припреме за наредну светску изложбу у Осаки 2025. године?

Да, Србија је потврдила своје учешће на следећој светској изложби и већ су прве припреме у току. Тешко ће бити сада превазићи успех овогодишњег наступа, али то нам је свакако следећи изазов. Посебно је важно нагласити да се Србија, тачније Београд, кандидовао за специјализовани Експо 2027. Добијање те кандидатуре била би велика част и велики подстицај за наш будући развој.

Какви су нови планови, идеје?

Поред интензивне припремне активности пре и током ове изложбе, покренули смо нимало лак процес санације и ребрендирања археолошког налазишта „Винча ‒Бело брдо”, који је проглашен капиталним пројектом Владе Србије, а управо је расписан и међународни архитектонски конкурс. Бавимо се и адаптацијом прве креативне амбасаде Србије у Лондону, покренули смо процес реконструкције и адаптације некадашње зграде Ложионице у први иновативно-креативни мултифункционални центар у Србији и региону, а у сарадњи са Туристичком организацијом Србије урадили смо и ребрендирање туристичког производа Србије. Учествовали смо у изради специјализованих уметничких одељања у гимназијама широм Србије, као и посебним мултидисциплинарним мастер програмима „Мастер 4.0 креативне индустрије”, који су спој техничких и уметничких факултета…

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Честитке нашим уметницима и културним радницима. Њихова активност и успеси представљају специфичан вин изузетног патриотизма, који често незаслужено пролази испод радара шире јавности, што не умањује успех и значај њиховог рада.
fakat
Kreativne industrije su smišljene da bi se uništila prava umetnost i sve svelo na komercijalu. Kod nas jedino IT sektor doprinosi, koji takode pripada k.ind., sve ostalo je kajgod.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.