Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Почасни круг Војислава Шешеља

Зашто најталентованији српски политичар у последње три деценије никада није владао Србима? И због чега се с толико ентузијазма трудио да се то никада не догоди? Онај који то зна познаје Србе боље од њих самих! То зна и Војвода, али нам никада неће открити јер је увек познавао Србе боље него они себе саме. Да ли се у одговору на то питање крије највећа тајна Војислава Шешеља?

Не греше они који због тога сматрају да је Воја истински победник и да са галерије посматра Србију као велики консиљере. Зашто изгледа спокојно док као последња велика политичка звезда тешке категорије напушта политику и вођство над Српском радикалном странком? Зато што ће нас на крају све појести. Заслужено!

То је његова суштина коју нису разумеле ни службе, ни Американци, ни Слоба, ни Хаг, ни товариш Рогозин. Као што је питање да ли је разумео и Вучић! То је прича о неумерености! Када једе шампите, Шешељ поједе целу тепсију. Када ратује, он ратује против целог света. Када му кажу да је наталентованији српски политичар, он себе сматра годзилом која се спушта у Јадранско море и једном руком потапа Шесту флоту, а другом граби авакс и њиме чачка зубе. Када је отишао добровољно у Хаг, нису му давали ни грам шансе, али је вођа радикала поново учинио немогуће. Иако су га много пута видели под земљом, поново је васкрснуо и својим повратком осудио трибунал на смрт!

Да, то је његова највећа животна победа јер после његовог одласка из Хага тај суд је изгубио сваки смисао и сваку логику, држећи Воју у притвору 12 година без пресуде.

Да ли је лидер радикала, чије је основно погонско гориво дериват састављен од интелигенције, цинизма, презира, мржње и национализма, имао личну и политичку енергију да промени политичку крвну слику Србије, после повратка са службеног пута? Заправо, право је питање зашто то није желео да то учини. То знају само он и његов политички син Александар Вучић.

Можда је одговор у следећем – презирући друге, Воја није ни себе лишио тог, тако драгог, осећања међу Србима, пристајући да постане ријалити пајац који нежно шапуће дрвету о великосрпском национализму. Старлете су га очарано посматрале. Оне су те које непогрешиво детектују сирову, исконску моћ.

Драган Стојановић

У Воји су увек боравила тројица Шешеља. Један је био пророк ужаса и бренд менаџер ратова и смрти. Други је био непревазиђени политички шоумен, политичка претеча „Звезда ’Гранда’”. Трећи Воја скривен у Шешељу је најмлађи докторанд бивше Југославије, који је стицајем околности ушао у највеће политичке игре, сиромашак који постаје политичка жртва, потом вешто глуми дворску луду, а затим портпарола националне несреће и, коначно, постаје спектакуларни интелектуалац који је спржио целокупно правосуђе великих сила, борећи се двојако – супериорним правничким знањем и простачким језиком кафанског мангаша који је представницима тужилаштва предлагао да заузму набоље локације на хашким тротоарима.

Ако се сложимо с тезом да је сваки Србин изузетно комплексно уметничко дело, ком правцу припада Војислав Шешељ? Ако је иоле тачна теза да је Шешељ апстрактно дело читавог тима мозгова служби, који су инспирацију тражили у вињаку, класичном пићу југословенске агентуре, биће које је промолило главу из уметничког атељеа задивило би једнако и Пикаса и угледног др Франкенштајна.

Међутим, чак и под претпоставком да су се службе бавиле идејним радом сиромашног сина скретничара на сарајевској железничкој станици и мајке домаћице, уливајући му идеје великосрпског национализма електрошоковима, била би то банализација једног од најзагонетнијих уметничких дела српске политике. Наиме, тешко је пронаћи електроде са жицама које би биле довољно дугачке да опколе Шешељеву главу, у којој је смештен цео тим Менсе.

Није ми било потребно недавно ћаскање с Војом у једној телевизијској емисији, у паузама за рекламе, па да потврдим теорију о томе да је појео све своје створитеље. Ако су га и врбовале службе, није прошло много да би Воја врбовао њих, те је од прапостанка вишестраначја до данас постао најобавештенији човек у Србији.

Његови политички творци постали су његови потчињени. Његови наводни творци у ДБ-у постали су његови стварни доушници, тако да никада није имао само једног већ више лауфера. Има их и данас, раде за њега волонтерски. Покушавајући да управљају Шешељем, нису схватали да стварају свог газду. Како је прошла Служба тако је прошла и елита.

Ако су Воју у Београд, по бекству из Сарајева, примили Добрица Ћосић, Љубомир Тадић и Вук Драшковић, хранећи га, одевајући га и посматрајући га, не без елитистичке дистанце као дисидентског Шрека, убрзо се Воја сурово окренуо против њих, мљацкајући једног по једног.

Такав је био и са Американцима. Ако је у првим емигранстким данима тражио и добио контакте са америчким пуковником Мирољубом Тимотијевићем из Чикага, који је имао утицајне пријатеље у Вашингтону – ваљда су се мотали негде око Ленглија – Воја је само кратко био захвалан. Пријавио се као први четник добровољац у „Пустињској олуји”, али наравно да се, на путу до пустиње, зауставио код „Руског цара” и потом окренуо Садаму Хусеину.

Такав је био и с Милошевићем. Желео је да набије глогов колац Мирином јунаку Титу! Потом је постао омиљени породични опозиционар. Затим је толико вређао Миру Марковић, а нешто мање Слобу, да је чак и робијао, а затим је ушао у владу уочи бомбардовања и заједно с „црвеном вештицом”, како је тепао Мири, уклонио Јовицу Станишића са места шефа ДБ-а. Још један створитељ мање!

Гласао је против Кумановског споразума, али је остао у влади, иако у оставци. Тек када је Шешељ први признао победу Коштунице у првом кругу против Милошевића 2000. године, ДОС је могао да крене у коначну фазу обарања Слобе 5. октобра. Али, у цунамију ДОС-а који је све потопио, само је Шешељева глава остала изнад површине велике, демократске воде!

Када се чинило да ће разорити и ДОС, Шешељ је кренуо у свој победнички марш на Хаг, жртвујући 12 година слободе и здравља, свестан да је његова сива маса у глави производ социјалистичко-самоуправног кубизма као уметничког правца, способна да разори читав англосаксонски правни поредак. И да судију Антонетија претвори у најозбиљнијег кандидата за члана централне отаџбинске управе радикала.

Шта је схватио Воја данас, одлучивши да напусти политику? Да Срби више не прихватају његов архаични језик којим владају смрт, ратови, мајка мајчина, политичке фукаре, битанге и страни плаћеници које је детектовао, а онда се бацао на њих свом својом снагом.

Наследиће га син Александар Шешељ, кога Војвода дуго спрема за наследника. Ако је момак наследио очеву интелигенцију, а јесте, ако је упио његово знање и наследио политичке и обавештајне линкове који се у Срба преносе с колена на колено, а логично је, радикалски престолонаследник у догледно време може скинути шубаре с усијаних глава и учинити оно што формално није успео његов отац. Не мислим да ће Вјерицу Радету редизајнирати у Коко Шанел, али може ли решешељизовати политичко наслеђе свога тате?

Може. По карактеру Александар Шешељ је иста мајка! Одмерен је, учтив и толерантан не само због своје природе већ и због тога што је Војвода желео да постане такав. Дакле, човек кога су желели да обликују, а он им је преузео моћ, обликујући све остале, никада не може отићи у политичку пензију. Возиће и даље почасни круг.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

3opaH
Први пут сам реч "Шешељ", чуо као дијете у подруму једне бјеловарске зграде током тужног периода опкољавања касарне ЈНА на Војнићу и непосредно прије експлозије складишта у Беденику, којом је у вјечност отишао Херој Тепић. Сусједи, до тада ратоборној и непријатној "усташкињи" скоро је испало зубало из уста када је са радија дошла вијест да се "Шешељ" и његови "Четници" налазе у селима Западне Славоније. Хвала му на томе.
Борис М. Бања Лука
Војислав Шешељ. Правник, професор, војвода, шеф странке, најмлађи доктор, бананамен, развлакач хашког суда, побједник избора, губитник избора, организатор шешељеваца, омиљени гост свих емисија, омражен и поштован, један једини и непоновљиви.
Мали Ђокица
Вредело је прочитати још једном.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Да.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.