Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: СВЕТ У БРЗОЈ ТРАЦИ ИСТОРИЈЕ

Криза идентитета муслиманског света

За прилике у исламском свету пресудну улогу су играле тзв. светске силе. Једино Ердоганова неоосманистичка Турска покушава, и донекле успева, да се нешто равноправније укључи у ту игру моћи и утицаја
(. EPA-EFE/SEDAT SUNA)

Кад се каже „исламски свет”, обично се мисли на приближно две милијарде људи који исповедају најмлађу једнобожачку религију или јој традицијски припадају. Они представљају већину становништва у педесетак држава на планети, док су у многима мањински заступљени. Такође, за „исламски свет” се везује представа о релативно највећем демографском расту, уз прогнозу да би муслимани у не тако далекој будућности могли постати најбројнија верска заједница на кугли земаљској. Све што је речено никако није спорно јер одражава чињенично стање на нивоу „хантингтонског” сагледавања човечанства у координатама и категоријама религијских, а изведено и цивилизацијских формација исходишно утемељених на систему религијских вредности и њима претежно надахнутих и уобличених културних образаца.

Ако се пак жели посматрати и протумачити актуално стање „исламског света” у светлу онога што се све чешће рачунарском терминологијом не баш елегантно назива „великим ресетом”, доћи ће се до концептуалног, али и стварносно реалног проблема да је привидно неупитно одређење „исламски свет” на нивоу динамике политичке појавности у многом погледу хеуристички недостатно, па и методолошки неупотребљиво. То, међутим, не значи да је оно суштински сазнајно и интерпретацијски ирелевантно. Напротив!

За разумевање комплексне конфигурације актуалне ситуације и процеса који обележавају део света у ком већински или у компактнијим целинама живе муслимани примереније је користити се појмом/термином „муслимански свет”, пошто је реч о конкретним, савременим друштвеним заједницама, државама и мултилатералним организацијама. На том плану посматран, „муслимански свет” већ дуже време, практично од распада Османског царства, одаје слику велике фрагментираности, грчевитих унутрашњих противречности и кризе идентитета иако поједине веће и ресурсима богатије муслиманске државе играју одређену, премда укупно ипак другоразредну улогу у збивањима која битно обележавају и усмеравају међународне односе. Изузмемо ли повремене узлете утицајности највећих муслиманских произвођача фосилних горива (рат у Украјини увео нас је у такву фазу), за прилике у овом свету пресудну улогу су играле, и настављају да играју, тзв. светске силе, како оне са Запада тако, одскора све више, и са Истока. Једино Ердоганова неоосманистичка Турска покушава, и донекле успева, да се нешто равноправније укључи у ту игру моћи и утицаја.

Уз стално деловање ендемских набоја историјских и савремених међумуслиманских несугласица и спорова, укључујући и велики сунитско-шиитски раскол, и подстицањем управо тих супротности, на позиционирања и кретања у муслиманском свету пресудно утичу инострани чиниоци и њихови међуодноси, а не братска солидарност коју би подразумевала припадност „исламском свету”. Од Магреба до Машрека и Средњег истока муслиманске државе више се свађају и ратују но што пријатељују. Ни феномен радикалног исламизма и тероризма, укључујући Исламску државу, ма колико био спектакуларан и застрашујући, није изузетак у погледу несумњиве унутарисламске етиологије, али и моћног уплива са стране. Угледни француски исламолог Жил Кепел погодио је кад је у феноменологији муслиманског света савремени џихад назвао, сасвим курански, фитном, односно „смутњом”. Паничне најаве о политичкој, а поготово некаквој државно организованој општој експанзији ислама неутемељене су у реалностима муслиманског света. У времену експанзије „надзорног капитализма”, актуализованог политички, економски и пропагандно, а богме и војно, кроз немилосрдну офанзиву тоталитарног либералистичког глобализма, муслимански свет, идентитетски располућен између верности исламу и (пост)модерности, нема никакву шансу.

Сасвим другачије стоји ствар са „исламским светом”. Дубинска, иманентна духовна и културна повезаност укупно и просечно плиће секуларизованих муслимана на свим меридијанима, испод површинског „архипелага ислам” (срећан термин двојице италијанских аналитичара), опире се агресивној глобализацији лишеној димензије истинске универзалности. А једна међу планетарним универзалијама од искона је била културно-цивилизацијска разноликост света, која се сада грубо и лицемерно настоји поништити. Ту лицемерност уверљиво потврђују двоструки стандарди наметљивих протагониста наводно либералног идеала „слободног друштва” и људских права према невољницима који на њихове границе стижу из муслиманског света и одскора из Украјине. „Исламски свет” се у овој равни исказује као људски и морално супериоран, а свакако нормалнији вид заједништва. Но, то је већ друга, она права прича, за коју се под притиском ненормалног и интересно изопаченог насртаја на уравнотежени светски поредак углавном нема времена. А време ради на дуге стазе.

*Професор емеритус

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pjer
Vrlo poučan tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.