Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је јаком динару истекао рок

​Све досадашње околности које су јачању динара ишле наруку, кренуће у обрнутом смеру. Рецесија код наших главних спољнотрговинских партнера је скоро извесна, а вероватноћа да и Србија у овој години премаши раст БДП-а од три одсто је занемарљива
(Фото А. Васиљевић)

Бивши гувернер, и не само он, упорно тврди да је динар прецењен. Садашњи гувернер(ка), пак, каже, да би динар био још јачи да Народна банка Србије (НБС) није интервенисала да спречи његово даље јачање. Кад се каже да је динар прецењен, мисли се, првенствено, у односу на евро у којем све живо изражавамо, и бруто домаћи производ (БДП), јавни дуг, зараде, а у свакодневном животу и велики сервис, кречење по квадрату, станарина и сл. То значи да би евро уместо 117,7 динара требало да вреди, рецимо, 130 динара.

Да је тако, наш садашњи БДП од 6.120 милијарди динара вредео би 47 милијарди евра уместо 52 милијарде евра, колико рачунамо да сад износи. Исто је и са зарадом. Просечна јануарска зарада (последњи објављени податак) од 71.000 динара вредела је 603 евра, а по курсу евра од 130 динара вредела би 546 евра. То важи и за јавни дуг, и да не набрајам. Наравно, криво исказивање вредности у еврима није главна мана прецењеног динара. Већа је замерка што садашњи курс дестимулише извоз а охрабрује увоз, јер извоз од милион евра по садашњем курсу извознику значи приход од 117,7 милиона динара, а по курсу од 130 динара за један евро приходовао би 130 милиона динара.

Са увозом је обрнуто. Милион евра увоза сада у рачуноводству увозника значи расход од 117,7 милиона уместо 130 милиона динара. Има тога, мада се то мало пренаглашава. Наша извозна понуда, а посебно увозна тражња нису нарочито осетљиви на промену курса динара, што довољно илуструју два највећа извозника – Железара „Смедерево” и РТБ Бор (више се, нажалост, не зову тако) а да не говоримо о увозу енергената. Било како било, прошлогодишњи спољнотрговински робни дефицит приближио се износу од седам милијарди евра. „Корист” од прецењеног динара је што књиговодствено смањује вредност инодугова и камата на те дугове, те олакшава сервисирање иностраних дугова. Сада дужнику треба мање динара да би набавио милион евра и вратио повериоцу, а мање износи и камата у динарима на тај милион евра. Значи, задуживање се исплати.

Судећи по мишљењу садашњег гувернера и власти, уопште, динар је стварно јак, и био би још јачи да није било интервенција НБС које су то спречавале. Ако постоји вишак понуде девиза на девизном тржишту у односу на тражњу, што је наш случај годинама уназад, продавац девиза је вољан и да јефтиније прода те девизе да би дошао до потребних динара. А то значи јачање динара. Да се то не би десило, НБС купује девизе на девизном тржишту и тако изједначава понуду и тражњу на девизном тржишту, па се, у том случају, девизе купују и продају по непромењеном курсу. НБС интервенише и у обрнутом случају, када је понуда мања од тражње. Међутим, за последњих пет година (од 2017. до 2021) НБС је више купила него продала девиза у износу од 4,2 милијарде евра.

Е сад, постоји разлика у тумачењу разлога зашто је и како динар достигао толику вредност. Актуелна извршна и монетарна власт каже – због квалитета економије, уравнотежених јавних финансија и ниске инфлације, а стварност, да је, првенствени, разлог висок прилив девиза по основу страних директних инвестиција и дознака из иностранства. Велико штампање евра, разуме се, обара његову вредност, али у односу на динар само зато што у великим износима стиже у Србију. То потврђује и чињеница, да је НБС у 2020. години, када је пао прилив девиза по напред наведеним основама, продала девиза из девизних резерви у вредности од близу 1,5 милијарди евра, да би спречила пад динара.

Постоји и неслагање у тумачењу откуд толики прилив девиза по основу страних инвестиција. Власт и једна и друга то тумаче поверењем страних инвеститора у стабилност српске економије, а стварност да је разлог отворени позив – дођите, нико вам неће дати услове боље од нас. А то значи, бесплатно земљиште, готова инфраструктура, велике буџетске субвенције, пореске и друге олакшице.

Нажалост, наш слатку дилему око реалности динара могла би да разреши економска ситуација, значајно погоршана ратом у Украјини и инфлацијом која је и пре тога већ узела маха. Све досадашње околности које су јачању динара ишле наруку, кренуће у обрнутом смеру. Рецесија код наших главних спољнотрговинских партнера је скоро извесна, а вероватноћа да и Србија у овој години премаши раст БДП-а од три одсто је занемарљива. И САД и ЕУ ће покушати да инфлацију обуздају дизањем камата. Доток девиза по основу страних директних инвестиција у мањем обиму је сасвим известан, а морамо рачунати и на мањи доток девиза по основу дознака из иностранства. Увоз ће вредносно значајно премашити прошлогодишњи, па је известан и огроман спољнотрговински дефицит. Да су ствари са динаром у погоршању говори чињеница да је за одбрану садашње вредности динара за прва два овогодишња месеца продато близу милијарду евра девизних резерви. Врло брзо ће се показати бесмисленим и немогућим истрајавање на очувању садашње вредности динара.

Наравно, за све ће бити крива пандемија и рат у Украјини, упорно одбијајући ноторну чињеницу да смо водили развојну и економску политику под претпоставком економске нормалности у ширем окружењу, стварајући тако неодрживу економију, и не само економију.

Економиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
 

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Komentari su tipa dinar treba da je jak jer meni to odgovara ili obrnuto. A “jacina” dinara ne dolazi od rada i produktivnosti u Srbiji nego od ogromnog iznosa doznaka koje salju gastabajteri i od milijardi deviznih kredita koje podigne drzava u inostranstvu pa zameni kod NBS za dinare “iz vazduha”. A NBS onda to stavi u tzv “devizne rezerve” kojima se hvali a ne kaze da je to pozajmljeni novac. Dinar je jako precenjen i odrzava se takav samo na osnovu tih ogromnih para koje dolaze sa strane.
Trifun
Postovana "Politiko" Molim da u demokratskoj tradiciji,i u skladu sa propozicijama, vaseg portala,objavite moj odgovor na uvredljiv i omalovazvajuci komentar g-dina Guzine,nicim izazvan.. Unapred hvala na razumevanju
mirjana
komentarishe "bivshi gouverner"?Da li je on radio bolje ?
Trifun
@mirjana Za vreme ex guvernera Soskica (2008-2012.),na koga se poziva g-din Guzina,dinar je izgubio 33,5 % vrednosti.Pri tome je NBS prodala (potrošila deviznih rezervi po osnovu intervencija) 5,7 milijardi evra..Sada,uz visegodisnji stabilan kurs (cca 117 din/eur) devizne rezerve Srbije rastu:Na kraju mandata Soskica(2012.) devizne rezerve Srbije bile su 11,2 milijardi eura,dok su na kraju 2021.g devizne rezerve 16,5 miliardi eura( 147% vece)..I onda Guzina & Soskic govore o precenjenom dinaru!
Vojislav Guzina
Trifune, uporno se upuštate u materiju koju ne razumete.
Trifun
G-dine Guzina sta je,nego zalaganje za devalvaciju dinara,pitanje "Да ли је јаком динару истекао рок?" I pozivanje na "bivseg guvernera" i ne samo njega, koji "упорно тврди да је динар прецењен"? Na pogresno postavljenim premisama gradite teoriju o "precenjenom dinaru" da bi,na kraju uratka,poentirali "да смо водили развојну и економску политику.. стварајући тако неодрживу економију, и не само економију" s ocitim politickim ciljem osporavanja evidentnih ekonomskih rezultata aktuelne vlasti..
Vojislav Guzina
Trifune, ko se zalaže za devalvaciju. Da li ste, uopšte, čitali tekst.
Прикажи још одговора
bambi
Pa s obzirom da su zavrseni izbori, jeste.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.