Изазови на локалитету „Винча – Бело брдо”

Винча – Бело брдо једно је од најзначајнијих праисторијских налазишта у југоисточној Европи, које крије девет метара дебео слој у којем су забележене готово све етапе живота на овом месту почевши од 5800. године старе ере па све до данас. Посебно су значајни слојеви неолитског периода који су дали материјалну културу изузетног занатског умећа и префињеног укуса, а најпознатије су винчанске фигурине, најчешће у облику људске фигуре израђене од теракоте, које су постале и нека врста заштитног знака тог богатог налазишта, знак препознавања да је баш о Винчи реч. Међутим, изложба „Пројекат Винча: нови археолошки изазови”, аутора Ненада Тасића, Кристине Пенезић и Дамира Влајнића, која до 30. априла траје у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности, има нешто специфичнији акценат – реч је о клизишту које прети да угрози локалитет и напорима учињеним да се колико је могуће то спречи.

Наиме, како објашњавају аутори поставке, од 2010. године трају напори да се део налазишта који је погођен клизиштем спаси и истражи пре него што природни процеси однесу вредне податке и драгоцене предмете у неповрат. На заштити Винче ангажован је интердисциплинарни тим који је током претходних 11 година предано радио на спасавању овог изузетног културног блага.

Др Ненад Тасић, професор Филозофског факултета у Београду, руководилац археолошких истраживања у Винчи од 1998, каже да су на овој поставци приказани резултати рада археолога, геолога, геофизичара, антрополога, инжењера, геодета, конзерватора, од којих је свако допринео заштити, проучавању и презентацији археолошког налазишта и да је то резиме активности које су предузимане током претходних година, односно од тренутка када је установљено да активно клизиште угрожава интегритет тако значајног археолошког налазишта као што је „Винча – Бело брдо”.

– Клизишта на културним добрима овог значаја нису тако честа појава тако да није било опробаног „упутства” за поступање у оваквим ситуацијама. Направљен је тим који ће на најмање инвазивни начин прикупити податке о садржају подземља и добити прецизну слику простирања археолошких и геолошких слојева. Методологије и процедуре које смо користили за ову намену приказане су у првом делу изложбе – додаје Тасић.

С обзиром на то да је током претходних неколико година истраживан најмлађи слој Винче који датира из средњег века, публика ће имати прилике да се упозна и са тим аспектом налазишта. Истражен је део велике средњовековне некрополе, а новооткривених више од 300 гробова, датовани су у период између 9. и 14. века нове ере. Поред тога приказан је и материјал праисторијске епохе од неолита до бронзаног доба.

– У том смислу, други део поставке посвећен је и одабраним археолошким налазима са кампања од 2019, који говоре о високом занатском умећу и континуитету живота на Белом брду. Могу се видети украсни предмети, наушнице и прстење који су откривени приликом истраживања велике српске некрополе која је била коришћена до 14. века – каже наш саговорник.

Изложба је реализована у сарадњи Филозофског факултета у Београду са градским и републичким институцијама културе, а такође представља и део мониторинга Капиталног пројекта од значаја за Републику Србију и Пројекта санације Винче, који је помогла амбасада САД.