Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изазови на локалитету „Винча – Бело брдо”

Изложба у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности указује на напоре учињене да се део налазишта погођен клизиштем спаси
Прстен из средњовековне некрополе (пре конзервације) (Фотографије Центар за дигиталну археологију Филозофског факултета у Београду)

Винча – Бело брдо једно је од најзначајнијих праисторијских налазишта у југоисточној Европи, које крије девет метара дебео слој у којем су забележене готово све етапе живота на овом месту почевши од 5800. године старе ере па све до данас. Посебно су значајни слојеви неолитског периода који су дали материјалну културу изузетног занатског умећа и префињеног укуса, а најпознатије су винчанске фигурине, најчешће у облику људске фигуре израђене од теракоте, које су постале и нека врста заштитног знака тог богатог налазишта, знак препознавања да је баш о Винчи реч. Међутим, изложба „Пројекат Винча: нови археолошки изазови”, аутора Ненада Тасића, Кристине Пенезић и Дамира Влајнића, која до 30. априла траје у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности, има нешто специфичнији акценат – реч је о клизишту које прети да угрози локалитет и напорима учињеним да се колико је могуће то спречи.

Наиме, како објашњавају аутори поставке, од 2010. године трају напори да се део налазишта који је погођен клизиштем спаси и истражи пре него што природни процеси однесу вредне податке и драгоцене предмете у неповрат. На заштити Винче ангажован је интердисциплинарни тим који је током претходних 11 година предано радио на спасавању овог изузетног културног блага.

Др Ненад Тасић, професор Филозофског факултета у Београду, руководилац археолошких истраживања у Винчи од 1998, каже да су на овој поставци приказани резултати рада археолога, геолога, геофизичара, антрополога, инжењера, геодета, конзерватора, од којих је свако допринео заштити, проучавању и презентацији археолошког налазишта и да је то резиме активности које су предузимане током претходних година, односно од тренутка када је установљено да активно клизиште угрожава интегритет тако значајног археолошког налазишта као што је „Винча – Бело брдо”.

– Клизишта на културним добрима овог значаја нису тако честа појава тако да није било опробаног „упутства” за поступање у оваквим ситуацијама. Направљен је тим који ће на најмање инвазивни начин прикупити податке о садржају подземља и добити прецизну слику простирања археолошких и геолошких слојева. Методологије и процедуре које смо користили за ову намену приказане су у првом делу изложбе – додаје Тасић.

Током ископавања девет метара дебелог културног слоја  

С обзиром на то да је током претходних неколико година истраживан најмлађи слој Винче који датира из средњег века, публика ће имати прилике да се упозна и са тим аспектом налазишта. Истражен је део велике средњовековне некрополе, а новооткривених више од 300 гробова, датовани су у период између 9. и 14. века нове ере. Поред тога приказан је и материјал праисторијске епохе од неолита до бронзаног доба.

– У том смислу, други део поставке посвећен је и одабраним археолошким налазима са кампања од 2019, који говоре о високом занатском умећу и континуитету живота на Белом брду. Могу се видети украсни предмети, наушнице и прстење који су откривени приликом истраживања велике српске некрополе која је била коришћена до 14. века – каже наш саговорник.

Изложба је реализована у сарадњи Филозофског факултета у Београду са градским и републичким институцијама културе, а такође представља и део мониторинга Капиталног пројекта од значаја за Републику Србију и Пројекта санације Винче, који је помогла амбасада САД.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.