Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Економија ЕУ се због рата неће вратити у нормалу

(EPA-EFE/S. LECOCQ)

ЊУЈОРК- Рат у Украјини и економске санкције које су уследиле изазваће далеко веће поремећаје у европској економији и на тржишту него претходне кризе као што је пандемија коронавируса, кажу економисти.

У светлу руског напада на Украјину, европски лидери су убрзали планове за смањење своје превелике зависности од руске енергије. Европски парламент је у четвртак позвао на увођење хитног и потпуног ембарга на руску нафту, угаљ, нуклеарно гориво и гас.

Међутим, овај агресивни заокрет има цену за европску економију - погураће ионако високу инфлацију до рекордних нивоа и прети да поткопа опоравак производње започет прошле године када су привреде настојале да поново изађу из пандемије ковид-19, пише Си-Ен-Би-Си.

Шеф за глобална макро истраживања у ИНГ банци, Карстен Брзески, истиче да је Европа због рата посебно изложена ризику од губитка конкурентности на међународном тржишту.

„За Стари континент, рат је много већи изазов него што је пандемија икада била. Не говорим само о безбедносној и одбрамбеној политици, већ пре свега о целокупној економији”, наводи Брзески.

Каже да се еврозона сада суочава са лошом страном свог фундаменталног економског модела, као економија оријентисана на извоз с великом индустријском кичмом и високом зависношћу од увоза енергије.

Након што је уживала у бенефитима од глобализације и међународне поделе рада последњих деценија, еврозона сада мора да појача своју зелену транзицију и напоре за енергетском аутономијом, а да истовремено повећава потрошњу на одбрану, дигитализацију и образовање.

Брзески сматра да је то изазов који „може и мора да успе”.

„Уколико и када то успе, Европа би требало да буде добро позиционирана. Али притисак на финансије и приходе домаћинстава ће остати огроман док год до тога не дође. Корпоративни профити ће, у међувремену, остати високи”, оцењује он.

Додаје да се Европа, истовремено, суочава са хуманитарном кризом и важном економском транзицијом, преноси Танјуг. „Рат се одвија у 'житници' Европе, кључном подручју производње житарица и кукуруза. Цене хране ће порасти на ниво без преседана. Раст инфлације у развијеним економијама могао би да постане питање 'живота и смрти' за привреде у развоју”, наводи Брзеси.

По његовом мишљењу, финансијска тржишта су „обманута” покушајима да се ојачају европске акције, јер, како каже, „тренутно нема повратка било каквој врсти нормалности било које врсте”.

И други економисти сматрају да ће ови тектонски поремећаји за европску, али и глобалну економију, извршити додатни притисак на централне банке и владе које се налазе између „чекића и наковња” жонглирајући између инфлације и фискалне одрживости.

Француска банка БНП Париба процењује у најновијој анализи да ће убрзање реализације циљева декарбонизације, раст државне потрошње и дугова, све веће спутавање глобализације и већи инфлаторни притисци бити трајни проблем.

„То представља за централне банке изазовније окружење у којем треба да воде монетарну политику и одржавају инфлацију у циљаном распону, и не само да умањује њихову способност да се посвете одређеном путу политике, већ чини вероватнијим грешке у доношењу одлука о политици”, каже Спирос Андреопулос, виши економиста у БНП Париба.

Он такође напомиње да ће повећање каматних стопа с циљем обуздавања инфлације на крају отежати живот фискалним властима.

„Иако ово није тренутни проблем, не само зато што су владе генерално продужиле просечан рок доспећа њиховог дуга из година са ниским каматним стопама, амбијент са вишим каматним стопама може променити и фискални рачун. Зато би на крају, проблем одрживост дуга могао поново да се исплива на површину”, оцењује Андреопулос.

Ниска инфлација у скорашњој историји еврозоне значи да Европска централна банка никада није била приморана да бира између фискалне одрживости и праћења својих инфлационих циљева, јер је ниска инфлација захтевала прилагодљиву монетарну политику која је помогла фискалној одрживости.

„Политички, ЕЦБ је била у позицији да на убедљив начин, по нашем мишљењу, одбаци оптужбе да је помагала владама истичући у први план ниске стопе инфлације. Овог пута, ЕЦБ мора да пооштри политику како би обуздала инфлацију у светлу даљег повећања јавног дуга, наслеђа пандемије и континуираног притиска на државне касе”, закључује Андреопулос.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Roos
Па даду имали снагу да не зависе од Америке=нато били би суверени, док овако су ипак окупирани!
Roos
То је део плана Агенде 20-30!
Перагеније
ТО је и био амерички циљ. Али, како то често бива, нису добро израчунали - Кина јача, а то значи и пресечене изворе за Русију... Кад су Амери играли шах - па и Фишер је бежао у Русију?...
Борис М. Бања Лука
Укратко, како увести сам себи ембарго. Дивота.
Hajduk Veljko
Kojeg rata? Pa nije Evropa u ratu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.