Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Купљени за мале паре

Стечајни мафијаши, који су се ових дана обрели на слободи, вероватно су најомраженији ликови у мислима такозваних губитника транзиције. Бивши и садашњи радници некада богатих фирми листом им на душу стављају тешко бреме – да су отели, обезвредили и продали имовину коју су генерације стицале.

Потписи Горана Кљајевића и Делинке Ђурђевић, првих судија Трговинског суда до тренутка хапшења, налазе се на скоро свим необично уведеним и спроведеним стечајевима у Србији. Друго предузеће бивше Југославије – „Инекс”, некада најмоћнији трговинскиланац у овом делу Европе – Робне куће „Београд”, велика текстилна индустрија „Беко”, БИМ „Славија”, Грађевинско предузеће „Рад”, „Це маркет”, „Југоекспорт”, листа вредна милијарди долара.

Предузећасу имала различите судбине, па се и данас налазе у различитим положајима, односно рукама. Једно је, пак, сигурно, све фирме које нису продате – биће.

„Инекс” је данас у стечају, ради. Његова највреднија имовина – велика пословна зграда у Улици краљице Марије (бивша 27. марта) и хотелски комплекс на Јадрану, „Златна обала”, већ ће колико у септембру „потражити” новог купца.

Робне куће „Београд” нису уврштене у случај стечајне мафије, већ се за њих води посебан поступак. Ипак,две чињенице: њима су се бавиле поменуте судије и РКБ су продате из стечаја. Кажу, за добре паре – 360 милиона евра. Срећни купац био је Бајо Живанић. Радници који су протестовали неколико месеци пре продаје, па чак и штрајковали глађу, тврдили су да је прави купац Мирослав Мишковић.

„Це маркет” је купио, а то се чак и зна, Мирослав Мишковић. Слободан Радуловић, бивши директор предузећа, побегао је пре тога, још почетком 2006. године. У сунчану Шпанију. Претходно је „Це маркет” оштетио за двадесетак милиона евра.

Уопште, изгледа да се у Србији добро примио овај механизам за додатно богаћење тајкуна који је покушао да објасни Бранко Драгаш, банкар и економиста.

– Тајкун одлучи да преотме фирму која, најчешће, има велику имовину. Будући да не жели да плати тржишну цену предузећа, јер је његов основни циљ да препродајомзаради брзо и много, тајкун налази „инсајдера” у предузећу, углавном некога из „врха”, и откупљује права од поверилаца. Тајкун, по правилу, са тим предузећем послује одраније, па му пласира репроматеријал са „надуваним” фактурама или краткорочне позајмице са зеленашким каматама.Унамери да предузеће презадужи. Пословодство потписује штетне уговоре и за ту услугу добија провизију. После извесног времена када фирма, услед нарастања обавеза, постане, прво неликвидна, а затими несолвентна, тајкун поверилац покреће стечај да би је јевтинопреузео – објашњава Драгаш.

Послеје најважније да тајкун има свог председника суда, стечајног судију и стечајног управника који, радећи за провизију, врше ликвидацију предузећа.

Испаштају, наравно, радници. Само у „Инексу” и Робним кућама „Београд” било је запосленовише од 40.000 људиукупно.

Мутила се вода и у ГП „Рад”. Миљан Радовић, један од бивших директора, тврдио је својевремено да је „уз благослов Горана Кљајевића за само 31 милион динара купљена имовина овог предузећа”. Наводно купио ју је ујак судије Кљајевића, Радисав Јоцовић. Такође, Миљко Живојиновић, стечајни управник у „Раду”, приведен је 2006. године под сумњом да је злоупотребом службеног положаја предузећу нанео штету од 543 милиона динара. После 48 сати је пуштен. „Рад“ је данас у стечају.

Кад је реч о стечајној мафији, чвориште „испумпавања” новца је било у Трговинском суду. Уз сложен начин рада ове криминалне групе, последица је била сасвим једноставна – државни новац је одлазио у џепове људи са именом и презименом. У „испумпавању државе” учествовали су и „Це маркет”, Поштанска штедионица, неколико приватних предузећа и „контроверзних бизнисмена”.

Пример: из „Це маркета” тадашњи директор Слободан Радуловић пребацује новац предузећима Мика Брашњовића (један од деветоро ухапшених стечајних мафијаша). Овим новцем Брашњовић иде у два смера – испод цене закупљује просторије „Бека” и другим делом купује БИМ „Славија”. Оба предузећа су у стечају за који су надлежни Трговински суд, Горан Кљајевић и Делинка Ђурђевић. На одговорна места постављају адвоката Немању Јоловића (такође један од ухапшених) и његову канцеларију. Истовремено, Поштанска штедионица додељује кредите Брашњовићевим фирмама, без ваљаних гаранција и мимо пословне политике. Овај новац се користи за подмићивање Кљајевића и Ђурђевићеве.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.