Уторак, 05.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Филум у темељу културног живота Крагујевца

Основан 1996. као одељење београдског Филолошког факултета, Филолошко-уметнички факултет ове године обележава 20 година самосталног рада у оквиру Универзитета у Крагујевцу
Зоран Комадина ( Б.Карталовић)

Крагујевац – Препознатљив по скраћеницим Филум, Филолошко-уметнички факултет је за две деценије рада у оквиру Универзитета у Крагујевцу створио завидну кадровску структуру и армирао старе темеље културног живота у првој престоници модерне Србије. Појава Филума с почетка 21. века у граду аутомобила и машинских инжењера била је готово револуционарна. Данас се без професора и студената овог факултет, који су надградили традицију и оплеменили друштвени амбијент, тешко може замислити једна релевантна уметничка манифестација у Крагујевцу и Шумадији.

Филум је почео да ради 1996. године као одељење београдског Филолошког факултета, а 2002. године је ушао у састав Универзитета у Крагујевцу, као самостална академска установа. Од тада до данас овај факултет је пролазио кроз различите мене развоја, превазилазећи све проблеме – осим једног. Наиме, упркос бројним покушајима и ургеницијама градских и универзитетских власти, Филум је и данас без своје зграде.

Подстанарски статус Филума, који и сада ради на десетак локација у граду, организујући наставу и вежбе у основним школама и на другим факултетима, ипак није омео професоре и студенете да остваре педагошке задатке и досегну висок ниво уметничке креативности.

‒ Надам се да ће изградња зграде Филума почети ове године. Све је спремно, одређена је локација, пројекат је завршен, издата је и грађевинска дозвола, а средства ће бити обезбеђена из кредита Развојне банке Савета Европе. Имајући у виду резултате које постижу на пољу уметности и науке, наших 1.700 студената и 230 наставника и истраживача заслужују један адекватан објекат у којем би могли нормално да раде – наводи декан факултета, проф. др Зоран Комадина.

Управа Филума је одлучила да годину јубилеја – две деценије рада у оквиру Универзитета у Крагујевцу – обележи низом пригодних манифестација. Катедре за графику и дизајн приредиле су изложбе студената и професора у Галерији „Мостови Балкана”, а у Универзитетској галерији су изложени радови бивших студената сликарске академије, данас остварених уметника и узорних педагога. На истом месту недавно је организован и концерт на коме су изведене композиције професора са музичког одсека.

‒ Концерт је био прворазредан догађај, не само зато што је интерпретација била професионална већ и зато што се савремене композиције домаћих аутора не изводе често. Жао ми је што Трећи програм Радио Београда није успео да сними концерт због техничких проблема. Била је ту екипа Радио-телевизије Крагујевца, па се надам да ће у снимку моћи да ужива заинтересована публика – каже декан Филума.

Централна манифестација свечарског програма биће одржана на Дан Филума, првог јуна, када ће у Књажевско-српском театру наступити симфонијски оркестар факултета.

‒ Крагујевац би требало да има још неки концертни простор. Позориште и Свечана сала Прве гимназије нису довољни. Постоји план да се реновира велика сала биоскопа „Шумадија”, а сала биоскопа „Пионир”, која деценијама пропада, изузетно је акустична. Једна репрезентативна концертна дворана је преко потребна граду у коме наступају и уметници из иностранства – сматра композитор Комадина.

На Филуму постоје три одсека: филолошки, музички и одсек за примењене и ликовну уметност. Интересовање средњошколаца за овај факултет је константно, мада је одзив на групама за педагогију и српски језик последњих година нешто мањи, док су на групама за стране језике приметне осцилације, каже декан Комадина, истичући и резултате Филума на пољу издавачке делатности, научног и уметничког рада. Часопис „Наслеђе” и скуп „Српски језик, књижевност, уметност” досегли су међународни ниво, а Крагујевачки академски оркестар акордеониста је недавно победио на Светском трофеју, највећем такмичењу за уметнике на хармоници.

 

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.