Безглутенска исхана није помодарство, него једина терапија за оболеле од целијакије

Још једна рођенданска торта коју није пробала, излазак у коме није смела да једе пицу или хамбургер као њени вршњаци, вечито размишљање како ће је прихватити други, да не помисле да превише зановета око исхране, тешке околности за Теу Гашпар Ковачић одавно су превазиђене. Она се сада бори са својом децом која су од ње наследила ген и склоност ка целијакији, аутоимуној болести коју изазива нетолеранција на глутен.

Исхрана је једини лек

Процењује се да у Србији 70.000 људи болује од ове болести која дупло чешће погађа жене. За правилно дијагностиковање потребно је често неколико година, у просеку, четири, а већина пацијената у тренутку дијагнозе има између 30 и 40 година.

„Тешко је препознати о чему је реч у почетку. Мени је пре 27 година дијагностикован кожни облик целијакије, а сада знам да и моје дете можда неће смети да једе глутен. То ме не плаши посебно, али ме више брине цео процес откривања и дијагностиковања болести, неупућеност педијатра, васпитача и генерално околине. Људи морају да схвате да је за особе које болују од целијакије безлутенска дијета једини лек. За њих то никако није тренд и ту нема одступања”, испричала је Теа која је кроз своје искуство дочарала тек обрисе свакодневног живота особе оболеле од целијакије.

Целијакија- камелеонска болест

Када се не лечи или не препозна на време целијакија може да изазове низ озбиљних здравствених проблема као што су губитак косе, умор, проблеми са зубима, анксиозност, депресија, остеопороза, недостатак гвожђа и других витамина, а најјаснији знак су проблеми са варењем, мучнина, дијареја, затвор. Такође, лекари је зову камелеонска болест.

„Целијакија се сматра клиничким камелеоном. На ову болест треба посумљати и када проблеми нису уско везани за дигестивне проблеме. Сећам се да смо имали случај девојчице од две године која уопште није била покретна, она је била дете као крпена лутка када смо почели да се бавимо дијагностиком и када смо утврдили да болује од целијакије. Симптоми могу да буду и низак раст, слабо напредовање у телесној тежини, болови у зглобовима, анемија, али и неуролошки и психички проблеми”, објаснила је др Наташа Драгутиновић, гастроентеролог и специјалиста педијатрије која је истакла да је од изузетне важности осим дијагностике, едукација.

Посебан режим једина нада

Стриктна безглутенска исхрана је захтевна за припрему и зато је неопходна подршка и породице и целокупног друштва. Некада су чак родитељи принуђени да један остане код куће и потпуно се посвети правилима исхране од које зависи ток болести. И ту, каже Весна Павков, из Удружења Србије за целијакију нема места за компромисе.

„Када неко има целијакију он не може мало да једе, а мало да избегава глутен. Последице такве исхране могу да буду да после особа не реагује ни на безглутенску исхрану и да нема побољшања квалитета живота”, навела је Павков.

Иначе, иако се брашно не сматра за лек за особе које пате од целијакије оно то јеста, па је од 2008. године уврштено на позитивну листу лекова и могуће је да се на рецепт купи седам килограма безглутенског брашна месечно.