Великим силама се не суди у Хагу

Амерички председник Џозеф Бајден је поводом страдања цивила и разарања у Украјини казао за шефа Кремља Владимира Путина да је диктатор који је починио геноцид.

Бајден је оптужио Путина прекјуче на скупу у Ајови, где је грађанима објашњавао шта ће Бела кућа предузети да би смањила раст цена горива током енергетске кризе.

„Ваш кућни буџет, ваша способност да напуните резервоар не треба да зависе од тога да ли ће диктатор прогласити рат и починити геноцид на другом крају света”, истакао је први човек вашингтонске администрације, а преноси АП.

Ово није први пут да је шеф Западног крила искористио најтеже квалификације да би описао руског председника, али је као и у неким ранијим случајевима делимично релативизовао оно што је изрекао. Кад су га новинари питали да ли су добро чули „геноцид”, одговорио је: „Да, назвао сам то геноцидом. Све је јасније да Путин покушава да избрише идеју да можете бити Украјинац. Појављују се нови докази о ужасним стварима које су Руси урадили у Украјини.” Ипак, Бајден је своје обраћање закључио речима: „Оставићемо адвокатима да на међународном нивоу одлуче да ли се то квалификује (да буде геноцид), али мени се свакако чини да јесте.”

Бајден је раније Путина назвао ратним злочинцем, али америчка влада није званично оптужила ни Путина ни руске генерале за ратне злочине и геноцид. Због тога се и о изреченом у Ајови пре може говорити као о Бајденовој реторици него као о америчкој политици.

Последњи пут је вашингтонска администрација употребила реч „геноцид” прошлог месеца поводом злочина војне хунте у Мјанмару. Државни секретар Ентони Блинкен изјавио је да је таква квалификација тек осми пут да је Вашингтон неки злочин формално прогласио за геноцид. Раније је то био случај с оним што се дешавало у Босни, Руанди, Дарфуру, Садамовом Ираку, на територијама које је држала Исламска држава, као и с муслиманском ујгурском мањином у Кини. Америка геноцидом сматра и оно што су Турци починили над Јерменима за време Османског царства.

Према Римском статуту, на основу којег је основан Међународни кривични суд у Хагу 2002, геноцид је „чин почињен с циљем да се уништи, у целини или делимично, национална, етничка, расна или верска група”. Како за Национални јавни радио објашњава Лејла Садат, професорка међународног права на Вашингтонском универзитету у Сент Луису и саветница Међународног кривичног суда, тешко је доказати геноцид јер би тужиоци морали да „покажу да су руске снаге извршиле ове ужасне злочине да би уништиле, у потпуности или делимично, извесну групу”.

Конкретније кораке америчка влада предузела је прошлог месеца, кад је саопштила да ће помоћи у истрази руских ратних злочина у Украјини. Ипак, ни Америка ни Русија нису потписнице Римског статута, нити чланице Међународног кривичног суда, чију надлежност не признају. Због тога су оптужбе за ратне злочине, злочине против човечности или геноцид, кад се износе против великих сила и њихових савезника, само симболичне.

Великим силама и њиховим штићеницама не суди се у Хагу. Вашингтон је одбацио сваку могућност да би међународни суд могао да истражује оптужбе за ратне злочине које су починили Пентагон и ЦИА у Авганистану. САД се противе и намери овог трибунала да испита израелске злочине у Гази. Конгрес је 2002. забранио помоћ земљама које се не обавежу да никад неће послати ниједног Американца у међународни трибунал.

Тешко је замислити сценарио у којем би Путин завршио у Хагу, јер би за то било потребно да се промени власт у Русији и да нова влада почне да сарађује с међународним судом. Како подсећа „Њујорк тајмс”, казна за ратне злочине стиже само у случају окупације, губитка рата или силаска с власти. Нацистима се судило у послератној Немачкој, а Садамовим људима током америчке окупације Ирака. Злочини у Руанди истражени су тек кад је победничка страна пристала да пошаље осумњичене у Међународни кривични трибунал у Хаг. Слободан Милошевић је испоручен Хагу након што је изгубио моћ, при чему су нове власти у Србији Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију испоручивале и остале осумњичене.

Међународни кривични суд оптужио је тројицу Руса за злочине у рату у Грузији, али не постоји никаква шанса да Москва испоручи осумњичене. Исти суд је почео да испитује злочине над Палестинцима, али Израел неће дозволити истражитељима да приђу окупираним палестинским територијама нити ће евентуалне оптужнице узети за озбиљно.

Нико није одговарао ни за масакре у Сирији, па ни председник Башар ел Асад, који је остао на власти. И после Другог светског рата у Нирнбергу се судило само нацистима, док су злочини победника остали некажњени.