Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ХАИФА

Најпознатија лука Свете земље

Овај израелски град, који због специфичног положаја зову и Капија Медитерана, има два центра: један у питорескној четврти близу мора и други смештен на врху брда Кармел, где се налази и највећи број хотела
Висећи вртови се налазе на Унесковој листи светске баштине (Фото К. Ђорђевић)

Смештена на обронцима планине Кармел, најпознатија лука Израела и један од најлепших градова Свете земље – Хаифа, жељно чека туристе након двогодишњег строгог карантина, уведеног због пандемије вируса корона.

Бахајски вртови, који представљају заштитни визуелни знак овог града, процветали су у пуном сјају, а захваљујући пролећној вртешци сунчаних и кишовитих дана, ово
ремек-дело пејзажне архитектуре, које је уједно и седиште велике светске религије бахаи, представља прави рај за очи.

Строге епидемиолошке мере

Иако је Израел 1. марта мало ублажио строге епидемиолошке мере, правила за улазак у земљу нису се битно изменила – сви туристи (имунизовани или невакцинисани) морају да ураде ПЦР тест 72 сата уочи путовања за Израел, али и да га понове приликом слетања на аеродром Бен-Гурион. Након тога следи обавезан 24-часовни карантин, који се прекида тек по добијању негативног резултата теста на вирус корона. Ношење заштитне медицинске маске такође се подразумева током целог трајања карантина.

Хаифа је трећи по величини израелски град, који ће све југоносталгичаре вероватно подсетити на Ријеку, јер се уздиже изнад луке и „пење” уз планину Кармел. Архитектура је претежно модерна, с ретким траговима оријенталног наслеђа, а називи улица су на хебрејском, што странцима додатно отежава сналажење, с обзиром на то да већина становника овог града веома слабо говори енглески језик. За разлику од Јерусалима и Тел Авива, у којима је већина написа на јавним објектима двојезична, у Хаифи су називи локала, продавница, мењачница, ресторана – укључујући и јеловнике у њима, искључиво на хебрејском језику.

Град који се због свог специфичног положаја назива Капија Медитерана карактеристичан је по томе што има два центра – један се налази у Немачкој колонији, питорескној четврти смештеној близу мора и у подножју Бахајских вртова, док је други смештен на врху брда Кармел, где се налази и највећи број хотела.

Маунт Кармел је други центар града, у коме се поред већине хотела налазе и неке од најатрактивнијих градских кућа и ексклузивних продавница. Предност смештаја у овом делу Хаифе јесте што панорамске призоре града, мора и планине видите на сваком кораку. На врху планине Кармел назиру се силуете Универзитета у Хаифи и његова препознатљива кула, а у овом делу града налази се и Музеј Мане-Кац (посвећен јеврејско-француском експресионисти), Музеј праисторије и зоолошки врт, као и музеј „Тикотин”, посвећен јапанској уметности. Док шетате центром Маунт Кармела, ноздрве вам голицају мириси кошер, кинеске, италијанске и блискоисточне хране, коју можете пробати у бројним кафићима или ресторанима.

Најпрепознатљивији симбол града ипак су Бахајски вртови, који уједно представљају и седиште религије бахаи, познате по томе што проповеда јединство Бога и братство међу људима. Ови верници уче да постоји само један Бог и само једна вера коју Свевишњи поступно открива у учењима Аврама, Мојсија, Заратустре, Буде, Исуса Христа и Мухамеда. Због тога као украс испред врта на једном месту равноправно стоје симболи три велике религије – хришћанска јелка, јеврејска звезда и муслимански полумесец. У вртовима је сахрањен Мирза Хусеин Али, познатији као Баб, уједно и оснивач религије, која данас броји око двадесет милиона следбеника. Претпоставља се да је утицај ових монотеиста, који сматрају да су све светске религије потекле од истог Бога, учинио да становници Хаифе данас живе у хармонији и да нема тензија између Израелаца и Палестинаца.

Висећи вртови, који се налазе на Унесковој листи светске баштине, потпуно су изоловани од спољашњих звукова, рефлектујући мир и шаљући поруку јединства човечанству. Простиру се дуж северозападне падине планине Кармел и имају класично европски амбијент, с каменим балустрадама, фонтанама и каменим орловима. Свакодневно их одржава преко 140 вртлара, осигуравајући им тако епитет најлепших вртова света.

Град жељно чека туристе након двогодишњег строгог карантина

Садрже девет концентричних кругова испуњених цвећем, малим дрвећем, минијатурним скулптурама, фонтанама и базенима, а у њима се налази 450 врста биљака. Земљиште од око 200.000 квадратних метара пројектовао је ирански архитекта Фариборз Сахба, а вртови се финансирају искључиво од донација које дају припадници вере бахаи широм света. Отворени су седам дана у недељи од 9 до 17 часова, с тим што се терасе ближе маузолеју затварају у подне. Могу бити затворени током кишних дана, с обзиром на то да су степенице које спајају терасе тада веома клизаве. Улаз је слободан, али пошто је ово најсветије место за вернике религије бахаи, на сваком од три улаза истакнута су правила која морате поштовати. Посетиоци морају бити одевени у гардеробу која прекрива рамена и колена, а препоручује се и удобна обућа због стрмог терена. Уношење хране је забрањено, с изузетком флашице воде. Посетиоци се такође моле да не уводе животиње, бацају отпатке или уносе било коју врсту оружја, као и да не пипају или не пију воду која се налази у фонтанама и базенима.

У Хаифи се налази и један од најстаријих манастира на свету Стела Марис (Звезда мора), који датира из 1291. године. Библија проповеда да се пророк Илија борио против Валових пророка управо на гори Кармел, па се унутар ове цркве налази осликана купола која приказује Илију и огњена кола у којима се, према предању, узнео на небо. Тик испод манастира налази се пећина у којој је, како се верује, живео пророк Илија. Због тога ова локација има верски значај за Јевреје, хришћане и муслимане. Према другој легенди, Марија, Исус и Јосиф нашли су уточиште управо у овој пећини по повратку из Египта, због чега је зову и Госпина пећина.

Паркови високе технологије

Иако Хаифа има богату историју, овај град игра важну улогу и у економији Израела. У њему се налази Матам, један од најстаријих и највећих паркова високе технологије у земљи. Хаифа такође поседује једини подземни брзи транзитни систем који се налази у Израелу, познат као Кармелит. Две угледне академске институције – Универзитет у Хаифи и Израелски технолошки институт (Технион), најстарији су и најбоље рангирани универзитети у Израелу и на Блиском истоку. Технион је постао један од водећих светских универзитета науке и технологије, а многи од најистакнутијих израелских високотехнолошких предузетника су дипломци овог института.

Хаифа има и величанствене плаже и предивна шеталишта поред мора, а епитет најлепше носи плажа Бат Галим – једина је окренута ка северу, што је чини најбољом за сурфовање. Поплочано шеталиште протеже се пет километара дуж обале, а ресторани и кафићи с локалним специјалитетима маме на уживање и опуштање уз кулинарске специјалитете.

Немачка колонија

Немачка колонија

Немачку колонију основали су Немци 1868. године, јер су веровали да треба живети у Светој земљи када дође Исус. Ово је једна од најлепших четврти града у коjoj су смештени бројни кафићи, ресторани, продавнице и уметничке галерије и где се живо осећа дух Медитерана. Током празничне сезоне, улице су украшене новогодишњим светлима и масивном божићном јелком, а већина мештана Хаифе овде проводи Бадње вече. Плажа у Хаифи је пешчана и дугачка километрима, а жућкасто-црвени песак говори вам да сте на Леванту.

Сусрет с дивљом свињом

У елитном делу Хаифе – Маунт Kармелу странцима је необично када наиђу на саобраћајни знак који упозорава на присуство дивљих свиња – оне су постале „домаће” животиње које спавају по градским парковима и једу храну коју пронађу у корпама за отпатке. Уколико у Хаифи боравите неколико дана, мала је шанса да нећете имати блиски сусрет с дивљом свињом. Иако локално становништво каже да ове животиње нису предатори и да су се навикле на суживот с људима, наш је савет да ипак избегавате градске паркове након заласка сунца. А ако вам свиња препречи пут, једноставно пређите на другу страну улице.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branka
Sjajan tekst! Izrael je predivna zemlja. Bila sam tamo davno, i od tada želim da se ponovo vratim. Da mogu, sutra bih pozvala medjunarodne selidbe pro move, i otišla da živim u Tel Avivu. Sveta zemlja je nešto zaista posebno. Na svakom koraku dešava se toliko toga, a o Vaskrsu tamo i da ne govorim.
sefard
Izrael je cudesna zemlja. Ako vam se ukaze prilika da ga posetite, ne propustite je.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.