Неопходно увођење скрининга на рано откривање рака плућа

Удружење пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима” заједно са лекарима Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије спровело је велико истраживање о квалитету живота и лечења пацијената с раком плућа, који примају савремене терапије. Истраживање, спроведено током марта и априла, омогућило је први пут јасне и егзактне податке о најзначајнијим бенефитима по живот пацијената, али и остале информације, које указују шта се још може побољшати у процедурама лечења и дијагностици најчешћег и најсмртоноснијег карцинома.

На питање шта бисте променили и унапредили када је дијагностика и лечење пацијената који су суспектни на рак плућа у питању, 75 одсто оболелих од ове болести истиче да на првом месту држава треба што пре да организује скрининг на рано откривање рака плућа, на друго месту, за шта се определило 50 одсто испитаних, жеља је да би држава требало да повећа доступност савремених терапија, 30 одсто сматра да приоритет треба да буде бржа дијагностика, а 25 одсто да главни приоритет треба да буде додатна едукација лекара у домовима здравља како би на време препознали симптоме ове врсте карцинома.

Презентујући податке истраживања, др Михаило Стјепановић, директор клинике, указао је на забрињавајући податак да је половина анкетираних раније била пушач, а да четвртина и даље пуши.

– Готово 70 одсто испитаника више од три године живи с дијагнозом рака плућа. Код скоро 60 одсто пацијената први симптом који су имали пре постављања дијагнозе био је јак и упоран кашаљ, 30 одсто је осећало умор, а око 40 одсто њих је навело бол у рамену или руци, односно грудном кошу. Колико је важно да грађани не занемарују симптоме показује и податак да се половина испитаника јавила лекару и добило дијагнозу рака плућа за мање од месец дана. Међутим, забрињава да је 40 одсто испитаних, приликом првог јављања лекару у дому здравља, упућено на преглед код лекара друге специјалности, најчешће реуматологу, физијатру, неурологу и кардиологу – рекао је др Стјепановић.

Што се тиче протока времена од првих симптома до почетка лечења, односно добијања савремене терапије, подаци су разнолики: 20 одсто њих је започело с терапијом већ у прва два месеца од појаве симптома, 30 одсто за мање од три месеца, 25 одсто између три и пет месеци, а чак 25 одсто испитаника започело је лечење савременим лековима тек након шест и више месеци.

Подаци указују на различито време чекања за почетак лечења, а оно је највише узроковано компликованим процедурама, односно сналажењем пацијената за дијагностику, и то пре свега скенера, за који је 50 одсто анкетираних изјавило да им је био највећи проблем с којим су се суочили током постављања дијагнозе, док је њих 25 одсто као највећи проблем истакло дуго чекање на бронхоскопију.

– Оно што охрабрује јесте колико дуго су анкетирани пацијенти на савременој терапији. Половина испитаника прима нове лекове између 15 и 24 месеца, а чак 20 одсто њих квалитетно живи и нормално функционише уз савремене терапије дуже од 24 месеца – истакла је Оља Ћоровић из Удружења „Пуним плућима”.

Пре две године су савремене терапије за рак плућа стављене на листу лекова о трошку РФЗО-а.

– За сада листа иновативних лекова излази једном годишње, а наш циљ је да излази и чешће. Захваљујући иновативним лековима који значајно мењају ток и исход лечења, неке од најтежих болести постају хроничне болести. Када говоримо о даљим плановима за лечење карцинома плућа, циљ је да се обезбеди иновативна терапија и за пацијенте с нижом експресијом биомаркера испод 50 одсто – рекла је проф. др Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО-а.

Доцент др Предраг Саздановић, државни секретар Министарства здравља, истакао је значај превенције у лечењу карцинома плућа.

– Поред подршке увођења најмодернијих метода лечења карцинома плућа, Министарство здравља интензивно ради на стратешком плану и оснаживању примене здравствене заштите која подразумева превентиву и рану дијагностику карцинома плућа. То пре свега подразумева изузетан едукативан рад с најосетљивијим популацијама. Ту мислимо на средњошколску и студентску популацију којој морамо указати на штетности пушења и све оно што таква врста понашања носи са собом – каже др Саздановић.

Ђурђина Јовановић (55), учитељица из Младеновца, већ две године прима имунотерапију, а када јој је утврђен карцином, била је у четвртом стадијуму болести.

– Када сам добила дијагнозу, са животом сам се поздравила. Једва сам ходала, дисала, трпела јаке болове и имала 17 килограма мање. У том периоду имунотерапија је стављена на позитивну листу и ја сам била међу првим пацијентима који су почели да је примају. Данас, две године касније, метастазе су нестале, а ја сам друга жена. Живим, радим и осећам се добро. Ускоро идем на икс нож и ако интервенција успе, моћи ћу да кажем да сам победила рак плућа – нагласила је Јовановићева.