Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сумња се да је Шарић наредио убиство у Еквадору

Довођење Шарића у тужилаштво током претпрошле ноћи (Фото Танјуг/Ј. Илић)

Дарко Шарић, његов адвокат Дејан Лазаревић, Урош Радовановић (Мишић), Данило Одовић и Душко Мирковић који су пре два дана ухапшени у заједничкој акцији Европола и Евроџаста, сумњиче се да су као припадници организоване криминалне групе учествовали у убиству Милана Миловца, сазнаје „Политика”. Терете се и да су спречавали и ометали истрагу Миловчевог убиства, као и да су недозвољено држали оружје.

Према сазнањима нашег листа, као организатор групе означен је Шарић који је осталим члановима налагао и сугерисао како да изврше кривична дела за која се сада сумњиче.

– Дарко Шарић се терети да је био вођа организоване криминалне групе која је по његовом директном налогу и сугестијама, од 2019. до 2022. вршила кривична дела. Припадници ове групе имали су унапред јасно дефинисане улоге и задатке да свесно, вољно и континуирано, прикупљају строго поверљиве податке који се потом употребљавају и злоупотребљавају у судском поступку који се води против Шарића. Такође, осумњичени Шарић је организовао, инструисао и подстрекивао чланове своје криминалне групе да изврше убиство Милана Миловца, 13. новембра 2020. у Еквадору – открива „Политикин” саговорник.

На околности извршења ових кривичних дела, петорица осумњичених јуче су се изјашњавала у Тужилаштву за организовани криминал (ТОК). С обзиром на то да саслушање до закључења овог издања није било завршено, детаљи њихових исказа нису познати.

Посебну пажњу изазива чињеница да се Шарић терети да је кривична дела починио док се налазио у притворској јединици Посебног одељења Вишег суда у Београду. С обзиром на то да прве информације прикупљене у истрази указују да је Шарић за извршење кривичних дела, односно комуникацију са члановима групе, користио неколико сателитских телефона, поставља се питање ко му је то и на који начин омогућио.

Спекулише се да је у посед телефона Шарић дошао захваљујући свом адвокату Дејану Лазаревићу. Такође, према непотврђеним информацијама, адвокат је био тај који је преносио поруке члановима групе.

„Политикин” саговорник који често посећује свог клијента у притворској јединици у Устаничкој улици, каже да, упркос строгим мерама и контролама на уласку, дешава се да бранилац или неко ко осумњиченом долази у посету, унесе телефон.

– Постоји могућност, али је готово немогуће да то ураде без помоћи неког „изнутра”. Ако је Шарић у притвору, заиста, користио сателитске телефоне треба истражити на који начин су они унети и ко је у томе учествовао. Требало би покренути посебну истрагу – наводи наш саговорник.

Управа за извршење кривичних санкција јуче није одговорила на питања „Политике” да ли имају сазнања о томе да је Шарић користио телефоне у притвору и да ли су покренули интерну истрагу поводом оваквих информација. Није нам одговорено ни на питање каква је процедура (контрола) приликом посета у притворској јединици у Устаничкој улици.

Жртва Шарићевог клана Милан Миловац Цигла био је држављанин Србије и Хрватске. Као припадник Шарићеве групе која је оптужена за шверц готово шест тона кокаина из Јужне Америке, пред судом у Србији правоснажно је осуђен на 11 година затвора. Дуже од деценије налазио се на Интерполовој потерници коју је Србија за њим расписала 2010, а оперативни подаци безбедносних служби указивали су на то да се налази у Јужној Америци. Према оптужници Тужилаштва за организовани криминал, Миловац је био задужен за дистрибуцију дроге по Европи.

Због сумње да је организовао убиство Миловца, прекјуче је у Хрватској, у заједничкој акцији српске и хрватске полиције, ухапшен Петар Ћосић Шарац. Према подацима хрватске полиције, Миловац је био Ћосићев сарадник у шверцу кокаина, а према незваничним информацијама, обојица су у кријумчарењу наркотика из Јужне Америке, сарађивали са Шарићем.

Ћосић је, према истим сазнањима, био незадовољан Миловчевим радом који је у Еквадору био задужен за контакте са добављачима кокаина и његово паковање у бродске контејнере.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.