Дипломатска битка за Фолкланде 40 година после рата

Ожиљци Фолкландског рата још су свежи иако је прошло 40 година. Острва су још увек британска, али Аргентина и даље води дипломатску битку за добијање Фолкланда под свој суверенитет. Тим поводом су пре два месеца председници Кине и Аргентине Си Ђинпинг и Алберто Фернандез у заједничком саопштењу навели да Пекинг потврђује подршку аргентинском захтеву за пун суверенитет на Малвинским острвима, што је аргентински назив за ову територију.

Велика Британија је оштро реаговала на такву подршку Кине, наводећи да су ова острва део британске породице. Лондон и Буенос Ајрес опет су почели да се гледају попреко, посебно после открића нафтних резерви у водама недалеко од острва која су од аргентинске обале удаљена око 400 километара.

Ових дана, на годишњицу рата, аргентински министар спољних послова пружио је руку Британцима позивом да се побољшају билатерални односи. Сантијаго Кафијеро је написао текст за „Гардијан” како би поручио да ће односи две земље бити угушени све док Велика Британија одбија да учествује у разговорима о будућем суверенитету острва, односно ако обе стране наставе да се понашају као да је рат тек окончан.

„Наивно је правити се да нема спора или да то не ствара препреке нашим билатералним односима”, написао је Кафијеро.

Ова важна изјава аргентинског шефа дипломатије у британским медијима говори колико Аргентина жарко жели та острва. Министар је том приликом истакао да сукоб из 1982. није променио природу спора који још чека на решење и подсетио да су и пре тадашње изненадне инвазије вођени преговори о суверенитету острва.

Аргентина себе сматра жртвом, а већина грађана је у погледу овог питања своју љутњу усмерила на британску историјску улогу колонијалне силе иако Фолкландска острва формално нису колонија. Та емоција постоји још од 2. априла 1982, када је почео рат за Малвине, које је још у 19. веку заузела Британија. Аргентински војници су веровали да су добродошли на острва и да ослобађају становништво од колонијалне власти.

Порука с коју су тада упутили гласила је: „Становници Малвина, ослобођени сте од нелегалних колонијалних власти. Народ и оружане снаге Аргентине прихватају вас и поздрављају као своју браћу.”

Ослабљеној конзервативној влади Маргарет Тачер, која се припремала за изборе, није преостало ништа друго осим да пошаље војнике на пут далек 13.000 километара. Гвоздена Леди је добила овај двомесечни рат, још једном је победила на изборима, генерали аргентинске хунте су поражени, а за све то је пало више од 900 живота. Погинуло је 649 аргентинских војника, 255 британских и троје мештана. Потопљено је десет бродова и уништено 125 авиона. Има ветерана који се и данас боре са депресијом, а неки од њих себи су одузели живот. Десетине хиљада мина још увек су закопане на острвима. На неким надгробним плочама погинулих аргентинских војника пише „познати само Богу” јер нису идентификовани њихови посмртни остаци. Министар Кафијеро је у „Гардијану” истакао да је остварен велики напредак да се идентификује већина војника који су „пали током преузимања острва од британских снага”. Он је рекао и да је његова влада изнела предлоге који би били корисни, попут поновног успостављања редовних летова између Фолкланда и Аргентине, што би обезбедило више трговине, туризма и дијалога.

Али шта је у интересу становника који себе називају Келпери и који воле да пецају, угосте туристе, лепо зарађују од продаје својих производа? Једино што не желе су рат и нове тензије. Такође, плебисцит о острвима спроведен 2013. открио је њихову жељу, у чак 99,8 процената, да остану под британском заставом и од тада је то камен темељац дипломатског става Уједињеног Краљевства. Била је то снажна порука Аргентини, која је исход гласања, из угла међународног права, сматрала безначајним. Буенос Ајрес истиче да резултат референдума неће утицати на њихове претензије ка том архипелагу у јужном Атлантику.