Изостали и добра игра и права борба

Сећање је увек било камен спотицања на путу наде, па је тако и с нашом највећом фудбалском светковином - „вечитим дербијем” - који је још једном пао на испиту, оставивши нам да се сећамо какав је то некада био спектакл. Мало тога је виђено у 90 минута, а из оба табора најављиван је мали фудбалски рат. Где су то Црвена звезда и Партизан (0:0) изневерили своје верне присталице које се и у овим тешким фудбалским временима не одричу лако свог дербија.

Звезда је из овог 167. међусобног окршаја извукла злата вредан бод. Јер, када се буде завршила ова сезона, тај бод могао би да буде језичак на ваги. Другим речима, после суботње вечери шампион хита ка новом трофеју, петој узастопној титули. Звезда је у игри нерава гледала да сачува мрежу а у нападу шта буде.

Са друге стране, чини се да узрок неуспеха Партизана лежи у превеликом занимању за грешке других. Сада је толико очигледно да су наши најбољи клубови „пуцали” без икакве потребе на судију Срђана Јовановића, који је дефинитивно био најсветлија тачка овог дербија, у коме је виђено мало доброг фудбала и још мање праве борбе. Тај главни јунак дербија је судио по високим европским стандардима, не дозвољавајући тренерима да „воде политику” поред аут линије. И онда када су играчи схватили да је Јовановић спреман са сваки сценарио, одлучили су се на мирну игру, на темпо који је више личио на неку пријатељску утакмицу. Његов ментор Дејан Филиповић уживао је у ложи нашег највећег стадиона, а у своју бележницу могао је да упише највећу могућу оцену. Сада се види да је и ФСС био у праву када је подржао председника Судијске комисије у намери да дерби повери Јовановићу.

Главни јунак у Звездином тиму дефинитивно је био млади Страхиња Ераковић, кога ће сада шампион покушати добро да удоми. Дечак који је рођен у Батајници има све предиспозиције да једног дана буде нови Немања Видић. Прекјуче је деловао ауторитативно, одважно у сваком моменту. Звезда већ сада показује велику спремност да се одрекне још једног великог талента, као што је то учинила током зиме, када је пустила Лазетића у Милан. Шампион је принуђен на то, јер ако се овог лета у касу не слије бар неколико десетина милиона евра, онда би ситуација могла да буде драматичнија него што данас изгледа. Јер, дугови према повериоцима су из дана у дан све већи...

Дејан Станковић је задовољан. Како и не би био када је успео да трасира пут свом вољеном клубу који је до пре неколико година био на ивици амбиса. Данас Звезда резултатски стоји веома добро, осваја титуле и доминира на домаћој сцени, у Европи прави значајан помак у односу на претходне године. Једини, а чини се и не мали проблем су финансије. Али, ако се буду направили добри резултати у Европи, ако играчи достигну високу цену, онда и дуг може бити далеко мањи.

Долазак Пићинија и Охија и није баш неки велики погодак оних који су задужени за довођење играча. Обојица се још увек добро не сналазе у новом клубу, па се с правом поставља питање: да ли да се црвено-бели од нове сезоне окрену сопственом играчком кадру, талентованој деци из омладинске школе, или да се настави сарадња са играчима који пуно коштају а мало дају?

Партизан је чини се све даље од титуле, иако у Хумској још увек гаје наду да Звезда може негде да поклекне, мада су, реално, мале шансе за то. Тим пре што шампион има добар распоред и утакмицу више код куће. Зато Александру Станојевићу, тренеру црно-белих који је од ове просечне дружине фудбалера направио екипу која се добро представила и у Европи, остаје да на крају сезоне одлучи шта и како даље. Партизан јесте успео да убеди Станојевића да продужи сарадњу, али да ли ће тако бити и на лето, остаје нам да видимо…

Када се све сабере и одузме, Партизан је био бољи у дербију. Далеко бољи у првом него у другом полувремену. Имао је тим из Хумске и неколико добрих прилика да реши питање победника, али што због неискуства (млади Терзић је имао најбољу шансу) а што због недостатка среће, на крају Звезда се више радовала освојеном боду. Када се буду правили планови за нову сезону Партизан би морао добро да размисли да ли је клуб „прихватни центар” за старе и истрошене играче, које нико у Европи више неће, или да се направи озбиљан заокрет и да шанса младима, који се тренутно „гуше” првом тиму. Зашто је Љубомир Фејса враћен у Партизан, када је његов крајњи учинак минималан? Зашто младићи попут Терзића, Јовића, Баждара, Миловановића и осталих не би били носиоци новог Партизана.

Црно-белима остаје да се надају да је пут до титуле могућ. Сетимо се само Вождовца који је на изненађење многих „одузео” Звезди титулу…

Селектор у Паризу гледао „вечити дерби”

Сукоб селектора Драган Стојковића и неких људи у Црвеној звезди дошао је до тачке кључања. Зато и не чуди што селектор више и не долази на наш највећи стадион, тамо где је много пута веселио Звездине навијаче. Стојковић је одлучио да дерби гледа из свог стана у Паризу, уместо да попреко гледа неке људе у Црвеној звезди. Али, зарад напретка српског фудбала тај сукоб би морао би што пре да се реши, јер поражавајућа је чињеница да кормилар националног тима, који свој тим спрема за Мундијал у Катару, не дође на највећу утакмицу српског фудбала. Уосталом, за то је и плаћен...