Среда, 28.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико ће коштати изостанак руских и украјинских туриста

Губитке могу очекивати Кипар и Турска који су сваке године имали трећину путника из ових земаља, али остали неће осетити већу промену, подаци су „Статисте”
(Фото Pixabay)

Глобално туристичко тржиште би овог лета требало да оствари приход од 637 милијарди долара, што је повећање од 50 одсто у односу на прошлу годину, предвиђања су немачког ИТБ Берлин и „Статисте”. Кaко  је наведено у њиховом најновијем извештају, који су пренели европски медији,  промене које је донела пандемија неће битније утицати на доношење одлука о путовањима, нити ће рат у Украјини угрозити туристичку индустрију. Врло оптимистична прогноза наводи такође да ће следеће године приходи од туризма бити за пет одсто већи од рекордне 2019 , као и да ће достићи 756 милијарди долара. Када је реч о овој туристичкој години, највећа стопа раста се предвиђа за крстарења од 180 одсто годишње, као и за хотелијерство које ће ускоро почети поново да расте и премашује приватни смештај и апартмане, као и пакет аранжмане. Иначе, без обзира на кризу треба нагласити да је приватни смештај доживео процват у време пандемије, јер су људи једноставно тражили смештај који им је пружао више приватности и изолованости.

Ове године ће, како се предвиђа, ово тржиште досегнути 81 милијарду долара укупног туристичког промета, што је готово идентично резултатима из 2019. године. И док се свуда у свету прича о рату и томе колико ће ова криза утицати на путовања, да ли ће их уопште бити, Међународна организација цивилног ваздухопловства водећи се досадашњим искуством и бројем летова наводи да је вероватније да ће поједина тржишта испаштати, али да глобално то неће пореметити планове туристичке индустрије.

УНВТО је још 2019. године подсетио на податак да Русија и Украјина чине тек три одсто укупне глобалне туристичке потрошње за међународна путовања, те је јасно да тренутна криза (уколико не буде неке ескалације) неће имати велики утицај на раст. Али то није случај са земљама које су туристи из ове две земље више посећивали попут Кипра на којем је од укупног броја страних гостију чак 25 одсто долазило управо из Украјине и Русије.

Изостанак би ове године Кипар коштао, наводе, два одсто БДП-а. Слична је ситуација и са Турском у којој је прошле године боравило 6,5 милиона туриста из ове две земље , а то је чак 30 одсто укупног броја страних гостију.

Туристичке земље ће, дакле, убирати плодове од путника који су се после две године ужелели путовања, али цену ће платити туристи са мање платежних тржишта какво је, на пример, наше. Туристи из Србије су већ ових дана изненађени ценама закупа смештаја у европским градовима које расту због огромног интересовања путника из западноевропских земаља. 

Према „Статистином” глобалном истраживању потрошача,  више од 62 одсто Немаца планира барем једно путовање у следећих 12 месеци. То се може објаснити чињеницом да су туристи из Немачке већ две године били затворени и да једноставно не желе да пропусте прилику да отпутују. Чак је и број карата у авио-превозу повећан за три одсто у односу на 2019. годину. Све је више летова, а фокус авио-компанија је ка Медитерану где су најпопуларније дестинације Шпанија, Португалија, Италија и Грчка. Занимљив је податак да половина туриста из Немачке који планирају да путују ове године намерава да одмор проведе у Европи, а 18 одсто у Азији, а планирају да потроше и до 2.000 евра по особи.

И ове године немачки туристи приликом одабира  дестинације за одмор наводе пет најважнијих критеријума, а то су време, природа, лична безбедност на одредишту, локалне атракције и цена. Новац, види се из истраживања и није толики проблем, јер подаци показују да 36 одсто испитаника у Немачкој жели да на одмор потроши више него пре пандемије, 31 одсто ће издвојити исти однос, а 31 проценат њих мање него раније. Петина анкетираних Немаца је навела да ће ове године на одмор по особи издвојити чак 3.000 евра.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
To što se nekad zvalo turisti iz Rusije sada se zove izbeglice iz Ukrajine (jer je biti Rus sada na lošem glasu kao nekada biti Srbin). Hoteli na Italijanskoj obali Jadrana su prepuni tih izbeglica i rade mnogo bolje nego pre pandemije jer ovi novi (izbeglice) u hotelima provode mesece a ne desetak dana . Pri tome većina njih plaća svojim novcem 'vanpansionsku' potrošnju .
Sava
Da li ste namerno propustili Grcku? I zasto?
bob
Masovni turizam-bolest modernog doba.
Nebojsa Pavlovic
Kada će se prestati pričati o novcu ili bar umanjiti te vrste vesti ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.