Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Много петица, а мало знања

Учи се за оцену, не за знање, обданишта су нам тесна, али зато на факултетима има више места него студената. Ипак, 40 одсто ђака је функционално неписмено, а уче их наставници од којих половина ради на одређено време, чуло се на трибини Локалног савета родитеља.
Трибина о образовању одржана у Суботици (Фото: Никола Тумбас)

Суботица – Оно што сада постижем на часу није ни десети део онога што смо радили са ученицима пре 10 или 20 година. Некада би на часу обрадили по десетак задатака из математике. Данас ученици нису у стању да ураде ту количину задатака, при томе ђаци имају воље, али не размишљају, немају ни довољно искуства у решавању задатака, овако је Александра Танасин, наставница математике у једној суботичкој средњој школи сликовито објаснила како на часу практично изгледају проблеми образовања.

Било је то једно од наставничких обраћања на трибини „Стање у образовању у Србији и његове перспективе”, коју је организовао Локални савет родитеља. Ово је била прва у планираном низу трибина и разговора који би требали изван школских зидова да изнесу проблеме који постоје у предшколским и свим нивоима школског образовања, али и да буду прилика да се кроз сарадњу родитеља, наставника, школских власти и градске управе покушају пронаћи решења. „Ми желимо да пошаљемо поруку да су родитељи сарадници у образовном процесу”, рекла је Јасмина Марић, професор српског језика која је и чланица Локалног савета родитеља. Она је припремила и уводну презентацију као полазиште разговора.

Подаци које је изнела, темеље се на студији коју је радио САНУ прошле јесени, а поједини су веома забрињавајући уколико земља жели да своју будућност и напредак темељи на развоју. Тако на пример, широм Србије у предшколским установама, где се стичу прва знања и вештине, обухваћено је тек 60 одсто деце у земљи. Око 11 хиљада деце, уписано је у обданиште преко норматива, што значи да део дана деца проводе у „нагужваним” групама. У основним школама у Србији образује се око 510 хиљада основаца, са њима ради око 52 хиљаде учитеља и наставника од којих  половина нема стални радни однос. Ова сразмера у броју запослених на стално и одређено радно време задржана је и у средњим школама, те се на округлом столу зачуло и питање независности у раду и мотивисаности тих наставника. Постоји и несразмера у интересовању ученика за упис у средње школе: примећује се претрпаност престижних школа, макар тржиште и не тражило њихов образовни профил, док одељења у стручним школама зврје полупразна мада постоји велика потреба за њима.

Изненађујуће су бројке и када је реч о високошколском образовању – матуру у Србији стиче око 40 хиљада ученика, а чека их 174 хиљаде места на девет државних, и 10 приватних универзитета, где могу да бирају међу безмало 3.400 акредитованих програма. Да ли је профит оно што руководи оволики број универзитетских места, зачуло се питање на трибини.

Укупна образовна слика Србије није за похвалу, што се јасно види и на свим међународним тестирањима наших ђака. Готово 30 одсто грађана има завршену основну школу или мање од тога, а факултетски је образовано тек 5,5 одсто грађана. Већина од 52,5 одсто има средњу школу. Процењује се да је 40 одсто ученика функционално неписмено, односно не разуме и не уме да репродукује прочитани текст, али је ипак у школама 41 одсто одличних ђака „Критијум знања и оцењивања је најтежа рана образовног система Србије”, рекла је Марић. У разговору су се чули и нови проблеми, тако је наставница Танасин говорила о проблему приватних часова, и чињеници да и родитељи и деца кроз њих не траже знање већ само оцену. Било је речи и о томе да Суботица не субвенционише боравак деце у приватним вртићима, да као што је изнела Ирис Стантић Миљачки, мастер учитељица, 10 најплаћених занимања данашњице нису ни постојала пре једне деценије, а наше школе нису прошле кроз темељну реформу још од 1958. године. У међувремену је свет далеко одмакао а ми имамо тешкоћа да позавање чињеница преведемо у функционално знање. Професорица Стела Шаровић изрекла је оно на шта се понекад заборави ‒ да посао у просвети мора да се воли. Просветни радници су на трибини изнели и конкретне предлоге за побољшање услова ове професије, Шаровић кроз фондацију „Професура”, њена колегиница Јадранка Којић формирањем образовног центра на нивоу града, а једна мајка је поставила питање могућности издвајања инклузивне деце у посебно школско одељење где би са њима радили и стручњаци. Др Дражен Марић, професор Економског факултета у Суботици, сматра да доброг образовања нема без јасног и очуваног система вредности. За њега је проблематична и одлука да се од свих расхода буџета, уштеда прави смањивањем броја школа.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sale Vidikovac
Moji školski drugovi, od 1965 do 1977 i kolege od 1978 do 1982, su takođe jurili ocene a NE "znanje". Bilo je smešnih slučajeva da učenici sa peticama iz engleskog ne znaju ni pet reči. Objasnite nam kada je to tačno "znanje" bilo ispred ocena? Po meni NIKADA. Ocene bi trebalo da budu merilo znanja. Ako nisu, to je ozbiljan problem školstva koji se može nazvati korupcijom. Bilo Brozovom komunističkom ili današnjom "demokratskom". Ako ocene nisu mera znanja, šta je onda mera znanja?
Lex specialis
Уведите озбиљно професионално и психолошко тестирање за све наставнике и професоре. Тај позив није за свакога. Ко не задовољи критеријуме губи посао а ко прође остаје на неодређено. Уџбенике држава треба да купи свим ђацима. Уведите тромесечно национално тестирање свих ученика уз високе критеријуме. Средња школа мора бити обавезна. Дозволити бахатим родитељима, који мисле да су наставници њихове слуге, да уче сами своју децу код куће (као у САД) или да их упишу у приватне школе.
Мина
У школу се сада долази по оцену, не по знање.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.