Угрожена културна баштина Украјине

Унеско је изузетно забринут за штету која је настала услед напада руских снага на подручја украјинских градова Харков и Чернихов и уједно позива на заштиту културног блага ове земље, укључујући и седам њених локалитета који се налазе на листи Светске баштине Унеска, део је једног од бројних обраћања Организације Уједнињених нација за образовање, науку и културу, које су пренели страни медији а поводом ратних разарања у Украјини.

Од 24. фебруара и то према подацима којима прелиминарно располаже Унеско и који се редовно објављују, проверавају из неколико извора и обнављају на сајту ове организације и њеним профилима на друштвеним мрежама, до 14. априла у сукобима у Украјини забележено је разарање на 102 локације. Реч је о 47 религијских локалитета, 28 историјских здања, 12 споменика, девет музеја, три позоришта и три библиотеке. Ови бројеви повећавају се из дана у дан.

Унеско је објавио да посредством партнерства са Унитаром (Институт Уједињених нација за обуку и истраживања) развија механизам и за независну процену ситуације на терену, захваљујући сателитским снимцима помоћу којих је могуће пратити догађаје колико-толико у реалном времену, проценити штету и тако оформити базу података која ће послужити као полазна тачка кад дође време за обнову уништеног културног блага. А само благо свакако није мало ако се има у виду да су на поменутој листи Светске баштине Унеска, како подсећа Би-Би-Си, међу најпознатијима из ове земље уписане Катедрала Свете Софије у Кијеву, препознатљива по прелепим златним куполама и упечатљивој фресци Девице Марије из византијског периода, као и старо историјско-архитектонско подручје центра Лавова.

Истичући да ниједан од седам локалитета који су на светској листи није страдао до сада, у званичним покушајима да утиче на дешавања, позивајући се на међународно хуманитарно право и на Хашку конвенцију о заштити културних добара у случају оружаног конфликта из 1954. и њена два Протокола (из 1954. и 1999. године), Унеско активно позива још од почетка сукоба на обавезу суздржавања од наношења штете културном благу и осуђује све нападе који су довели до његовог оштећења широм Украјине. Посебно се истиче да би мере заштите требало подићи на виши ниво, а имајући у виду и Унескову конвенцију за спречавање нелегалне трговине културних добара из 1970, на шта се посебно упозорава и скреће пажња.

Комитет за заштиту културних добара 18. марта одржао је и ванредан састанак на којем је одлучено и да се Украјини одобри прелиминарна финансијска помоћ у износу од 50.000 долара како би се потпомогли напори за провођење хитних мера, посебно заштиту на лицу места и евакуацију добара.

Украјина је, уједно, позвана и да затражи да се њена културна баштина упише на листу Културне баштине која је под појачаном заштитом, а која је установљена поменутим протоколом 1999. како би се омогућило да током оружаног конфликта постоји виши степен приправности, упозорења и самих мера заштите. Осим тога, последица сталног контакта који Унеско има са званичницима Украјине, свим релевантним институцијама и професионалцима који у њима раде, јесте и то да су културна добра почела да се означавају препознатљивим „Плавим штитом” – амблемом поменуте Хашке конвенције како би недвосмислено било указано на значај који она имају и ефикасније било спречено њихово намерно или случајно оштећење. Приоритет у том смислу има Кијевска катедрала, а иста активност предузета je и у централном подручју Лавова.

Унеско је, између осталог, осудио и гранатирање меморијала Бабин Јар у предграђу Кијева, једно од највећих страдалишта Јевреја током Другог светског рата, као и гађање централног резиденцијалног дела Чернихова, који се налази на листи предлога за упис у Светску баштину.

„Морамо да водимо рачуна о културном наслеђу и као сведочанству о прошлости али и као смерници за мир у будућности, који међународна заједница има обавезу да заштити и сачува зарад будућих генерација”, апеловала је у једној од објављених изјава Одри Азулеј, генерална директорка Унеска.

Страни медији, међу којима „Artnewspaper” и „Dezeen”, подсетили су да је Харков, други по величини град у Украјини, био престоница совјетске Украјине од 1917. до 1934, да се у њему налазе неки од најбољих архитектонских примера међуратног модернизма и да је на његовом централном Тргу слободе, једном од највећих у Европи, локализован сплет важних грађевина конструктивистичке архитектуре, укључујући и један од првих бетонских совјетских облакодера – четрнаестоспратна зграда Дерзпрома. Почетком марта већ су оштећене зграда Опере и концертна дворана, а недуго потом иста судбина задесила је, рецимо и православну Успењску цркву у центру града, што је потврђено и фотографијама које је објавила Укринформ, украјинска државна медијска агенција.

У Кијеву је, подсећа Би-Би-Си, ситуиран и Мистетски арсенал, један од највећих уметничких музеја у Европи, који чува у својим збиркама дела украјинске авангарде и савремене уметности и заслужује велику пажњу. Указује се и на бројне друге украјинске музеје који су од изузетног значаја, почев од Музеја лепих уметности у Одеси, у којем се налази око 10.000 уметничких дела од 16. века па надаље, заједно са сликама из раног периода Василија Кандинског, једног од пионира апстрактног сликарства. Овај град дом је и изузетно очуване деветнаестовековне архитектуре и необарокне Опере, истиче Би-Би-Си, а за овај медиј Константин Акинша, ликовни критичар из Кијева, испричао је да је неколико недеља пре рата Министарство културе и информисања Украјине издало смернице за заштиту и потенцијалну евакуацију музејских колекција, али истиче да је он, као и многи други, био за то да се одмах склони све што се може. И, како се додаје, мада они о томе неће и јавно да говоре, свакодневно се у неколико хиљада музеја, колико их има у овој земљи, запослени ужурбано труде да направе комплетан дигитални инвентар, артефакти се склањају на тајне локације, а у неким случајевима кустоси и конзерватори спавају забаракадирани у музејским подрумима уз највреднија дела која „спавају” ту са њима.

У чланку је парафразиран и цитат Ане Рејд, ауторке књиге „Borderland: A Journey Through the History of Ukraine”, за коју бомбардовање Лавова, Одесе, Кијева или Чернихова, и њихових средњовековних цркава, манастира и непроцењивих колекција икона, значи могући губитак европског културног блага који је упоредив са деструкцијом Дрездена у Другом светког рату.