Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Угрожена културна баштина Украјине

Према подацима Унескa, до сада је забележено разарање на 47 религијских локалитета, 28 историјских здања, 12 споменика, девет музеја, три позоришта и три библиотеке
Катедрала Свете Софије у Кијеву (Фото: EPA-EFE/Sergey Dolzhenko)

Унеско је изузетно забринут за штету која је настала услед напада руских снага на подручја украјинских градова Харков и Чернихов и уједно позива на заштиту културног блага ове земље, укључујући и седам њених локалитета који се налазе на листи Светске баштине Унеска, део је једног од бројних обраћања Организације Уједнињених нација за образовање, науку и културу, које су пренели страни медији а поводом ратних разарања у Украјини.

Од 24. фебруара и то према подацима којима прелиминарно располаже Унеско и који се редовно објављују, проверавају из неколико извора и обнављају на сајту ове организације и њеним профилима на друштвеним мрежама, до 14. априла у сукобима у Украјини забележено је разарање на 102 локације. Реч је о 47 религијских локалитета, 28 историјских здања, 12 споменика, девет музеја, три позоришта и три библиотеке. Ови бројеви повећавају се из дана у дан.

Унеско је објавио да посредством партнерства са Унитаром (Институт Уједињених нација за обуку и истраживања) развија механизам и за независну процену ситуације на терену, захваљујући сателитским снимцима помоћу којих је могуће пратити догађаје колико-толико у реалном времену, проценити штету и тако оформити базу података која ће послужити као полазна тачка кад дође време за обнову уништеног културног блага. А само благо свакако није мало ако се има у виду да су на поменутој листи Светске баштине Унеска, како подсећа Би-Би-Си, међу најпознатијима из ове земље уписане Катедрала Свете Софије у Кијеву, препознатљива по прелепим златним куполама и упечатљивој фресци Девице Марије из византијског периода, као и старо историјско-архитектонско подручје центра Лавова.

Једна од оштећених цркава у Чернихову (Фото: EPA-EFE/STR)

Истичући да ниједан од седам локалитета који су на светској листи није страдао до сада, у званичним покушајима да утиче на дешавања, позивајући се на међународно хуманитарно право и на Хашку конвенцију о заштити културних добара у случају оружаног конфликта из 1954. и њена два Протокола (из 1954. и 1999. године), Унеско активно позива још од почетка сукоба на обавезу суздржавања од наношења штете културном благу и осуђује све нападе који су довели до његовог оштећења широм Украјине. Посебно се истиче да би мере заштите требало подићи на виши ниво, а имајући у виду и Унескову конвенцију за спречавање нелегалне трговине културних добара из 1970, на шта се посебно упозорава и скреће пажња.

Комитет за заштиту културних добара 18. марта одржао је и ванредан састанак на којем је одлучено и да се Украјини одобри прелиминарна финансијска помоћ у износу од 50.000 долара како би се потпомогли напори за провођење хитних мера, посебно заштиту на лицу места и евакуацију добара.

Украјина је, уједно, позвана и да затражи да се њена културна баштина упише на листу Културне баштине која је под појачаном заштитом, а која је установљена поменутим протоколом 1999. како би се омогућило да током оружаног конфликта постоји виши степен приправности, упозорења и самих мера заштите. Осим тога, последица сталног контакта који Унеско има са званичницима Украјине, свим релевантним институцијама и професионалцима који у њима раде, јесте и то да су културна добра почела да се означавају препознатљивим „Плавим штитом” – амблемом поменуте Хашке конвенције како би недвосмислено било указано на значај који она имају и ефикасније било спречено њихово намерно или случајно оштећење. Приоритет у том смислу има Кијевска катедрала, а иста активност предузета je и у централном подручју Лавова.

Скулптуре у Лавову прекривене ради заштите од граната (Фото: EPA-EFE/Vitaliy Hrabar)

Унеско је, између осталог, осудио и гранатирање меморијала Бабин Јар у предграђу Кијева, једно од највећих страдалишта Јевреја током Другог светског рата, као и гађање централног резиденцијалног дела Чернихова, који се налази на листи предлога за упис у Светску баштину.

„Морамо да водимо рачуна о културном наслеђу и као сведочанству о прошлости али и као смерници за мир у будућности, који међународна заједница има обавезу да заштити и сачува зарад будућих генерација”, апеловала је у једној од објављених изјава Одри Азулеј, генерална директорка Унеска.

Страни медији, међу којима „Artnewspaper” и „Dezeen”, подсетили су да је Харков, други по величини град у Украјини, био престоница совјетске Украјине од 1917. до 1934, да се у њему налазе неки од најбољих архитектонских примера међуратног модернизма и да је на његовом централном Тргу слободе, једном од највећих у Европи, локализован сплет важних грађевина конструктивистичке архитектуре, укључујући и један од првих бетонских совјетских облакодера – четрнаестоспратна зграда Дерзпрома. Почетком марта већ су оштећене зграда Опере и концертна дворана, а недуго потом иста судбина задесила је, рецимо и православну Успењску цркву у центру града, што је потврђено и фотографијама које је објавила Укринформ, украјинска државна медијска агенција.

У Кијеву је, подсећа Би-Би-Си, ситуиран и Мистетски арсенал, један од највећих уметничких музеја у Европи, који чува у својим збиркама дела украјинске авангарде и савремене уметности и заслужује велику пажњу. Указује се и на бројне друге украјинске музеје који су од изузетног значаја, почев од Музеја лепих уметности у Одеси, у којем се налази око 10.000 уметничких дела од 16. века па надаље, заједно са сликама из раног периода Василија Кандинског, једног од пионира апстрактног сликарства. Овај град дом је и изузетно очуване деветнаестовековне архитектуре и необарокне Опере, истиче Би-Би-Си, а за овај медиј Константин Акинша, ликовни критичар из Кијева, испричао је да је неколико недеља пре рата Министарство културе и информисања Украјине издало смернице за заштиту и потенцијалну евакуацију музејских колекција, али истиче да је он, као и многи други, био за то да се одмах склони све што се може. И, како се додаје, мада они о томе неће и јавно да говоре, свакодневно се у неколико хиљада музеја, колико их има у овој земљи, запослени ужурбано труде да направе комплетан дигитални инвентар, артефакти се склањају на тајне локације, а у неким случајевима кустоси и конзерватори спавају забаракадирани у музејским подрумима уз највреднија дела која „спавају” ту са њима.

У чланку је парафразиран и цитат Ане Рејд, ауторке књиге „Borderland: A Journey Through the History of Ukraine”, за коју бомбардовање Лавова, Одесе, Кијева или Чернихова, и њихових средњовековних цркава, манастира и непроцењивих колекција икона, значи могући губитак европског културног блага који је упоредив са деструкцијом Дрездена у Другом светког рату.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Војин
Зашто се УНЕСКО није бринуо за разарње Српских средњевековних цркава на КиМ и ова брига делује мало фингирано јер се ради о унијатским црквама а на КиМ су древне православне цркве и манастири. То латинско лицемерје, ако бог да, после уједињења словенског света иде на сметлиште историје. Само Словенски свет на челу са Русијом може вратити спокојство морал и хармонију у свету!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.